Duvan i alkohol preči od penzije

Vreme je da građani počnu sami da brinu o svojoj budućnosti, a ne da to očekuju od države, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić i objašnjava da ćemo bez toga, svaki put kad se bude donosio budžet, imati velika očekivanja za koja nema para.

"Ne može se više očekivati da nam država reši budućnost i da nam je budžet prva vrata na koja dođemo kad imamo problem a da prethodno nismo iskoristili sve mogućnosti da sebi obezbedimo sigurnost", dodaje Ilić i navodi da smo "mi dugo živeli u sistemu u kojem nam je država davala posao, stan i penziju. Većina ljudi u Srbiji o penziji razmišlja dve-tri godine pred penzionisanje i buni se ako se ona smanjuje ili se menjaju parametri za njeno određivanje“. On dalje objašnjava da „sve što se u Evropi događalo u poslednjih dvadesetak godina ukazuje da i kod nas mora doći do drugačijeg ponašanja i prihvatanja realnosti. U tom smislu je princip lične odgovornosti za sopstvenu budućnost paradigma novog načina funkcionisanja pojedinaca, kompanija i države“.

„To znači da svaki građanin mora da razmišlja o svojoj budućnosti odmah po završetku školovanja, tako što će razmatrati razne oblike štednje. Od dobrovoljnih penzionih fondova do polise životnog osiguranja i investicionih fondova, što ljudi u drugim zemljama već uveliko rade“, smatra Ilić.

On dodaje i da „demantuje zabludu“ da je nemoguće razmišljati o budućnosti jer su građani siromašni. „O budućnosti i ličnoj odgovornosti za sigurnu starost ne razmišljaju bogati ljudi. Oni imaju različitu aktivu i imovinu koju mogu u svakom trenutku da unovče i da od toga lepo žive. Svuda u svetu srednji sloj razmišlja o tome kako da zaštiti porodicu, kako da školuje decu. Infrastruktura je napravljena za srednji sloj“, kaže Ilić.

Siromaštvo nije razlog da ne brinemo o svojoj budućnosti, smatra on i navodi da je bruto premija životnog osiguranja u 2008. po stanovniku bila u Srbiji 10 evra, u BiH 13, u Bugarskoj 18 a u Rumuniji 22 evra.

„Nemoguće je i netačno da je, na primer, srednji sloj u Rumuniji dva puta bogatiji od srpskog“, kaže Ilić i dodaje da se u Srbiji prosečno godišnje za polisu osiguranja izdvaja 10 evra, za igre na sreću devet a za duvan i alkohol 66 evra. „Kad pogledate ove podatke, teško me je uveriti da ne postoji potencijal za drugačiji način ponašanja“, navodi on.

On zaključuje i da „penzioneri treba da razumeju da se, ako žele dobro svojim unucima, mora uspostaviti kvalitetniji balans između tekuće potrošnje i investicija. Inače, unucima ćemo ostavljati samo dugove bez osnove da vraćaju te zajmove“.