Implikacije novog spoljnog zaduživanja

Dakle, ipak je zabeležen porast duga od 0,6 mlrd. dolara, koji se dvotrećinski može pripisati slabljenju dolara na svetskim finansijskim tržištima (naime, u evrima je fakturisano tri četvrtine spoljnog duga, a 85 odsto privatnog spoljnog duga).

Udeo spoljnog u BDP bi 2007. lako mogao biti čak i smanjen, i to najviše zavisi do dinamike zaduživanja domaćih bonitetnih preduzeća, koja se preko, uglavnom, matičnih filijala ovdašnjih banaka (koje izbegavaju obavezne devizne  rezerve NBS) mogu zaduživati po, za nas vrlo povoljnim, kamatama od 5,3 odsto do 8,3 odsto (šestomesečni EURIBOR na godišnjem nivou + jedan odsto do četiri odsto).**

Pozitivno je da poslednjih meseci dolazi do promene finansiranja domaćih kredita (prirast od 18,5 odsto u privih pet meseci 2007) sa inostranog zaduživanja na domaću štednju, jer je ino-zaduživanje banaka faktički stalo.

Naime, dolazi do racionalnog ponašanja bankarskog sektora usled smanjenog intezita sterilizacije NBS i to kroz repo-operacije (nude se niže kamatne stope, koje postaju sve manje stimulativne za banke; trenutno 9,5 odsto) i visoke obavezne devizne rezerve.

Realno je da bi na kraju 2007. godine spoljni dug Srbije mogao iznositi od 23,6 do 25,6 mlrd. dolara*** Ova projekcija je bazirana nekoliko realističnih pretpostavki:

1. Očekivano je da javni dug neće imati bitniji uticaj na kretanje ukupnog spoljnog duga jer će njegovi anuiteti (oko 0,6 mlrd. dolara po osnovu kamata i glavnice) biti praktično jednaki novom zaduživanju od IBRD, EBRD, EIB, bilateralnih koncesionalnih dugova itd.

2. Uzimajući u obzir da se spoljni dug računa po kursu poslednjeg dana godine pretpostavili smo, imajući u vidu relativno nisku vrednost dolara krajem 2006, da bi američka valuta mogla depresirati za tri odsto (referentne projekcije ukazuju da će u drugoj polovini ove godine dolar blago jačati u odnosu na evro).

3. Glavni kontributor rasta spoljnog duga Srbije u 2007. biće domaća bonitetna preduzeća (dobrim delom i sa većinskim stranim kapitalom) i to skoro isključivo putem SPV, odnosno cross-border aranžmana (povećano ino-zaduživanje preduzeća, tzv. cross-border, je daleko bolje ili manje štetno nego zaduživanje banaka, jer to većim delom ''ide'' u investicije, ali ako se intenzivira NBS bi ga mogla delimično ograničiti.)

4. Pretpostavka je da, imajući u vidu vrlo nisku sklonost domaćih banaka da uzimaju kratkoročne kredite poslednjih meseci, da kratkoročni dug banaka neće bitnije uticati na ukupni spoljni dug, te smo ga apstrahovali u projekcijama****

5. Pretpostavka je da neće doći do promene statusa duga prema Kosmetu od 1,2 mlrd. USD u ovoj godini. Napravili smo tri varijante visine spoljnog duga na kraju 2007. i kod svih je servisiranje duga procenjeno na 3,5 mlrd. dolara.

1.) Niska varijanta=23,6 mlrd. USD.

U 2007. nema neto zaduživanja poslovnih banaka; dakle, praktično se nastavlja tendencija iz prvih pet meseci 2007. kada je zabeleženo minimalno neto-zaduživanje banaka (s tim da je kratkoročni dug čak smanjen za 0,2 mlrd dolara).

U prvih pet meseci 2007. neto zaduživanje preduzeća iznosi skoro 960 miliona dolara, i ako se taj trend nastavi, dodajući celokupnom dugu iznos od oko milijardu dolara po osnovu zadužavanja Telekoma Srbije u junu, dobijamo neto prirast duga preduzeća od 3,3 mlrd. dolara.

2.) Srednja varijanta=24,6 mlrd. USD.

Ako uzmemo u obzir poboljšanje poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU, i eventualnog rasta kreditnog rejtinga zemlje u drugoj polovini godine, moguće da će doći do ubrzanja neto zaduživanja preduzeća od dodatnih milijardu USD, čemu bi doprinos dalo i sve izvesnije zaduživanje NIS-a, čak i do 380 miliona evra (i dug Telekom-a i NIS-a posmatraćemo kao privatni dug, mada se faktički radi o javnom dugu).

3.) Visoka varijanta=25,6 mlrd. USD.

U ovoj varijanti dolazi do neto zaduživanje poslovnih banaka od oko milijardu USD. Naime, moguće je da usled poboljšanja poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU dođe i rasta kreditnog rejtinga zemlje i blagog pada obaveznih deviznih rezervi u drugoj polovini 2007. (zajedno sa padom inflacionih očekivanja), što bi ‘’poguralo’’ neto ino-kreditne linije. Zaduživanje preduzeća nepromenjeno.

Uzimajući u obzir svih tri iznešene varijante spoljni dug bi mogao na kraju 2007. g. iznositi od 23,6 do 25,6 mlrd. dolara, što je od 63 odsto do 69 odsto BDP-a. Racio spoljni dug prema izvozu roba i usluga će iznositi od 2,05 do 2,22 te bi Srbija, i po tom kriterijumu mogla izaći iz grupe visoko zaduženih zemalja (kritična tačka je 2,20).

Servisiranje duga će, vrlo verovatno, preći četvrtinu izvoznih prihoda u ovoj godini, a možda bude čak i 30 odsto (oduzimanje prevremene otplate MMF-u smanjuje stopu servisiranja za oko dva procentna poena). Udeo kratkoročnog duga je nizak (oko 8 odsto), te na toj strani ne treba tražiti uzroke eventualne krize. 

U poređenju sa zemljama regiona naš spoljni dug ne izgleda preterano visok. Spoljni dug Bugarske iznosio je 20,3 mlrd. evra na kraju marta 2007. godine (76 odsto BDP-a), kod Makedonije spoljni dug je iznosio 2.430 miliona dolara, kod Rumunije spoljni dug je bio 43,6 mlrd. evra krajem marta 2007, a kod Hrvatske marta 2007. spoljni dug je iznosio 29,6 mlrd. evra (83 odsto BDP-a).

Treba reći da bi u drugoj polovini ove godine moglo doći do poboljšanja poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU, potom bi mogao uslediti rast kreditnog rejtinga zemlje, čini se mogućim i blag pad obaveznih deviznih rezervi na ino-kreditne linije u drugoj polovini 2007. godine, zajedno sa padom inflacionih očekivanja.

Dakle, vrlo je bitan politički faktor, i on, paradoksalno, utiče na rast spoljnog duga, ali po nižim kamatama, što bi podstaklo privrednu aktivnost u zemlje. Produktivno zaduživanje, nikako, nije loše, a ohrabrujuće je da gro kredita, za razliku od sedamdesetih koje su prethodile dužničkoj krizi, ''vuku'' dobra preduzeća, koja najvećim delom ''znaju'' šta s tim parama.

Srbija poslednje dve, tri godine doživljava kreditni bum, uostalom kao i ostale zemlje jugo-istočne Evrope. Ekspanzija kredita nastavljena je posle, praktične, stagnacije tokom jeseni prethodne godine (usled monetarnog ''pritezanja'' Narodne banke Srbije). U prvih pet meseci ove godine dinarski kreditni plasmani banaka su porasli za oko 90 milijardi dinara (rast od čak 18,5 odsto).

Uzimajući u obzir da spoljnotrgovinski deficit odnosno deficiti roba i usluga praktično predstavlja ono što trošimo preko Bruto domaćeg proizvoda to znači da bi njegova redukcija vodila smanjenju investicija (koje su na vrlo niskom nivou) ili potrošnje, što bi podrazumevalo i udar na standard.

Najvažniji element uspešne strategije razvoja, odnosno rasta bruto domaćeg proizvoda kao i izvoza, svakako, predstavlja restrukturiranje domaće proizvodnje gde bi privatizacija, koja će u narednim godinama biti ubrzana, igrala ključno mesto.

Zaduživanje, odnosno spoljni dug kao i spoljnotrgovinski deficit, iako dostižu, relativno posmatrano, visoke vrednosti, ne moraju biti brana razvoju. Ako se prilivi kapitala profitabilno investiraju, odnosno ako donose veći prinos nego što je kamatna stopa (cena kredita), zemlja može ostvarivati dinamičan razvoj koji bi stvorio neophodne pretpostavke za uredno servisiranje inostranih obaveza. * Privatni dug, iako ne opterećuje budžet, posredno utiče na platni bilans i stanje deviznih rezervi kao i monetarnu i kursnu stabilnost (zbog eventualnog povećanja tražnje deviza).

** Ako posmatramo stanje spoljnog duga zemlje po vrsti dužnika poslednjeg dana maja 2007. godine možemo zapaziti da najveći deo duga otpada na privatni sektor, dok javni sektor duguje ukupno (sa kamatama i dospelom glavnicom) 8,4 mlrd. USD. Kod duga privatnih pravnih lica najveći deo duga otpada na preduzeća (7 mlrd. USD), dok banke duguju 4,8 mlrd. USD. Povećano ino-zaduživanje preduzeća (cross-border) je manje štetno nego zaduživanje banaka jer to većim delom ''ide'' u investicije, ali ako se intenzivira NBS bi ga mogla delilmično ograničiti.

*** Od spoljnog duga treba razlikovati javni dug koji je iznosio 9,3 mlrd. evra (12,7 mlrd. dolara) krajem aprila 2007. Od toga unutrašnji dug bio je 3,7 mlrd. evra, spoljni javni dug 4,7 mlrd. evra, čemu treba dodati 0,4 mlrd. evra ugovorenih, a ne uzetih kredita i 1,4 mlrd. evra indirektnih obaveza.

**** Pozitivno je da poslednjih meseci dolazi do promene finansiranja domaćih kredita sa inostranog zaduživanja na domaću štednju, jer je ino-zaduživanje banaka faktički stalo.