"Srpski kompas": Investicioni preokret – kako je Srbija postala regionalni lider u javnim ulaganjima?

Autorski tekst prof. dr Bojana Dimitrijevića prenosimo u celosti:

"Ovaj prikaz osvetljava strateško usmeravanje državnog novca u kapitalne objekte radi trajnog podizanja ekonomske snage i životnog standarda.

Na početku dajemo samo vrlo kratke napomene o investicijama iz ugla ekonomske teorije. Dok je štednja osnova investiranja i predstavlja ponudu kapitala dotle su investicije u osnovi tražnja za kapitalom i određuju se kao ukupna nova ulaganja u proizvodnju i infrastrukturu sa ciljem povećanja proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda. Osnova štednje ili akumulacije su ostvareni profiti od kojih se jedan deo investira ili krediti koji su rezultat štednje i formiranih depozita u bankama. Investicije se klasifikuju kao  fiksne poslovne investicije (proizvodne linije, mašine, oprema, prevozna sredstva), investicije u nekretnine (proizvodne hale, poslovni prostor, zemljište, stambeni prostor, tržni centri) i zalihe (materijala i gotovih proizvoda), a po obimu mogu biti bruto investcije ( u koje je uključena amortizacija) i neto investicije (po odbitku amortizacije). Po obliku vlasništva mogu se podeliti na privatne i javne investicije, a najveći deo javnih – državnih investicija ulaže se u infrastrukturu koja se drugačije naziva i društvenim kapitalom i ima ključnu ulogu u ubrzanom rastu BDP i privlačenju stranih direktnih investicija. Takođe, među ekonomistima postoji konsenzus da je ulaganje u investicije od presudnog značaja za privredni rast i razvoj, jer rast investicija dovodi do porasta BDP i zaposlenosti, kao što rast javnih nvesticija, po pravilu, podstiče i rast privatnih investicija. Sve zemlje, bez izuzetka, koje su ostvarile ubrzani privredni rast tokom ekonomske istorije imale su visok nivo ukupnih investicija, visok udeo javnih investcija u ukupnim investicijama i visoku stopu investiranja merenu učešćem u BDP. Investicije su važna komponenta ukupne, agregatne tražnje, i imaju najveći uticaj na rast BDP. Kina je verovatno najbolji svetski primer koliki doprinos ukupnom rastu mogu da imaju investicije. Kineski rast i razvoj poslednjih 40 godina vođen je visokom stopom investiranja (više od 40% učešća u BDP i sa udelom javnih investcija od 15%-20% u BDP), što je omogućilo da prosečna stopa rasta nadmašuje 8% godišnje a to je fascinantan i neponovljiv ekonomski rast u ekonomskoj istoriji sveta bez presedana!

Sve zemlje, bez izuzetka, koje su ostvarile ubrzani privredni rast tokom istorije imale su visok nivo ukupnih investicija i visoku stopu investiranja merenu učešćem u BDP. Investicije su važna komponenta ukupne, agregatne tražnje i imaju najveći uticaj na rast BDP

Ako postoji neko područje ekonomske politike u kome je Vlada Srbije u proteklih 10 godina napravila nesumnjiv uspeh i veliki napredak, koji ne mogu osporiti čak ni najžešći kritičari, onda je to oblast javnih nvesticija. Posle fiskalne konsolidacije Srbija je počela veoma mnogo da ulaže u javne investicije i infrastrukturu (putna, železnička), nacionalnu bezbednost i zdravstvo, naročito posle 2018. godine. Na osnovu Fiskalne strategije i promocijom projekta EXPO 2027. godine, ta ulaganja biće izuzetno visoka i u periodu do 2028. godine. I ovde je najbolje da na konkretnim podacima pokažemo kakav je pomak napravljen u ovoj oblasti. Za ovo će nam poslužiti jako dobra studija Fiskalnog saveta iz 2024. godine:  Politika javnih investicija u Srbiji. Analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja. 

Grafik (pogledajte OVDE) prikazuje obim javnih investicija u periodu 2005.-2022. i dobar je za poređenje iz dva ugla: prvo, nivo investiranja pre i posle fiskalne konsolidacije i do 2012. godine; drugo, nivo javnih investicija u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Čitalac će uočiti da je u periodu 2005.-2016. nivo javnih investcija bio izrazito nizak i nije premašivao obim od 3% BDP sa izuzetkom 2007. godine kada se realizovao NIP – Nacionalni investicioni plan. U periodu 2014.-2017. već smo analizirali da je došlo do fiskalne konsolidacije i već od 2018. godine vlada snažno ulaže u rast javnih investicija. Tako udeo javnih investicja u BDP raste sa 4,1% 2018. godine na više od 7,0% BDP u 2021. i 2022. godini. Grafik jasno pokazuje da već od 2018. godine Srbija prekoračuje udeo javnih investcija u BDP u poređenju sa zemljama CIE sa kojima inače ima smisla porediti se zbog njihove socijalističke prošlosti i zbog činjenice da su sada punopravne članice EU, a bile su na relativno sličnom nivou ekonomskog razvoja kao i Srbija (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija). Ovo su izuzetno povoljni i ohrabrujući podaci i ne mogu se osporiti nikakvom statističkom akrobatikom ili zlom namerom.

Čime je moguće objasniti nisku stopu javnih investcija do 2012. godine? Nema sumnje da je jedan od uzroka bila svetska ekonomska kriza u dva talasa (2008. i 2012. godine), ali i pogrešan model razvoja koji se oslanjao na visoku ličnu potrošnju, ogroman uvoz, velikih deficit tekućeg bilansa i rast penzija znatno iznad materijalnih mogućnosti zemlje. Ipak, premda je dobar deo budžeta odlazio na tekuću potrošnju, budžetski deficit u prvim godinama bio je mali i postojao je prostor za veće investiranje, tim pre jer su postojali značajni prihodi od privtizacije koja je tada bila u punom jeku. Kako se, s pravom, ističe u dokumentu Fiskalnog saveta, postojali su i brojni drugi (subjektivni i institucionalni) faktori niske stope investiranja:  Neefikasnost države u svakoj fazi realizacije investicija, od pripreme, planiranja, izvršenja, do nadzora i ocene investicija, sporost u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, nedostatak projektno-tehničke dokumentacije, spore tenderske procedure, kašnjenje u dobijanju građevinskih dozvola, nedovoljno kvalitetna zemljišna evidencija.

Ove faktore nabrojali smo nešto detaljnije zato što su gotovo sve procedure i faze u realizaciji investicija značajno ubrzane posle 2012. i naročito od 2017. godine, što je jedan od osnovnih uzroka povećanih ulaganja u javne investicije. Dok su u periodu do 2012. javne investcije u Srbiji bile tek trećina onih u zemljama CIE, u periodu 2018.-2022. one su u proseku oko 7% BDP i za trećinu nadmašuju slične investicije u zemljama CIE! Podaci pokazuju da su u periodu od  5 godina (2018.-2022.) bile 5,8% prosečno godišnje.  Valja naglasiti i da je udeo ovih investicija veći od proseka razvijenih zemalja Evrope; primera radi, Nemačka kao najrazvijenija zemlja EU ulaže tek oko 2,5% u javne investicije, što je oko tri puta manje od Srbije, a većina zemalja EU ulaže oko 2% BDP u javne investicije. Ovo se, naravno, može objasniti time što je većina ovih zemalja već značajno uložila u infrastruktru i izgradila je, a sada najveći deo sredstava troši na investiciono održavanje.

Još ubedljivija je ilustracija rasta javnih investcija ako damo tabelu koja prikazuje javne investicije u apsolutnim brojkama, milijardama dinara.

Tabelu (koju možete pogledati OVDE) nije potrebno previše detaljno komentarisati. Na osnovu podataka Ministarstva finansija za čitav period vidimo da su ulaganja porasla sa 46 milijardi dinara 2005. na 526 milijardi 2022. što je rast od 11,5 puta i bez sumnje predstavlja dramatičan pomak nabolje. Kao što smo već naglasili, ubrzanje je naročito vidljivo počev od 2018. godine kada fiskalna konsolidacija počinje da daje prve značajnije plodove.

Udeo javnih investicija u BDP raste sa 4,1% u 2018. godini na više od 7,0% BDP u 2021. i 2022. godine. Dok su u periodu do 2012. javne investicije u Srbiji bile tek trećina onih u zemljama Centralne i Istočne Evrope, u periodu 2018–2022. one za trećinu nadmašuju slične investicije u tim zemljama

Postoji pet značajnih oblasti u koje se najviše investiralo: 1) putna infrastruktura, 2) železnica, ) ekologija i komunalna infrastruktura, 4) energetika, 5) EXPO 2027. (priprema infrastrukture za Međunarodnu specijalizovanu izložbu). Plan vlade je da do kraja 2027. godine zadrži visok nivo investiranja od oko 7% učešća u BDP, što je navedeno i u Fiskalnoj strategiji za period 2025.-2027. godina. Trenutno se realizuje jedan od najobimnijih investicionih programa u modernoj istoriji Srbije pod nazivom 'Skok u budućnost – 2027', a u 2025. godini budžetirana su sredstva za 56 ključnih kapitalnih projekata. Ako bismo želeli da prikažemo sektorsku strukturu investicija, opet ćemo u pomoć prizvati jednu tabelu (pogledajte OVDE).

Prvo – vidimo da su najveća ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, znatno iznad proseka zemalja CIE: 3,1% u 2022. prema 1,4% kao proseka u zemalja CIE za čitav period od 17 godina.

Drugo – vidimo da su ulaganja u putnu infrastrukturu povećana čak tri puta, a ukupna ulaganja porasla su sa 3% na 7,6% BDP.

Treće – ulaganja u železnicu su na nivou zemalja CIE.

Četvrto – značajno su porasla ulaganja u zdravstvo, naročito posle KOVID krize 2020.

Peto – porasla su ulaganja u sektor bezbednosti (iznad proseka CIA), što ima naročiti značaj, jer su ove zemlje članice NATO struktura i prethodnih godina su bile u poziciji da znatno manje ulažu u ovaj sektor. Uprkos kritikama, ova ulaganja su veoma značajna, naročito za vojsku, koja je bila veoma devastirana i s obzirom na vrlo složenu regionalnu bezbednosnu situaciju uključujući stanje na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj i regionalne vojne paktove kao što je najnoviji između Hrvatske, Albanije i lažne države Kosovo.

Najveći rezultati postignuti su u oblasti putne infrastrukture. Prema određenim procenama, u periodu 2012.-2025. planirano je da se izgradi oko 955 kilometara (km) autoputeva i brzih saobraćajnica, a 2023. godine završeno je već 468 km, dok je zaključno sa 2025. godinom završeno ukupno 609 kilometara autoputeva, što je više nego u čitavom periodu od 1945. do 2012. godine! U ovom periodu građeno je prosečno 37 km puteva godišnje, što je dvostruko brže u odnosu na period 1980.-2012. godina.

Zaključno sa 2025. godinom završeno je ukupno 609 kilometara autoputeva, što je više nego u čitavom periodu od 1945. do 2012. godine. U ovom periodu građeno je prosečno 37 km puteva godišnje, što je dvostruko višeu odnosu na period 1980–2012. godine

Srbija je sada uporediva sa zemljama CIE, jer ima 105 km autoputeva na 100 km2, u poređenju sa 126 km kod zemalja CIE, dok zaostaje u pogledu ukupne putne mreže sa 50 km u odnosu na 125 km zemalja CIE u 2022. godini. Nemoguće je u ovom kratkom prikazu nabrojati sve investicije u oblasti putne infrastrukture, ali evo nekoliko primera onih koje su realizovane ili je njihova realizacija u toku:

• Autoput Miloš Veliki do Požege,
• Autoput Niš-Dimitrovgrad, dve trake, i dve trake do makedonske granice (Grdelička klisura),
• Moravski koridor (Pojate-Preljina),
• Novi Sad – Ruma, dve trake sa najvećim tunelom u Srbiji Iriški venac dugim 3,5 km,
• Autoput Ruma-Šabac-Loznica,
• Obilaznica oko Beograda,
• Požarevac-Golubac

i niz brojnih drugih projekata u ovoj oblasti koji su značajno promenili lice Srbije i doprineli rastu BDP i uvećanju SDI. Treba li reći da je autor ovog teksta neposredno posle Nove godine do Požege putovao sat i 40 minuta, a da je ranije za kišnih dana put do Zlatibora znao da traje i više od pet sati, bezmalo kao do Beča!

U oblasti železničke infrastrukture u periodu 2012.-2025. godina, izgrađeno je 135 km novih pruga i rekonstruisano čak 755 km pruga. Šta to znači biće jasno ako navedemo da je u periodu 2000.-2012. rekonstruisan samo 31 km pruga, a za 30 godina od 1980. godine nije izgrađen nijedan novi kilometar pruga. Tu je brza pruga deonica Beograd – Novi Sad i Novi Sad – Subotica, kao i izgradnja brze pruge na deonici Niš-Beograd.

U okviru Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027. predviđen je veliki broj novih investicija u vrednosti od 17-18 milijardi evra u naredne tri godine:

Sajamski kompleks na 250 hektara sa izložbenim halama u Surčinu, ekspo selo sa 1500 stanova, nacionalni fudbalski stadion i akva centar;

Nova železnička pruga – linija od Zemun Polja do EKSPO kompleksa i nacionalnog stadiona, izgradnja novih saobraćajnica u Surčinu, proširenje kapaciteta beogradskog aerodroma,

Projekat 'Čista Srbija' vredan 3 milijarde dolara sa ulaganjima u izgradnju kanalizacione mreže i otpadnih voda, u čemu je Srbija značajno zaostajala prethodnih godina,

Čitav niz projekata vezanih za razvoj turizma i ulaganja u inovacije i tehnologiju,

Nastavak i završetak značajnih projekata u oblasti putne i železničke infrastrukture.

Značajnoj i obimnoj aktivnosti u oblasti javnih investicija mogu se uputiti i određene  kritike – prigovori koji imaju izvesnu specifičnu težinu: Pojedini prigovori ukazuju na nedovoljnu transparentnost u oblasti javnih investicija, mnogi projekti realizuju se po specijalnim zakonima (kao za EKSPO) i po ubrzanoj proceduri ili su u okviru bilatelarnih ugovora dve zemlje, neki od projekata kasne u realizaciji, mada su znatno ubrzani u odnosu na period od pre 2012. godine, neki kritičari ukazuju da ne postoje studije izvodljivosti ili bar nisu dovoljno poznate stručnoj javnosti. Investicije u obrazovanje su nedovoljne, a investicije u zdravstvo mogle bi se povećati kao deo paketa povećanih ulaganja u ljudski kapital i ponekad ne postoje jasno utvrđeni nacionalni prioriteti i kriterijumi za vrednovanje različitih projekata.

Neki od tih prigovora u međuvremenu su otklonjeni, a na to je ukazala i misija MMF. Tako je u  Fiskalnoj strategiji za period 2025.-2027. godina dat srednjoročni plan javnih investicija koji se odnosi na program 'Skok u budućnost – Srbija 2027' gde su dati pregled, kvantifikacije i trogodišnje projekcije ključnih investicionih projekata u okviru ovog programa u cilju povećanja transparentnosti.

Kada je o utvrđivanju prioriteta reč, ni teorija javnog izbora ne daje jasne kriterijume po kojima bi se neki projekti mogli vrednovati kao važniji od drugih. Ken Erou je za teoremu o nemogućnosti dobio Nobelovu nagradu pokazujući da je vrlo često demokratski način odlučivanja 'faličan' i podložan manipulacijama, a da centralizovano odlučivanje može biti čak ekonomski efikasnije od demokratskog u pogledu izbora i realizacije investicija. Osnovna prednost demokratije je dugotrajni konsenzus ako se formira na zaista demokratski način.

Prostora za veću javnost svakako ima, ponekad i za nižu, ali će za Srbiju od velikog značaja biti da se visok nivo javnih ulaganja i ukupnog investiranja nastavi, jer to poboljšava životni standard, kvalitet života i na primeru Kine potvrđuje se kao jedan od ključeva dugoročnog rasta i razvoja."