Naše penzije: Da li Svetska Banka prikriva neuspeh II stuba?

Za penzijski stručnjake ova odluka Hrvatske vlade nije iznenađenje jer je već odavno jasno da su prinosi privatnih fondova niži od prinosa državnog penzijskih sistema u svim zemljama Istočne Evrope koje su uvele drugi stub. Zašto onda stručna javnost Hrvatske u velikom broju kritikuje ovu odluku njihove Vlade?

Profesionalna konfuzija u pogledu (ne)isplativosti drugog stuba prevashodno je odgovornost Svetske banke i njihovog penzijskog odeljenja koje je pre dve decenije snažno propagiralo uvođenje drugog stuba. Problemi sa drugim stubom su nastali jer su obavezni privatni fondovi u Istočnoj Evropi dizajnirani da istiskuju državni penzijski sistem, umesto da ga nadopunjuju i osnažuju, kao što je slučaj u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike. Upravo zato je ova kontroverzna reforma i odbačena u razvijenim zemljama, ali je primenjena u Istočnoj Evropi uz podršku Svetske Banke. I Srbija je u par navrata bila pod pritiskom da uvede drugi stub, ali je na sreću imala dovoljno znanja i snage da se odupre pritiscima. Nakon što su mnogi nedostaci drugog stuba postali očigledni u prethodne dve decenije, i sami penzijski eksperti Svetske Banke bili su primorani da se ograde od ovog reformskog pristupa. Međutim, eksperti Svetske Banke idalje nisu objasnili niti korigovali netačne podatke koje godinama objavljuju u svojim izveštajima i na taj način „prikrivaju“ neuspeh drugog penzijskog stuba.

Naime, prinosi privatnih fondova su već godinama niži od prinosa državnih penzijskih sistema u zemljama Istočne Evrope koje su uvele drugi stub. Međutim, ovu činjenicu je nemoguće pročitati u izveštajima Svetske Banke koji godinama, a naročito u periodu od 2009. do 2014. godine, prikazuju netačne i preuveličane podatke o prinosima privatnih fondova. Na ovaj način su građani, kao i same Vlade, bili obmanuti u pogledu stvarnih performansi drugog stuba i stvorena su nerealna očekivanja u pogledu visine penzija iz drugog stuba. Ova iluzija upravo se raspršava u Hrvatskoj gde prve generacije penzionera iz drugog stuba shvataju da bi 97% njih primalo veće penzije da su ostali samo u državnom sistemu. Ovakav razvoj događaja nije nikakva novina – identična situacija je zatekla penzionere pre nekoliko godina u Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, dok će radnici u Bugarskoj i Letoniji svoje „otrežnjenje“ doživeti u najskorijoj budućnosti. Upravo su ove razočaravajuće performanse navele veliki broja zemalja, uključujući Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Rumuniju, Letoniju i Litvaniju da drastično smanje drugi penzijski stub, ili da ga kompletno ukinu.

Naravno, greške su neizostavni deo istraživočkog rada. Tako je svojevremeno jedan nenamerni propust Rajnhart i Rogofa izazvao veliku buru u stručnoj javnosti zapadnih zemalja i promptnu korekciju ovo dvoje autora. Ono što zabrinjava je činjenica da su autori Svetske Banke već par godina upoznati sa propustima i greškama u njihovim izšeštajima, ali ipak odbijaju da objave korekciju podataka i na taj način otežavaju, pa i onemogućavaju, da se preispita (ne)isplativost drugog stuba. Pritom, ne radi se o jednom već o desetini propusta koji sistematski precenjuju prinose privatnih fondova. Tako je Anita Švarc, glavni autor spornih studija Svetske Banke, u razgovoru za Politiku u januaru 2016. godine potpuno odbijala da objasni ili koriguje netačne podatke u svojim studijama. Link1 Link2
Sudbine miliona ostarelih radnika u Istočnoj Evropi ključno zavise od integritata i tačnosti podataka o prinosima privatnih fondova. Da su države raspolagale tačnim i nepristrasnim podacima, mogle su još ranije da anticipiraju razočaravajuće penzije iz drugog stuba i da pravovremeno preduzmu odgovarajuće korake. Umesto toga, radnici u većini zemalja dočekuju nespremni i nepriprimljeni niske penzije iz drugog stuba.

Zato je od ključne važnosti da se penzijsko odeljenje Svetske Banke povinuje profesionalnim normama, koriguje netačne podatke u svojim izveštajima, otvori transparentnu debatu o neuspehu drugog stuba da poveća penzionerska primanja i omogući državama Istočne Evrope da koriguju svoje penzijske politike. Pravovremena reakcija, bezirana na tačnim podacima, omogućila bi da se na vreme obezbede dodatni izvori penzionerskih prihoda i samim tim pristojna storost budućim generacijama. U protivnom, građani Istočne Evrope će nastaviti da ispaštaju zbog tućih grešaka i loših penzijskih politika. A ovaj ceh upravo dolazi na naplatu građanima Hrvatske.

Autor: Dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta