Salford: Kupi i dobro prodaj!

Iako je izgledalo da će sa Knjazom Milošom imati problem, današnji rezultati to demantuju. U Srbiji su kupili pet mlekara i dve konditorske kompanije. Salford je uložio u Srbiju preko 300 miliona dolara, a 2008 kreće sa prodajom i očekuju ukupnu cenu za sve kompanije od 750 miliona dolara.

Prema rečima Slobodana Petrovića, generalnog direktora Salforda, izgledalo je u početku da je Knjaz previše plaćen.

„Ostvarićemo određene profite i  nećemo izgubiti, ali neće biti kao što smo očekivali. Salford i ostali investicioni fondovi dolaze u zemlje u tranziciji da bi zaradili. Zarada na zapadu je oko 10 do 12 odsto godišnje. Kada dolazite na riskantna tržišta možete da izgubite, možete delomično da izgubite i možete da zaradite više od 10 do 12 odsto, nego što je to na zapadu. Mi očekujemo da zaradimo ovde zato što smo došli i rizikovali. Sa Knjazom nećemo izgubiti a koliko ćemo zaraditi videćemo,dok sa ostalim kupovinama računamo na preko 20, 25 odsto zarade godišnje.

Kada je krenulo interesovanje za Srbiju od strane Salforda?

Salford je prvi put došao u Srbiju 2001, a 2002 godine otvorili su kancelariju. Te godine tadašnja vlada nas je sprečila da kupimo Knjaz. Prva kupovina, desila se  početkom 2003. godine, kada smo kupili Imlek, a potpisivanje ugovora desilo se na dan kada je ubijen Đinđić. Zakazali smo potpisivanje ugovora za 12 sati, a pola sata kasnije zazvonili su telefoni i desilo se ono što se desilo. Konsultovali smo se sa Londonom  i oni su nas obavestili da nastavimo sa potpisivanjem ugovora. Te godine kupili smo  pet mlekara ( Imlek, Impaz, Zemunsku, Subotičku i Novosadsku) kroz dokapitalizacije. Jedino smo Zemunsku kupili na berzi.

Da li ste zadovoljni kupovinom mlekara?

Zadovoljni smo sa rezultatima restrukturiranja u kompanijama. Mi ove godine investiramo 26 miliona evra samo u Imlek. Sve investicije ove godine prelaze 36 miliona evra.  Uspeli smo da popravimo kvalitet sirovine - mleka. Mi smo u ovom trenutku na oko 60 odsto kvaliteta ulazne sirovine EU. Kada smo mi došli oni praktično ništa od toga nisu imali. Uložili smo oko 30 miliona evra u farmere da bi smo dobili ovaj kvalitet sirovine mleka. Ove godine planiramo da uložimo oko 10 miliona evra u farmere. Kako to radimo. Mi sklopimo ugovor sa farmerom da u narednih 5-10 godina proizvodi za nas mleko, a mi investiramo u njegovu opremu. Sve što je potrebno za proizvodnju mleka.U ovom periodu mi završavamo sa restrukturiranjem mlekara.

Mi sebe ne smatramo monopolistom, zato što ne zloupotrebljavomo svoju poziciju

Pojedini ekonomisti kažu za vas da ste monopolista u mlečnoj industriji?

Salford zauzima oko 40 odsto tržišta od industrijskog prerađenog mleka. Od ukupno proizvedenih količina mleka u Srbiji imamo oko 27 odsto, ali se ne preradi sve mleko. Ne ide sve u mlekare.Možete biti monopolista kada imate 40 do 45 odsto tržišta. Mi sebe ne smatramo  monopolistom, zato što ne zloupotrebljavomo svoju poziciju. Vi u svetu u pojedinim zemljama imate situaciju da neko u mlekarskoj industriji drži 100 odsto tržišta, ali ima određenu kontrolu od strane države. Mi sa svojih 40- 42 odsto tržišta ne smatramo sebe monopolistom, vrlo retko podižemo cenu.

Šta se dešavalo sa Ljubljanskom mlekarnom?

Ljubljanska mlekara je izgubila na vrednosti posle ulaska u EU. Oni su ušli u makaze i vrtoglavo su pali dole. Krenuli su u prodaju i mi smo bili jedini tada  zainteresovani. Pošto tamo nemaju većinskog vlasnika, njih nekoliko vlasnika su se dogovorili da prodaju 54 odsto Ljubljanske  mlekarne, ali po određenoj minimalnoj ceni. Mi smo otišli i pregledali njihovu dokumentaciju i utvrdili da ona ne vredi toliko koliko su oni minimalno tražili. Uz to, njihov konzorcijumski ugovor o prodaji bio je takav da ispod te cene ne važi konzorcijum. Poručili smo im, ako ste zaintersovani da promenite konzorcijumski ugovor i da prodate mlekarnu za realnu cenu mi smo spremni da angažujemo treće lice (profesionalca) koje će proceniti mlekarnu. Oni su rekli da će razmisliti, ali nažalost nisu nam odgovorili.

U konditorskoj  industriji Srbije kupili ste Bambi i Banat, kako ste zadovljni tim kupovinama?

Salford ima oko 60 odsto vlasništva u ove dve firme. Mislimo da to jako dobro funkcioniše. Bambi je bio jako dobra kompanija i dobro organizovana i pre nego što smo je kupili, dok je Banat bio u određenoj krizi. Spajanjem ove dve kompanije  i potom njihovom rekonstrukcijom u ovoj godini imamo rast od 40 odsto. Od kada smo ih preuzeli kada su imali prihod od 32 miliona evra, prošle godine prihod je bio 50 miliona evra, a ove godine očekujemo 70 miliona evra. Kako vam se čini proces privatizacije Knjaz Miloša iz današnje perspektive?

Mi smo za Knjaz Miloš bili zainteresovani još 2002. godine, ali nam tadašnja vlada nije dozvolila da kupimo Knjaz. Oni su imali dogovor sa Koka kolom koja se pojavila kao veliki potencijalni kupac. Država nije želela da proda nekom Salfordu koji još nije bio dovoljno poznat. Logično da je vlada želela da proda nekom poznatom strateškom imenu, što je za mene legitimno. Šteta što se to tada nije uradilo, da li u pitanju bila Koka kola ili Salford jer je Knjaz u međuvremenu posrnuo (2002-2004). Mi smo se ponovo pojavili u leto 2004. godine da kupimo njihove akcije preko berze. Odnosno ne mi već FPP Balkan Limited. Pojavila se kontra ponuda od Danonea i Divca. Nastali su poznati problemi. Ja i danas smatram da je tada vlada imala svoj rezon. Oni su hteli da prodaju Danoneu jednom svetskom imenu, a ne FPP Balkan Limitedu za koga nisu čuli. Ono što nije bilo u redu su metode koje su Danone i Divac koristili. Radili su nezakonite radnje i zbog toga ih je kaznila Komisija za hartije od vrednosti....

Gde je tu Salfordov interes?

Iz FPP Balkan Limited su tada znali, da ćemo im, ako uspeju da kupe Knjaz mi pomoći u upravljanju i organizovati. Obećali smo tada da ćemo kupiti deo akcija. Mi smo to i uradili. U ovom trenutku mi imamo 38 odsto, FPP 58 odsto, a jedno 3 do 4 odsto imaju mali akcionari i drugi.

Kakva je bila uloga Milana Beka u svemu tome?

On je pomogao FPP,  pošto oni tada nisu imali svoj ofis u Srbiji. Miša Beko i njegova kompanija Ros bili su zastupnici FPP pri kupovini Knjaz Miloša. Zbog situacije koja je bila u Knjazu i uopšte situacija oko kupovine Knjaza, tada je odlučeno da Miša Beko bude prvi vršilac generalnog direktora u Knjazu da bi izvršio restrukuturiranje i da bi postavio stvari na svoje mesto. To je uspešno uradio. Njegov ugovor je bio od 6 do 9 meseci. Posle toga se završila uloga Milana Beka u neposrednom upravljanju.

U međuvremenu pojavila se konkurencija, Koka kola je kupila Rosu. Kakav je odgovor Knjaz Miloša?

U vodama je konkurencija ogromna. To uopšte nije loše. Zdrava konkurencija vas uvek inspiriše, ona vas gura da morate dati sve  najbolje od sebe. Od toga imaju korist i potrošači i država. Potrošači sa kvalitetom i dobrim proizvodom, a država sa porezima . Uspeli smo da završimo najvećim delom restrukturiranje i da postavimo kompaniju na zdrave noge. U poslednjih šest meseci izvršili smo 32 inovacije što novih, a što postojećih proizvoda.

Kakvi su rezultati u prvih šest meseci?

Pošto smo mi pravili gubitke u 2005. i 2006. godine, jer smo čistili kompaniju i očistili od svega toga što smo našli loše, zatim što je bilo sakriveno i što nije bilo prijavljeno. Glavna karakteristika u  prva dva kvartala ove godine jeste da mi radimo u skladu sa budžetom i planom. Zapravo premašujemo planirano. Mi smo planirali da ćemo ove godine rasti 15 do 17 odsto, a mi ćemo rasti 20 odsto.

Kada ste 2003 godine, prvi novac investirali u Imlek, najavili ste da je krajnji period izlaska iz biznisa  u Srbiji 2008. Taj rok se približio. Šta će se dešavati u budućnosti?

Najverovatnije će se desiti da ćemo iz jednog biznisa izaći iduće godine, a 2009. godine iz ostalih. Tu postoji određena šansa da ostanemo još neku godinu, ali delomično. Znači, mi prodamo 2008. i 2009. godine preko 50 odsto celokupnog biznisa, a ostanemo sa manjinskim delom koji će novi vlasnik da kupi u naredne tri godine. To odgovara kupcu, a i nama. Njemu, zato što mu treba određeni period da se pripremi za novo tržište, a nama da taj deo još uvećamo i dobro prodamo.

Ne postoji opcija zajedničke prodaje mlekara, konditora i vode ili odvojeno?

Realnost je da ćemo sve prodati odvojeno. Retke su kompanije koje bi mogle da kupe sve zajedno. Možda, jedna ili dve. To je naprimer Nestle koji se bavi i vodama, konditorima i mlekom. Mi imamo kontakt sa svima, ali najverovatnije da ćemo prodavati odvojeno jer ćemo tako optimizovati i maksimizovati svoju vrednost.

Koliko ste do danas uložili u Srbiju i sa kolikom zaradom će biti zadovoljan vaš vlasnik?

Salford je u Srbiju uložio 220 miliona dolara keša i još 100 miliona iz kredita. Da bi naši investitori bili zadovoljni, mi moramo da prodamo za minimum 750 miliona dolara. To su ovako neke cifre kojima mi kalkulišemo, a što ćemo ostvariti videćemo.

Da li će Salford ostati u Srbiji posle ove prodaje i da li su moguće nove akvizicije?

U preliminarnim razgovorima sa investitorima koje smo vodili sa njima u načelu, oni su izražavali želju da deo para reinvestiraju u Srbiju. Bez obzira na to, Salford planira da ostane u Srbiji i, ako realizujemo ove biznise što sada imamo, imaćemo jako dobru referencu za nove investitore. Normalno da će ljudi želeti da nam povere svoja sredstva, ako smo imali dobar rezultat. To je najbolja reklama.