Šlumpfova opsesija: B92 u najvećem muzeju automobila na svetu FOTO

Vlasnici kolekcije, koja je još tada brojala više od 400 luksuznih automobila, bila su braća Fric i Hans Šlumpf, francuski industrijalci švajcarskog porekla.

Njih dvojica, nakon što se porodica preselila iz Italije u Francusku, tridesetih godina pokrenuli su tekstilnu kompaniju koja je tokom narednih decenija poslovala toliko dobro da im je omogućila da tajno pribave kolekciju automobila kakvu svet do tada nije video.

Da je bilo onako kako su braća Šlumpf zamislila, doduše, njihova kolekcija možda nikada ne bi ni bila poznata široj javnosti. Ipak, sredina sedamdesetih nije bila blagonaklona prema proizvodnji tekstila. Proizvodnja se počela seliti u Aziju a desetine hiljade radnika ostajale su bez posla. Takav je slučaj bio i sa njihovom fabrikom u francuskom Miluzu.

Nezadovoljni radnici mesecima su štrajkovali a sve je kulminiralo 7. marta 1977. kada su provalili u fabričke hale i, na njihov šok, otkrili da su neke od njiih prepune automobila starih i po osam decenija, neprocenjive vrednosti.

Otud i poruka sa početka teksta, koju je jedan od njih, ne baš previše srećan zbog toga što vidi. ostavio za sobom.

Jacqout tonneau 1878. (foto: B92)

Braća Šlumpf su, ispostaviće se, godinama u tajnosti kupovala automobile širom sveta, dovozile ih u napuštene fabričke hale u Miluzu u kojima su ih mehaničari, limari i drugi radnici vraćali u vrhunsko stanje. Svi oni bili su vrlo strogim ugovorima obavezani na ćutanje o kolekciji i poslu koji obavljaju.

Desetak godina ranije, Šlumpfovi su počeli radove na pripremi onoga što će danas postati najveći muzej automobila na planeti. Pregradni zidovi u halama su rušeni, automobili restaurirani i poređani duž gotovo tri kilometra unutrašnjih staza za posetioce. U sve ovo uložili su ogroman novac za to vreme, 12 miliona francuskih franaka.

Ali, muzej nikada nije otvoren. Samo su retki i odabrani imali priliku da prošetaju halama i dive se postavci "tajnog muzeja".

Upad radnika promenio je sve. Umesto da unište ili rasprodaju ono što su unutra zatekli, osnovali su "Radnički muzej", u kom su se od posetilaca prikupljali dobrovoljni prilozi za radnike i njihove porodice.

Hispano-Suiza biplace sport 1912. type Alphonse XIII (foto: B92)

Tako je i javnost po prvi put imala prilike da zaviri u "carstvo" koje su braća Šlumpf stvorila. Ipak, tada se mnogo bitnijom činila činjenica da su najveću cenu njihovih snova platili radnici u fabrikama koje su vlasnici svojom nebrigom praktično uništili.

Usledili su brojni sudski procesi, a braća Šlumpf pobegla su u Švajcarsku i više se nisu vraćali u Alzas. Na kraju, porodica je dobila 44 miliona franaka nadoknade, kao i još 25 miliona nakon sudskog procesa koji se protegao sve do devedesetih godina.

Kada je kolekcija u pitanju, njom danas upravlja organizacija u kojoj vodeću reč imaju lokalne samouprave i specijalizovana udruženja.

Sve to trajalo je godinama pa je muzej, konačno, svoja vrata otvorio 1982. godine. Od tada do danas mnogo se radilo na unapređenju "Cité de l’Automobile" koji, pored impozantnog ulaza koji dočekuje posetioce i nenadmašne kolekcije, posetiocima nudi i da neke od vrhunskih automobila iz njegove kolekcije provozaju na autodromu, upale oldtajmer "na kurblu", ali i da iskuse kako je to prevrnuti se u vozilu (uznemirujuće iskustvo, iskreno).

View this post on Instagram

B92 u najveæem muzeju automobila na svetu. Epizoda "Prevrtanje u vozilu"! #b92 #b92auto #auto #automobili #citedautomobile #mulhouse #citedautomobilemulhouse #collectionschlumpf #cars #carsofinstagram

A post shared by B92 (@b92vesti) on May 30, 2019 at 6:18am PDT

A kolekcija?

Braća Šlumpf bila su toliko preokupirana automobilima da se za to čak "rodio" i termin - "Šlumpfova opsesija". Ona je najviše bila usmerena na lokalnu, alzašku kompaniju čije ime i danas izaziva posebnu pažnju čak i kod onih koji sebe ne smatraju automobillskim fanaticima - Bugatti.

Friz Šlumpf kupovao je Bugatti-je gde god je i koliko god je mogao, u kakvom god stanju da su bili. Samo u jednoj transakciji u Americi je pazario više od 30 automobila ove marke.

Među čak 123 Bugatti-ja u muzeju posebno se ističe model Type 41, poznatiji kao Bugatti Royal. Ukupno ih je napravljeno sedam, a šest ih je preživelo do danas. Dve od tih šest neprocenjivih limuzina nalaze se u Miluzu.

Bugatti Type 41 Royal 1933. (foto: B92)

Ove "grdosije", stare gotov čitav vek, pokazuju na koji način je Etore Bugati zamišljao luksuzni automobil dostojan kraljeva i careva svog vremena. "Kraljevski" Bugatti dugačak je čak 6,4 metra i težak više od tri tone. Pokreće ga osmocilindrični motor od 12,7 litara.

Koliko je ovaj motor zapravo ogroman pokazuje i podatak da su preostala 23 motora koja je Bugati napravio, umesto u Royal-ima, završila pokrećući lokomotive francuske nacionalne železnice!?

Još jedan Bugatti zaslužio je istaknuto mesto u muzeju - Veyron. "Zver" koja razvija 1.001 konjsku snagu na najbolji način zaokružuje priču o razvoju automobilske industrije od kraja 19. veka do danas.

Mercedes coach decouvrable 1937. type 170 H (foto: B92)

A priča koja kreće od vozila koja jedva da liče na ono što danas zovemo automobilima, na parni pogon i bez volana, preko desetina modela koji su izašli iz nekih od brojnih proizvodnih pogona čija imena zvuče poznato samo pravim poznavaocima zaslužuje …

Tu je i "grid" sa formulama koje su vozile legende poput Mihaela Šumahera, Alena Prosta, Dejmona Hila, Mike Hakinenena, ali i Huana Manuela Fanđa. Jedan do drugog poređani su Lotus, Mercedes, Maserati, Ferrari, nezaobilazni Bugatti i brojne "trkačice" iz malih, davno nestalih francuskih pogona…

Mnoge od ovih "dragulja" vozili su i u njima pobeđivali velikani auto-trka. Danas su oni samo deo riznice najvećeg muzeja automobila na svetu.

I srećom po nas, riznice u kojoj možemo da uživamo.

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)

(foto: B92)