Koji su automobili kvalitetni?

Interesantno je pisati tekstove za sajt. Komunikacija sa čitaocima je gotovo neposredna. Samo nekoliko minuta po objavljivanju teksta stižu komentari, koji autoru mogu poslužiti za konstantnu kontrolu objektivnosti. Iskustvo je, takođe, od velike pomoći, ali i specijalizovani novinari mogu se, istina retko, razilaziti u svojim ocenama nekog vozila. Naravno, da su ukusi različiti, iako je težnja novinara da svoj ukus prilagode najširoj populaciji čitalaca. Komentari koji se objavljuju poslednjih meseci govore da je veći broj vozača čije su emocije čvrsto vezane za neku marku automobila, od onih koji svakom novom proizvodu daju šansu bez obzira na zemlju porekla. Da, prepirki nema samo po pitanju brendova, već i po pitanju zemlje porekla pojedinih vozila. Primećuje se najviše polemika između ljubitelja nemačkih i japanskih automobila. Sporadično se umeša poneki poštovalac francuskih i italijanskih vozila. Situacija je slična kao posle nekog derbija između Zvezde i Partizana.

Odlučili smo da i mi postavimo sebi pitanje: Koji su automobili najkvalitetniji?

Uspeh novog proizvoda zavisi prvenstveno od tri faktora. Cene, dizajna i kvaliteta proizvoda. Svaki kupac se relativno lako odredi po pitanju prva dva, ali problem nastaje kako oceniti kvalitet. Da li se pozvati na prethodno iskustvo (lično ili svojih poznanika), ili poverovati ocenama novinara, udruženja potrošača, ili na kraju krajeva poverovati reklamnoj kampanji. Kvalitet je možda najvažniji faktor kod kupovine vozila, jer je taj proizvod skup i bitno je da dugo traje, kako bi prilikom prodaje u polovnom stanju imao što bolju cenu. Pod kvalitetom se najčešće podrazumeva i pouzdanost, o kojoj ne treba posebno govoriti. Dovoljno je samo se setiti ledenih ili vrelih dana kada se treba prevesti na posao, ili što je mnogo važnije do lekara.

Obilje elektronike – puno problema

Podaci nemačkog Centra za vozila (KBA) govore da se u poslednjih deset godina trostruko uvećao broj servisnih akcija koje su obavili proizvođači nakon puštanja u prodaju nekog novog modela. Da se ne bi stekla pogrešna slika važno je napomenuti da je u tom periodu zabeležen i porast broja modela vozila, kao i broj registrovanih vozila u saobraćaju. Ipak, utvrđeno je da najviše problema zadaje elektronika. U poslednje dve decenije automobili su brzo napredovali zahvaljujući baš elektronskim komponenetama. Kompjuteri su unapredili rad motora, povećali bezbednost putnika nadziranjem rada kočnica i vazdušnih jastuka, a povećali su i udobnost vožnje. Danas se osim već standardnih pomagala poput elektropodizača prozora i klima uređaja sve više ugrađuju DVD multimedijalni sistemi. Rezultat – veći broj komponenti i kilometarski dugi kablovi, veća šansa da nešto izmakne kontroli. U trci sa konkurentima proizvođači elektronskih komponenti su samostalno razvijali hardver i softver. Kako svi veliki proizvođači vozila komponente nabavljaju na različitim krajevima sveta (bitna je što niža cena) kod nekih modela dešava se da se u nekim izuzetnim situacijama dva kompjutera nerazumeju 100%. I eto problema. Globalno još nije uveden standard (poput Windows-a ili Linux-a) koji bi sigurno smanjio broj otkaza elektronskih komponenti.

Stalna trka za svakog kupca nametnula je potrebu za većim brojem modela i što češćim promenama generacije modela. Danas su retki automobili koji se potpuno novim modelom ne zamene posle četiri – pet godina. U međuvremenu se, na otprilike, dve godine redizajniraju. Taj brzi tempo dovede često i do ljudske greške. Iako hiljade inžinjera radi u svakom razvojnom centru svakog večeg proizvođača, dešavaju se greške. Ni milioni prevezenih kilometara po zaleđenim putevima skandinavskih zemalja i po vrelom pesku Sahare ponekad nisu dovoljni za otkrivanje nekog propusta. Tako kupci postaju ponekad probni vozači kojima fabrike plaćaju besplatnim popravkama serijski uočenih grešaka. Otkazuju mehanički sklopovi i na napoznatijim automobilima kao što su Mercedes, BMW, Audi, Ferari, Porše i Leksus.

Ispitivanja kvaliteta

Specijalizovani novinari su se poslednjih godina oslanjali na informacije o kvalitetu vozila koje objavljuje američki JD Power i nemački ADAC. Posebno se verovalo ADAC-u najvećem udruženju vozača koje svake godine objavljuje procenat kvarova 20 marki vozila na putevima Nemačke. Smatralo se da je to najobjektivnije istraživanje jer uzorak iznosi čak 3,6 miliona kvarova. Pogotovo što se nije moglo uočiti favorizovanje domaćih proizvođača. Naime, u 2003. godini i četiri prethodne, primat u kvalitetu su držali japanski proizvođači. A onda su nedavno objavljeni rezultati za proteklu godinu. Čak 10 najpouzdanijih japanaca iz 2003. zamenjeno je sa 9 nemačkih vozila (po različitim kategorijama). Sumnju pobuđuje ne samo nagli obrt, već i rezultati američkog JD Power-a gde su većinu čelnih mesta zadržali japanski brendovi. Teško je poverovati da je pogotovo Audi tako naglo poboljšao kvalitet kada je u nekoliko prethodnih godina po istraživanju ADAC-a najčešće bio pozicioniran van prvih pet i ispod Mercedesa i BMW-a.

Nažalost, u našoj zemlji zbog ekonomske situacije još nema super testova u kojima se vozila podvrgavaju različitim stilovima vožnje nekoliko vozača u ukupnom trajanju od najmanje 100.000 kilometara. Rastavljanjem u najsitnije delove bi se precizno utvrdilo kako na najsavremenija vozila deluju naša goriva i putevi puni rupa. Do tada kupcima preostaje jedino da se oslone na garantni rok koji daju prodavci. Dokaz da su japanski automobili poslednjih pet godina najkvalitetniji nisu samo istraživanja JD Power-a i ADAC-a, već i garantni rokovi od tri godine ili 100.000 kilometara. Mnogi evropski proizvođači nikako da daju odgovor na jednostavno pitanje. Ako su istog ili boljeg kvaliteta od japanskih, zašto ne daju istovetne garantne uslove? Možda je dobar korak u tom pravcu napravio Reno sa davanjem četvorogodišnje garancije za model laguna do 80.000 kilometara. Zašto nisu bili dovoljno hrabri da tu brojku zaokruže na 100.000 saznaćemo u budućnosti. Ipak, ovaj korak brenda broj jedan po broju prodatih vozila u Evropi svakako raduje, i to je nagoveštaj trenda koji će morati da slede i drugi evropski proizvođači u borbi za svakog kupca. Uostalom, Reno je zauzeo čelnu poziciju osvajajući prvi po pet zvezdica u gotovo svim klasama na EURO NCAP testu ispitivanja bezbednosti prilikom sudara. Konkurenti su to u početku sumnjičavo posmatrali, a kasnije su se svi pridružili organizaciji pod kapom FIA.

Detalji koji su važni

Prilikom kupovine novog vozila osim garantnog roka treba obrati pažnju na kvalitet servisne mreže. Takođe, svako ko se služi kompjuterom može pogledati mnogobrojna istraživanja pouzdanosti i kvaliteta vozila. Važno je samo razlikovati podatke dobijene na osnovu broja servisiranja određene marke vozila, od onih koji u obzir prvenstveno uzimaju zadovoljstvo vlasnika određenim brendom. Naime, na zadovoljstvo vlasnika osim pouzdanosti utiče brend kao statusni simbol, pa ćete u većini tih istraživanja u samom vrhu uočiti srebrne zvezde, poršee, ferarije itd.

Možete se poslužiti i informacijama američkog NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) kome su svi proizvođači vozila dužni još od 1970. godine da prijave sve nedostatke vezane za bezbednost vožnje. Ovaj odlični Zakon je unapređen 2000. godine od kada su svi proizvođači vozila i delova dužni da administraciju obaveste i o svim problemima proizvoda koji se nude u SAD nastalih i na putevima izvan SAD. Dakle, pametni Amerikanci od 2000. imaju globalno pokrivanje nedostataka drumskih vozila. Sankcije za skrivanje podataka su oštre tako da je ovo trenutno jedina svetska adresa kojoj se može u potpunosti verovati (samo treba imati na umu da pojedini sklopovi na vozilima u SAD i Evropi nisu istog kvaliteta zbog različitih homologacijskih propisa).

Važna su iskustva naših vozača sa domaćim uvoznicima, serviserima i prodavcima. Dakle, koji je po vašem mišljenju najpouzdaniji automobil za srpske drumove?

Piše - Aleksandar Todorović