Tripoli: Reforme kap po kap

I četiri godine po ukidanju američkih sankcija zagovornici slobodnog tržišta u Libiji spore se sa moćnim državnim apartčicima oko budućeg razvoja zemlje.

Libijski lider Moamer Gadafi rekao je da naftom bogata severnoafička zemlja, članica OPEK-a, nema drugog izbora nego da se prilagodi globalnoj ekonomiji kako bi sačuvala dobrobiti sistema "islamskog socijalizma" koji je on uveo po preuzimanju vlasti 1969.

Restrikcije na privatni kapital su ublažene, a Libijce koji rade u državnoj službi ohrabruju da napuste posao i pokrenu biznis uz pomoć jevtinih zajmova od države.

Međutim, lokalni analitičari kažu da deo revolucionarne, vojne i plemenske elite, među kojima neki imaju koristi od državnih monopola, odbija promene.

"Još ima zadrtih socijalista u sistemu", kaže za Rojters Sami Zaptia iz kompanije Nou Libija (Know Libya). "Možda ćemo morati da čekamo generacijama pre nego što što budemo mogli da ubrzamo ekonomske reforme", dodaje on.

Ipak, poseta Tripoliju, glavnom gradu Libije, na obali Mediterana, otkriva neke promene. Vidik naime zaklanjaju hoteli spremni da ugoste brojne strane biznismene koje privlače obećani lukrativni ugovori za unapređenje zastarele infrastrukture.

Vlada je saopštila da u narednih pet godina planira da zaposli milion stranih radnika, uključujući one iz Bangladeša i Šri Lanke, na izgradnji kuća, univerziteta i puteva.

Lider borbe za promene je Gadafijev sin Saif-Islam, koji nema zvaničnu poziciju u vladi ali je snagu svog uticaja pokazao preuzimanjem ključne uloge u pregovorima o izlasku zemlje iz diplomatske izolacije.

I, mada je njegov uticaj veliki, jedan čovek nije dovoljan, smatraju upućeni, posebno nakon što je on krajem avgusta najavio povlačenje iz politike.

"Mi razvijamo zemlju, ne zato što je reformišemo, već zato što su bojkot i političke komplikacije sa Zapadom iza nas i možemo da usmerimo pažnju na razvoj", kaže politički analitičar i univerzitetski profesor Mustafa Feturi.

A libijski akademici i ekonomisti, koje su ohrabrivali da se vrate iz inostranstva i pomognu da se oblikuje budućnost zemlje, zastrašeni su veličinom zadatka.

Istovremeno mnogi obrazovani Libijci, koji su ostali u zemlji tokom teskih vremena, nisu zadovoljni što se ključna uloga daje "uvezenim reformatorima", ističe Feturi i dodaje da ti ljudi još nisu široko prihvaćeni u društvu.

Libijski sistem univerzalnog obrazovanja doneo je inače veću pismenost populacije u poređenju sa drugim zemljama Magreba, međutim, ne daje nikakve specijalističke veštine.

Možda je još veći izazov probuditi ambiciju, kreativnost i radne navike u populaciji navikloj da dobija "fantomske" državne poslove, ističu vladini savetodavci.

Uprava za ekonomski razvoj planirala je da obuči više stotina preduzetnika, ali su prvi pokušaji dali slabe rezultate. Izvesnu nadu ulivaju tehnološki i biznis "parkovi" koji treba da budu izgrađeni uglavnom uz pomoć strane radne snage.

Poslednjih godina najavljeni projekti ukazuju da Libija želi da kopira uspeh Dubaija, Katara i Abu Dabija koji su diversifikovali ekonomije zasnovane na nafti, privukavši strane eksperte da im grade zone slobodne trgovine i nove industrije.

Libijska vlada takođe planira da prihod od izvoza nafte usmeri kroz ekonomski razvojni fond do najsiromašnijih Libijaca. međutim, taj plan, koji je trebalo da krene sledeće godine, možda će biti odložen, s ozbirom na globalnu finansijsku krizu.