Magreb za veći privredni rast

Generalna diorektorka Lagard je govorila posle pete konferencije o ekonomskoj integraciji Mauritanije, Maroka, Alžira, Tunisa i Libije na kojoj je dogovoreno puštanje u rad Magrebske investicione i komercijalne banke u martu 2013.

Unija arapskih zemalja Magreba u koju su učlanjene pomenute četiri zemlje postoji od 1989, ali 24 godina posle njenog osnivanja međuregionalna trgovinska razmena dostiže jedva tri odsto.

Teritorija članica Unije se prostire na nešto više od šest miliona kvadratnih kilometara, dok je broj stanovnika procenjen u 2010. na više od 92,5 miliona.

U 2010. je ukupan ukupan nominalni bruto domaći proizvod (BDP, koji neprilagođen za inflaciju) procenjen na 375.9 milijardi dolara ili po glavni stanovnika u proseku 4.229.00

BDP meren paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama), procenjen je na 607,6 milijardi ili per kapita na 6.835 dolara.

Ekonomsko otvaranje ovih zemalja, prema oceni Lagardove, od presudnog je značaja za njihov dalji privredni rast, jer broj direktinih stranih investicija u zemljama Magreba jedva da dostiže tri odsto, što je drastično manje nego u zemljama Azije ili Latinske Amerike.

Saradnja između susednih zemalja je važna za privredni razvoj, ocenila je direktorka MMF za francusku medijsku kuću "RFI", navodeći podatak da se šefovi država Unije Magreba nisu sastali od 1994, od trenutka zatvaranja granice između Alžira i Maroka.

Zatvaranje granica poredstavlja veliku prepreku za trgovinsku razmenu, zato privatan sektor može znatno doprineti jačanju regionalne saradnje, a političari moraju da imaju više sluha kad je reč preduzetnicima, ocenila je Lagardova.

Po Lagardovoj, odlučnost zemalja koje su imale iskustvo sa "arapskim prolećem" u pogledu promena i ekonomskog razvoja zasnovanom na želji naroda za razvoj demokratije, daju nadu da će ove zemlje uspeti da sprovedu ekonomske reforme koje će omogućiti prosperitet građanima.

Od 2011. i talasa "Arapskog proleća" u Tunisu i Libiji došlo je do promena dugogodišnjih režima.

MMF ohrabruje sve zemlje Magreba u izgradnji sistema socijalne zaštite građana koji će štiti pre svega najugroženije slojeve stanovništva kao i da korist od privrednog rasta osete ne samo male grupe povlašćenih već većina nacije, objasnila je direktorka Lagard.