Mozak naglo stari u tri životna doba: Evo šta možete da uradite da to ublažite FOTO

Do sredine pedesetih godina uobičajeno je da se nađete kako stojite usred sobe pitajući se zašto ste uopšte došli ovde. Iako su takvi propusti u pamćenju uobičajeni, nova kineska studija je otkrila da postoje tri ključna uzrasta u kojima kognitivni pad postaje izraženiji kod svih nas, piše britanski Telegraf.

Ovi oštri skokovi, primećeni u 57, 70, i 78. godini, znatno su veći kod nekih ljudi, a razlog je veoma jednostavan - način života, piše časopis Nature Aging. Studija je merila nivoe 13 proteina u mozgu povezanih sa ubrzanim starenjem i neurodegenerativnim bolestima. Zanimljivo je da su vrhunci pada povezani sa velikim životnim promenama, od hormonskih padova u srednjim godinama do uticaja penzionisanja.

Ključni uzrasti

Ali, to ne znači da je njihov uticaj van naše kontrole. Profesorka Barbara DŽ. Sahakijan sa Univerziteta u Kembridžu i koautorka knjige "Brain Boost" objašnjava studiju: "Ove ključne godine u studiji su kada počinjemo da vidimo značajne promene u mozgu.

• Ovo je najbolja aktivnost koju možete da radite za poboljšanje pamćenja
• Neurolozi otkrivaju: Ova aktivnost umnogome doprinosi zdravlju mozga
• Posedovanje kućnih ljubimaca pomaže u očuvanju pamćenja u starosti

Sa 57 godina, reč je o tome koliko smo dobro upravljali fizičkim promenama koje dolaze sa srednjim godinama i menopauzom; sa 70 godina, reč je o tome koliko smo dobro održavali stimulaciju mozga u periodu pre i posle penzionisanja; a sa 78 godina, radi se o nivoima tih 'kognitivnih rezervi' koje smo izgradili izazivajući sebe da radimo teške stvari".

"Baš kao što upravljamo svojim holesterolom mnogo pre nego što izazove srčani udar, usvajanjem promena načina života najmanje 10 godina pre ovih vrhunaca opisanih u studiji, možemo da promenimo svoju budućnost. To je ključna poruka", dodaje Sahakijan.

Shutterstock/illustrissima

Ukratko, za zdravlje mozga, moramo delovati sada i planirati unapred.

57. godina i povećanje telesne težine u srednjim godinama

Do 57. godine, mozak počinje da se smanjuje, proces koji počinje već u 30-im godinama. Smanjenje zapremine mozga tada postaje očigledno zbog smanjenja bele mase - mreže nervnih vlakana koja omogućava komunikaciju između različitih regiona mozga. Jednostavno rečeno, vaš "širokopojasni" internet se usporava.

Ovaj prirodni pad dodatno pogoršava povećanje telesne težine u srednjim godinama. Dr Sabin Donai, lekarka specijalizovana za dugovečnost, kaže da prekomerna težina utiče na funkciju mozga na više načina. "Povezana je sa smanjenim protokom krvi, što smanjuje hranljive materije i esencijalne masti koje su mozgu potrebne, i nakupljanjem otpadnih proizvoda koji se ne uklanjaju.

Telesne masti su takođe zapaljenske. Gojaznost je povezana sa oksidativnim stresom, onim nestabilnim atomima kiseonika koji oštećuju ćelije, uključujući neurone".

Nedavna istraživanja takođe sugerišu da visok holesterol može da poveća rizik od demencije, pa je važno redovno ga proveravati.

Šta raditi?

Studije pokazuju da vežbanje deluje izuzetno neuroprotektivno (zaštitnički), povećavajući veličinu hipokampusa i poboljšavajući pamćenje. Profesorka Sahakijan savetuje: "Vreme je da počnete i nastavite da vežbate, što ima mnoge prednosti, uključujući gustinu kostiju i sprečavanje depresije.

Podaci pokazuju da je svaka vežba koja malo povećava vaš puls bolja od sedentarnog načina života. Dakle, najbolji režim vežbanja je onaj kojeg možete da se pridržavate".

Dr Donai nas podstiče da svakodnevnim zadacima pristupamo sa više entuzijazma.

"Uključujem mnogo aktivnosti u svoj dan. Hodam po pokretnim stepenicama. Ne koristite ruke kada ustajete. Odgurnite stolicu i ustanite bez upotrebe ruku. Nemojte reći: 'Podigni to za mene', recite: 'Mogu da podignem tu kutiju, mogu da se sagnem'. Dok obavljate svoje svakodnevne zadatke, budite svesni aktivnosti koje izazivaju vaše mišiće. Ukratko, ne prestajte da se krećete".

Ona takođe preporučuje praćenje nivoa šećera u krvi, holesterola i odnosa struka i kukova, kao i proveru hormona. "Uvek kažem, prestanite sa HRT (hormonskom terapijom zamene) onog dana kada želite da ostarite. Postoje opsežne studije koje podržavaju HRT kao kognitivno-zaštitni faktor".

"Naši životni izbori čine 90 procenata i rizika", zaključuje dr Donai.

70. godina i "efekat penzionisanja"

U 70. godini života, tau protein, najpoznatiji od 13 proteina povezanih sa kognitivnim padom, počinje da se akumulira. Moždana kora se proređuje, što dovodi do smanjenja sinaptičkih veza u oblastima za razmišljanje i učenje. Frontalni režnjevi i hipokampus, ključni za više kognitivne funkcije, takođe se smanjuju.

U deceniji koja prethodi sedamdesetim, neuronski putevi počinju da pate zbog smanjenog nivoa stimulacije. "To je efekat penzionisanja", kaže profesor Sahakijan. "Oko 60. godine, ljudi se malo opuste, možda izbegavaju izazovne i teške stvari i počinju da se oslanjaju na iskustvo".

"To je loša ideja", kaže on, "jer naučni dokazi potkrepljuju izreku 'koristi ili izgubi'".

Ozbiljni faktori rizika

Dr Donai savetuje fokusiranje na aktivnosti koje razvijaju mozak. "Ne zadovoljavajte se sudokuom i ukrštenicama; zaista izazovite svoj mozak. Ples u balskoj dvorani, učenje jezika, stoni tenis". Izgradnja kognitivne rezerve - otpornosti mozga na propadanje - može značajno da odloži početak neurodegeneracije.

Studija iz 2022. godine otkrila je da čak i ljudi koji razviju visoku kognitivnu rezervu do 69. godine mogu da smanje verovatnoću pada pamćenja, čak i ako su imali niže kognitivne sposobnosti u detinjstvu. Profesorka Sahakijan ističe da je ovaj period ključan za rešavanje ozbiljnih faktora rizika za demenciju: usamljenosti i socijalne izolacije, koje mogu povećati rizik za 30, odnosno 60 procenata.

"Jedna studija je otkrila da se pet od 13 proteina povezanih sa starenjem mozga povećalo kao odgovor na usamljenost". Druženje i stimulacija su ključni, čak i ako je to uz piće u pabu. "Mnogo društvenog kontakta licem u lice je izuzetno dobro za starije ljude", kaže ona.

78. i iscrpljivanje rezervi

U ovoj životnoj dobi, zapremina mozga i protok krvi se dodatno smanjuju. Proteini povezani sa upalom se akumuliraju, a kognitivne rezerve koje ste izgradili tokom života počinju da se troše. Dr Donai savetuje da stalno radimo na smanjenju upale.

"To znači zdravu ishranu, vežbanje, opuštanje i izbegavanje šećera i previše stresa. Hronični stres smanjuje energiju dostupnu za esencijalne funkcije popravke i rasta". Ona takođe upozorava na toksine iz životne sredine, kao što je mikroplastika u ambalaži hrane i pića.

"Naši putevi detoksikacije su neverovatno efikasni, ali su jednostavno preplavljeni brojem različitih hemikalija u toliko naših svakodnevnih proizvoda", kaže Donai.

Uprkos svemu, dr Donai ostaje optimistična: "Sve u vezi sa našim mozgom je usmereno ka borbi za njegov opstanak. Ako podržavamo svoja tela dobrom hranom, ostanemo fizički aktivni i dovoljno spavamo, ne moramo da prihvatimo biološki pad koji povezujemo sa starenjem".