Ovo je hrvatski grad s najskupljim nekretninama: Kvadrat 7.000 evra

Posebno se izdvaja Dubrovnik, koji već godinama nosi titulu najskupljeg grada za kupovinu nekretnina u zemlji.

Na nedavno održanom 40. Forumu poslovanja nekretninama u organizaciji Hrvatske privredne komore, istaknuto je da je u prvoj polovini godine na nivou Hrvatske zabeležen pad prodaje nekretnina od oko 15 odsto, dok je u primorskim županijama taj pad premašio 20 odsto.

Cene rastu uprkos padu prodaje

Prema podacima Evrostata, Hrvatska se svrstava među zemlje s najbržim rastom cena stanova u Evropi. U prvom tromesečju 2025. godine godišnji rast cena iznosio je oko 13 odsto, dok je istovremeno prodaja stanova na nivou države pala za oko 12 posto.

"Od 2015. godine cene kontinuirano rastu, a u poslednjih deset godina rasle su znatno brže od proseka Evropske unije. Na dubrovačkom području cene su se u tom periodu više nego udvostručile", kazala je Nada Burum, predsednica dubrovačke strukovne grupe trgovaca nekretninama za Dubrovniknet.hr.

Prema njenim rečima, Dubrovnik se izdvaja kao najskuplji grad u Hrvatskoj zbog stalne potražnje, globalne prepoznatljivosti i statusa jedne od najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu.

Shutterstock/Francesco Bonino

Najveća potražnja u Dubrovniku i dalje je za kvalitetnim stanovima praktičnog rasporeda na tzv. životnim lokacijama, poput Lapada i donjeg dela Gruža. Takvi stanovi, ukoliko su realno formiranih cena, vrlo brzo pronalaze kupce.

Prosečna tražena cena stana u Dubrovniku tokom 2025. godine iznosila je oko 5.000 evra po kvadratnom metru, ali taj prosek, kako ističu stručnjaci, ne oslikava u potpunosti stanje na tržištu zbog velikih razlika među mikrolokacijama.

U novogradnji na Lapadu i u donjem delu Gruža cene se kreću oko 7.000 evra po kvadratu, pa i više, dok su na elitnim lokacijama poput Ploča cene znatno više, ali je reč o rijetkim i izuzetno zahtevnim projektima.

Zašto su cene toliko visoke?

Na visoke cene utiče više faktora:

• ograničena ponuda stanova
• visoki troškovi građevinskog zemljišta
• složeni uslovi gradnje
• infrastrukturna ograničenja
• nedostatak kvalifikovane radne snage

Građevinski sektor posebno pogađa nedostatak domaćih radnika, zbog čega su kompanije primorane da ulažu u edukaciju i integraciju strane radne snage, što dodatno povećava troškove.

U uslovima kada potražnja nadmašuje ponudu, rast cena je, ističu stručnjaci, posledica prirodne tržišne dinamike, iako bi bilo poželjno da se taj rast dugoročno stabilizuje na oko pet odsto godišnje.

Turistički najam i priuštivo stanovanje

Shutterstock/DaLiu

Dubrovnik se suočava i s velikim brojem stanova koji se ne koriste ili se koriste isključivo za turistički najam. Uvođenje poreza na nekretnine moglo bi, smatraju analitičari, da utiče na odluke vlasnika da deo tih stanova stave u funkciju dugoročnog najma.

Istovremeno, priuštivost stanovanja ostaje jedan od najvećih problema u Hrvatskoj, posebno za mlade, od kojih se očekuje da bi programe priuštivog najma mogli vidjeti kao djelimično rješenje.

Šta donosi 2026. godina?

Zbog visokih cena i nedostatka građevinskog zemljišta u samom gradu, stanogradnja se sve više širi na okolne opštine, što je trend prisutan i u drugim većim hrvatskim gradovima.

"Ulaganje u nekretnine i dalje ostaje poželjan oblik očuvanja vrednosti kapitala, posebno u uslovima inflatornih pritisaka. Međutim, tržištu je potrebna stabilizacija cena i realnije formiranje traženih iznosa, posebno kod starije gradnje", poručuju iz Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK.