Minijaturni pregledi biodiverziteta

Cilj: da predstavi stvorenja koja su živela u tom prostoru, ili su se kretala kroz njega. Ovaj tim je onda razvrstao kocke po staništima, izmamljujući svakog stanovnika, do onih veličine otprilike jednog milimetra. Da bi se to postiglo, u proseku je bilo potrebno tri nedelje na svakoj lokaciji. Sve u svemu, fotografisano je više od hiljadu pojedinačnih organizama, a njihova različitost je predstavljena u grupama na ovim stranicama. „To je podsećalo na pronalaženje malenih dragulja“, kaže Litšvager.

Kada zarijete ašov u zemlju ili otkinete deo korala, tada, poput boga, sečete kroz čitav jedan svet. Prelazite skrivenu granicu poznatu malobrojnima. Odmah tu pri ruci, oko i ispod naših nogu, leži najmanje istraženi deo površine ove planete. To je, takođe, najbitnije mesto na Zemlji za ljudski opstanak.

U bilo kojoj životnoj sredini, na zemlji, u šumskim krošnjama ili u vodi, pogled vam prvo privuku velike životinje – ptice, sisari, ribe, leptiri. Ali, manji stanovnici, daleko brojniji, postepeno počinju da ih bacaju u zasenak. Tu su insekti koji gmižu i zuje među biljkama, crvi i stvorenja koja se ne mogu ni imenovati što se uvijaju ili beže da nađu zaklon kada prevrnete baštensku zemlju zbog setve. Tu su i oni dosadni mravi koji nagrnu napolje kada im se slučajno rasturi mravinjak i grozne larve buba na požutelom korenju trave. Kada prevrnete kamen, još ih je više: vidite male paukove i raznorazna bleda nepoznata stvorenja različitih oblika kako se šunjaju kroz spletove strukova gljiva. Majušne bube se kriju od iznenadnog svetla, a mokrice uvijaju svoja tela u odbrambene lopte. Stonoge, nalik oklopnim zmijama u svom svetu, uvlače se u najbliže pukotine i rupe koje prave gliste.

Ponekad izgleda da se ta gadna gomila, kao i minijaturna carstva koja nastanjuju, ne tiču ljudi. Ali, da budemo iskreni, naučnici su zaključili potpuno suprotno. Zajedno sa bakterijama i drugim nevidljivim mikroorganizmima koji plivaju ili su nastanjeni oko mineralnih čestica zemljišta, ovi podzemni stanovnici suštinski su važni za život na Zemlji.

Teren koji nastanjuju nije samo mešavina prljavštine i truleži. Čitava podzemna sredina je živa. Živi oblici stvaraju skoro sve supstance koje teku oko nepokretnih čestica.

Ako bi svi ovi organizmi nestali iz bilo kog kubnog dela prostora predstavljenog na ovim fotografijama, životna sredina bi se u njemu dramatično izmenila. Molekuli zemljišta ili rečnog korita postali bi manji i jednostavniji. U vazduhu bi se promenile srazmere kiseonika, ugljen-dioksida i drugih gasova. Sve u svemu, dostigla bi se nova fizička ravnoteža, u kojoj bi kubna stopa ličila na istu sa neke udaljene, jalove planete.

Zemlja je jedina planeta za koju znamo da ima biosferu. Ovaj tanki, opnasti sloj života je naš jedini dom. Samo on je u stanju da održi tačno onakvo okruženje kakvo nam je potrebno da bismo ostali živi.

Većina organizama biosfere, i ogroman broj njenih vrsta, može se pronaći na površini ili odmah ispod nje. Njihovim telima prolaze ciklusi hemijskih reakcija od kojih zavisi sveukupni život. Sa preciznošću koja prevazilazi sve sa čim može da se poredi naša tehnologija, neke od ovih vrsta razgrađuju mrtvi biljni i životinjski materijal koji stiže odozgo. Specijalizovane grabljivice i paraziti hrane se ovim lešinarima, dok se specijalisti višeg nivoa, za uzvrat, hrane njima. Sve ovo, na zajedničkom poslu neprestane smene rođenja i smrti, vraća biljkama nutrijente potrebne da nastave fotosintezu. Bez potpune usaglašenosti čitavog ovog lančanog spoja, biosfera bi prestala da postoji.

Prema tome, potrebna nam je sva ova biomasa i bioraznovrsnost, uključujući i sva grozna stvorenja što pužu i gmižu. Pa ipak, uprkos njegovoj vitalnoj ulozi, život na površini zemlje ostaje relativno nepoznat čak i naučnicima. Na primer, pronađeno je i proučeno oko 60.000 vrsta gljiva, uključujući tu i pečurke, rđu i plesni, ali stručnjaci procenjuju da na Zemlji zapravo postoji više od milion i po vrsta. Zajedno sa njima, u zemljištu napreduju i neke od najbrojnijih životinja na svetu, nematode, takođe poznate i kao valjkaste gliste. Ove, među ostalim oblicima, uključuju i jedva vidljive bele gliste, koje se mogu naći odmah ispod površine zemlje.

Poznato je na desetine hiljada vrsta valjkastih glista, a pravi broj bi mogao da bude u milionima. I gljive i valjkaste gliste dramatično nadmašuju još manji organizmi. U prstohvatu baštenske zemlje, teškom otprilike jedan gram, žive milioni bakterija koje predstavljaju nekoliko hiljada vrsta. Većina ih je nepoznata nauci.

Mravi su, sa više od 12.000 opisanih vrsta na svetu (i onom grupom na kojoj se ja specijalizujem kao prirodnjak), među bolje proučenim insektima. Pa ipak, pretpostavlja se da je njihov stvarni broj dvostruko ili čak trostruko veći. Tokom 2003. godine dovršio sam studiju o „glavatim mravima“ zapadne hemisfere, rodu (Pheidole) koji ima najveći broj poznatih vrsta i koji je među najbrojnijima od svih mrava. Na kraju svoje studije, posle 18 godina sporadičnih proučavanja, izdvojio sam 624 vrste. Većina, njih 337, bile su nove za nauku.

Samo oko desetak vrsta je pažljivo proučeno. Jedna od najmanjih, koju sam ja otkrio, hrani se oklopnim grinjama, koje su obično mnogo manje od slova o na ovoj strani i liče na hibrid pauka i kornjače. Oklopne grinje su među najbrojnijim stvorenjima te veličine u tlu. U jednoj kubnoj stopi može biti na hiljade jedinki. Pa ipak sam uvideo da su njihova raznovrsnost i navike uglavnom nepoznate, mnogo više nego u slučaju mrava.