Srbija vraća poslednju ratu MMF-u

„Od sutra nemamo više nikakvih obaveza prema MMF“, rekao je Jelašić za Kažiprst B92.

Prevremena otplata duga prema MMF-u počela je u junu 2006. godine, zahvaljujući rastu priliva sredstava od privatizacije i direktnih stranih investicija, kao i stalnom rastu deviznih rezervi.

Ukupan dug Srbije prema MMF-u, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno od oko 978,2 miliona dolara, otplaćen je u četiri rate, i to u junu, septembru i decembru 2006. godine, da bi poslednja rata bila izmirena danas.

NBS u svom saopštenju povodom otplate duga ističe da je za dalje sprovođenje reformi, kao i za jačanje medjunarodnog kredibiliteta Srbije, od ključnog značaja nastavak saradnje sa MMF-om, "u cilju sprovodjenja uspešne makroekonomske politike zemlje".

Jelašić je nagovestio i da se „nećemo proslaviti“ u izveštaju MMF-a o Srbiji koji će uskoro biti objavljen, što neće povećati broj preduzeća koja bi investirala u Srbiju.

Glavni problemi Srbije su i dalje ostali  problemi sa velikom javnom potrošnjom, sporo tempo restrukturiranja javnih preduzeća, započete reforme koje se ne dovršavaju, odugovlačenje formiranje vlade, nepostojanje budžeta.

„Žalosno je što neko iz Vašingtona mora da tako nešto objavi da bismo nešto promenili“, kaže Jelašić.

Ekonomisti: Vraćanje duga pozitivno

Ekonomisti kažu da je pozitivno to što je Srbija vratila poslednju ratu duga od 232 miliona dolara Međunarodnom monetarnom fondu i time ispunila sve obaveze prema toj finansijskoj instituciji.

Prof. dr Jurij Bajec smatra da je prevremeno vraćanje duga jako dobro za Srbiju jer je time država uštedela trošak kamate na taj kredit i dodao da bi trebalo obnoviti aranžman sa MMF-om u kojem bi postojala mogućnost da ta institucija nadgleda i prati sprovođenje tranzicije i reformi u Srbiji, kao i makroekonomsku politiku zemlje.

Dr Vladana Hamović je podsetila da je vraćanje duga MMF-u omogućeno povećanjem deviznih rezervi Narodne banke Srbije s kraja 2006. i dodala da bi bilo dobro da MMF ponovo da neki kredit Srbiji imajući u vidu situaciju u zemlji i priliv stranih investicija, pa bi novi kredit bio od pomoći za obnavljanje privrednih aktivnosti.

Ekonomska situacija u našoj zemlji bi mogla da se oceni negativno iako je inflacija smanjena jer postoji visoka javna potrošnja, kaže Hamovićeva i dodaje da javna preduzeća kasne sa restrukturiranjem i privatizacijom, a predstavljaju balast za državni budžet jer im se daju subvencije.

Kipar

Jelašić je podsetio i da je NBS predala kompletan izveštaj koji se ticao afere prebacivanja novca na Kipar nadležnoj komisiji još 2001. godine.

"Sve što je NBS imala u evidenciji iznos novca, ko je kome kolike sume i kad prebacivao smo predali", tvrdi Jelašić čudeći se zašto je cela stvar zastala i otvorila se tek nakon pet godina.

"Posle pet godina u ovom slučaju treba Vi kao medijska kuća da pokrenete priču o ovome da bi se neko podsetio i pokrenuo ponovo ovaj proces", kaže on.

Komentarišući nedavni izveštaj američkog Stejt Departmenta o razlici između kretanja novca i roba u 2005. godini, Jelašić kaže da je ta stvar trebalo da zinteresuje pre svega Devizni inspektorat i Agenciju za borbu protiv pranja novca. "Interesuje me dokle će ceo taj proces da stigne,  da li će Devizni inspektorat i Agencija za borbu protiv pranja novca da to istraži ili ćemo čekati novi izveštaj Stejt dipartmenta", pita on.