Dvosmerni kolosek

Da su ponuda i tražnja odlučujući za formiranje deviznog kursa pokazalo se upravo ovih dana. Pad evra koji je trajao od sredine juna zaustavljen je 21. avgusta na doskora nezamislivoj granici od 81,46 dinara. Od tada on svakodnevno raste i samo za nedelju dana evro je povećao svoju vrednost za čitavih 2,54 dinara. Srednji kurs juče je bio 84,06 dinara. Na njegovu vrednost očito je uticala smanjena ponuda deviza od strane poslovnih banka na deviznom tržištu, jer Narodna banka Srbije je od juna, kada je počeo sunovrat evra sa preko 87,60 dinara, intervenisala samo tri puta, i to sa malim količinama deviza.

Da li ubrzano slabljenje vrednosti dinara znači da se ostvaruje prognoza ekonomista da je reč o tendenciji relativno kratkog daha i, ako je tako, zbog čega? Da li to mere koje je centralna banka Srbije preduzela daju sve vidljivije efekte pa se priliv deviza po osnovu zaduženja u inostranstvu smanjuje, zbog čega je uvećana tražnja za devizama, i da nije možda struja koja u samoj Vladi zagovara drugojačiju politiku određivanja deviznog kursa odnela prvu pobedu nad onima koji se zalažu za to da se kurs formira slobodno u skladu sa ponudom i tražnjom. Jednostavnog odgovora nema, s obzirom na to da je reč o području na kome se rezultati učinjenih koraka ne vide odmah.

Jedno je sigurno. Centralna banka nije odstupila od proklamovane politike slobodnog formiranja kursa. Dokaz za to je i njena odluka da ukine naknadu koju je naplaćivala bankama za poslove prodaje deviza u visini od 0,8 odsto, što je u skladu s njenim opredeljenjem da smanji svoje učešće na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta. Osim toga, kako je precizirala da banke ne mogu naplaćivati naknadu za trgovinu koju obavljaju neposredno na sastanku MDT-a, učinila je da se smanje razlike između kursa dinara prema evru koji se formira na sastanku MDT-a i kurseva po kojima banke trguju van tog sastanka. To svakako nisu jedine novine u politici NBS. Čitav paket mera vezanih za politiku kamatnih stopa biće primenjen već od početka narednog meseca.

U svakom slučaju što se centralne banke tiče, odustajanje od toga da devizni krus bude korišćen kao nominalno sidro za obaranje inflacije je trajnog karaktera, bez obzira na pritiske kojima je monetarna vlast izložena. Zato pomeranje vrednosti evra u oba pravca treba doživljavati kao nešto sasvim normalno, a ne licitirati sa tim koliko će on vredeti do kraja godine. Odgovor može da da samo tržište.