Proradila privremeno umirena klizišta

Tvrdim da je 98 odsto, ako ne i 100 odsto sada aktiviranih klizišta, postojalo i pre više decenija. Sada su ona, zbog svih negativnih faktora koji su ih isprovocirali - aktivirana. Ova klizišta su, naime, bila samo privremeno umirena, možda deceniju ili pet godina. Ali, čak i kao takva spadaju u kategoriju aktivnih. Ovogodišnji fenomen kada je u kratkom vremenskom periodu aktivirano više od 100 klizišta, posledica je hidrometeoroloških uslova, odnosno padavina, iako mislim da je verovatno 30 odsto ovih klizišta bilo aktivirano i pre 10 ili pet godina - kaže za Danas Petar Lokin, profesor na Katedri na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

- Do pokretanja tla najlakše dolazi posle perioda suše, kada zemlja upije mnogo veću količinu vode nego što je inače prima, prezasiti se vodom koja je presudni faktor aktiviranja klizišta. Bez podzemnih voda nema pomeranja tla. Voda ima višestruki efekat jer smanjuje čvrstoću tla, a ujedno deluje i kao sila koja pokreće zemljište dok teče kroz tlo. Klizišta se uvek nalaze u blizini nestabilnih terena, tako da treba samo malo pa da se pokrenu. Ponekad je potrebna samo kap vode.

Koliko ljudska nepažnja utiče na aktiviranje tla?

- Važno je shvatiti da se teren nalazi u ravnoteži, te da na njega istovremeno deluju različite sile. Ukoliko je objekat - nasip, put ili pruga, izgrađen na gornjem delu klizišta - povećava se težina koja će dovesti do pokretanja mase. Suprotni efekat, zaustavljanje pomeranja tla, postiže se ukoliko je objekat izgrađen u dnu. Čovek može da utiče tako što opterećuje gornji deo klizišta izgradnjom, ili ukoliko poseče šumu što olakšava prodor vode u tlo.

Kako objašnjavate da je ove godine aktiviran tako veliki broj klizišta i to u vrlo kratkom periodu?
- Nauka nema drugo objašnjenje osim uticaja klimatskih uslova. Klizišta se uvek javljaju u proleće i jesen, pogotovo u proleće zbog otapanja snega. Jesen je opasna kada je leto bilo sušno, mada manje opasna od proleća. Periodi aktivnosti se ciklično ponavljaju, a ova je godina upravo jedna u deset- dvadeset kada se ovaj ciklus ponavlja. Ljudski faktor najviše utiče na sve to izgradnjom pruga, puteva, jednostavno rečeno - urbanizacijom. Uvek ističem primer naselja Mirijevo koje, iako izgrađeno na nestabilnom tlu, zbog dobro urađenih istraživanja i projekata, opstaje bez ikakvih posledica i opasnosti od pokretanja.

Da li postoji katastar klizišta u Srbiji?
- Katastar klizišta postoji samo za Beograd i okolinu, dok za teritoriju Srbije ne postoji, tako da se ne zna tačan broj klizišta. Sadašnju situaciju bi znatno olakšalo postojanje takvog katastra. Krajem šezdesetih tim stručnjaka Rudarsko-geološkog fakulteta registrovao je u Beogradu i okolini oko dve hiljade pojava koje se mogu nazvati klizištem. Stručnjacima je teško da utvrde tačan broj klizišta jer je teško reći šta je klizište, jer ako se na određenoj padini aktivira jedan deo, zatim se smiri, naredne godine se aktivira drugi deo padine. Samozvani stručnjaci koji tvrde da u Srbiji postoji 36 hiljada klizišta ne mogu to da znaju jer ona nikad nisu registrovana.

Koje su preventivne mere?
- Jedna od preventivnih mera je da se ne dozvoli nekontrolisani ulazak vode u tlo, znači regulisanje kanalizacione i vodovodne mreže. Pretpostavlja se da se u Beogradu gubi oko 50 odsto vode oštećenjima vodovodne mreže, zbog čega se natapa tlo. Inače, Beograd ima na površini zemljišta les koji je osetljiv na vodu, pa se zato na padinama oko Dunava i Save javljaju klizišta i problemi. Druga mera je, naravno, sprečiti nekontrolisanu seču šuma, kao i regulisanje korita potoka i reka.