Tajna uspeha Borisa Tadića

Osamdeset odsto uspeha predsedničkog kandidata zavisi od tajnog sastojka koji poseduje. Kao što „koka-kola“ ima tajni sastojak za koji se ne zna, ne zna se ni šta je to što je privuklo birače Borisu Tadiću. On je čovek koji privlači pažnju javnosti na jedan specifičan način. I dok je bio ministar odbrane, osećala se njegova snaga kao nosioca te funkcije, neki liderski kvalitet. Osim toga, imali smo dobru kampanju u kojoj nije bilo demagogije i koja je bila fokusirana na tri jednostavne poruke: Evropa, saradnja, stabilnost, kaže u razgovoru za „Blic“ Srđan Šaper, direktor marketinške agencije „McCann-Ericson“ i jedan od kreatora predsedničke kampanje Borisa Tadića.

Koliko se razlikovala kampanja za decembarske parlamentarne izbore od predsedničke kampanje?

- Situacija u kojoj se Boris Tadić nalazio na parlamentarnim izborima bila je komplikovanija jer su tada bili nejasni odnosi i unutar DS i unutar biračkog tela. Predsednička kampanja je proizašla iz čistije situacije jer je Tadić u međuvremenu izabran za predsednika stranke. Međutim, osnovne postavke iz kampanje za parlamentarne izbore, pre svega beskompromisna orijentacija ka Srbiji u Evropi, a, s druge strane, jedan novi politički govor koji podrazumeva sporazume, ostale su i u predsedničkoj kampanji.

Zašto u predsedničkoj kampanji nisu korišćeni simboli Demokratske stranke?

- To je smišljeno urađeno, iz razloga pristojnosti. Čovek koji bi trebalo da bude predsednik Srbije ne bi trebalo da bude stranački obeležen na taj način jer će on biti predsednik i onima koji su bili protiv njega. Iz istog razloga, ni političari iz DS i stranaka koje su podržale Tadića nisu bili mnogo uključeni u kampanju. Mi smo se opredelili za podršku ličnosti iz javnog života, koje su se same javljale želeći da ga podrže. Predsednik Srbije bi trebalo da, na neki način, bude iznad politike.

Primećen je Tadićev neposredniji kontakt sa „običnim svetom“ i „narodskiji“ način govora?

- To je posledica teze da će on biti „na ti“ sa ljudima, što se već vidi po tome da ga ljudi zovu jednostavno - Borise. To unosi jednu dozu poverenja između predsednika i građana.

Tadićevi predizborni plakati su srpska varijanta plakata kandidata za predsednika SAD Džona Kerija.

- Kampanja je rađena po raznim modelima. Na početku smo imali ideju da uopšte nemamo slogan jer je on postao opterećenje, ali smo se na kraju opredelili za „Samo napred“, jer taj slogan sadrži neku vrstu optimizma. Onda smo tražili neki grafički detalj koji govori da se radi o predsedničkoj kampanji. Opredelili smo se za srpsku zastavu između imena i prezimena. To je standard u svim američkim kampanjama.

Ko se sve nalazio u marketinškom timu kampanje?

- Dragan Đilas, Nebojša Krstić i ja smo bili operativni trio koji je rukovodio kampanjom. Tu su još bili i Dragan Šutanovac, kao menadžer kampanje, i Marko Đurišić iz DS, zatim Ana Urošević, PR Borisa Tadića, Jasmina Stojanov-Kovačević koja se bavila odnosima s medijima, pozorišni reditelj Darijan Mihajlović i Vuk Jeremić, savetnik Borisa Tadića. Vizuelni deo kampanje je osmišljavao Nebojša Krstić i njegova agencija „Nova“.

U kojoj meri je Tadić morao da promeni svoj javni nastup?

- Sugerisano mu je da promeni nekoliko stvari, pre svega da malo pojednostavi govor. To je za njega bio popriličan napor. Osim toga, mi smo imali i nekih drugih poruka koje on nikad nije izgovorio, pravdajući se da je zaboravio. Malo smo se i plašili jer je bio opterećen kampanjom koja je trajala 40 dana.

Kakav je klijent Boris Tadić u poređenju sa Vojislavom Koštunicom čiju ste kampanju „Zna Srbija“ takođe radili?

- Čast mi je što sam radio i za jednog i za drugog. Koštunica je, na neki način, obeležio istoriju pobedom nad Miloševićem, a Tadić će obeležiti godine koje dolaze. Razlika je u tome što mi je Boris prijatelj već 25 godina.

Hoćete li nastaviti da radite za Borisa Tadića - predsednika?

- Svakako. Dobili smo vetar u leđa i mislim da bi trebalo da pokušam da mu pomognem da taj naš brend koji se zove Srbija što bolje predstavi u svetu.

Za koju stranku ne biste nikad radili?

- Ne bih nikad radio za one koji misle da je 5. oktobar bio odlazak u ropstvo.