Kina: Dobra saradnja s Rusijom

Premijer Ruske Federacije Vladimir Putin i kineski lideri završili su prvi dan dvodnevnih razgovora koji imaju za cilj dalje unapređenje strateških odnosa. Premijer Vladimir Putin je posle razgovora s premijerom Ven Điabaom rekao da su politički odnosi dveju zemalja dobri i nagovestio da su blizu konačnog dogovora o velikim isporukama ruskog gasa Kini.

„Približavamo se završnoj fazi dogovora o isporukama gasa“, rekao je premijer Putin.

„Oni koji prodaju uvek hoće višu cenu, dok kupci žele da nabave po nižoj ceni. Treba da postignemo kompromis koji će zadovoljiti obe strane“, rekao je Putin novinarima u Pekingu.

„Kada je reč o privredi i trgovini, pitanja pragmatične prirode su rešena i to je dobro“, dodao je Vladimir Putin (Владимир В. Путин).

Ruski premijer je uveren da će njegova poseta pomoći da se proširi trgovinska razmena sa Kinom i da će do 2020. ona dostići 200 milijardi dolara, u poređenju s nepunih 60 milijardi 2010. godine i procenjenih 70 milijardi do kraja 2011. godine.

Nešto uzdržaniji je u susretu s novinarima bio kineski premijer Ven Điabao (温家宝), koji je objasnio da Kina nastavlja politiku razvijanja harmoničnih odnosa s važnim susedom.

Saradnja na više polja

Pregovori: Za stolom o ceni gasa i drugim strateškim projektima (Foto: Beta - 11.10.2011.)

Jedna od oblasti saradnje u kojoj su Kina i Rusija bliske je međunarodna politika: obe zemlje su stavile veto na predlog rezolucije evropskih zemalja u Savetu bezbednosti kojom se Sirija osuđuje zbog brutalnog obračunavanja s demonstrantima, među kojima je bilo skoro 3.000 žrtava od marta meseca.

Putinova dvodnevna poseta usledila je nakon nedavne objave njegovih planova da iduće godine zameniti mesta s predsednikom Dmitrijem Medvedevom (Дмитрий Медведев), što bi ga vratilo na vrhovni položaj koji je već držao osam godina (1999-2008). Mnogi posmatrači kažu da ta promena može da dovede do toga da se Rusija okrene Istoku posle godina otopljavanja odnosa sa Zapadom, pod upravom predsednika Medvedeva.

Rusija i Kina se doživljavaju kao ključne države za odgovor Grupe 20 na obnovljena strahovanja da globalna ekonomija klizi u novu recesiju.
Ven Điabao kaže da Kina želi da podstakne „sveobuhvatno strateško partnerstvo“ s Rusijom, koje će da očuva svetsku stabilnost i razvitak.

Ruski i kineski funkcioneri planiraju da tokom posete potpišu ugovore vredne 7 milijardi dolara, u oblastima od rudarstva do biotehnologije i svemirskih istraživanja.

Dve strane takođe očekuju povećanje broja prekograničnih investicija, a pred posetu Putina kineski vicepremijer Vang Ćišan je pozvao na veću finansijsku saradnju i ubrzanje izgradnje prekograničnih auto-puteva, železnice, mostova, električne mreže, telekomunikacionih veza, naftovoda i gasovoda.

Premijer Putin se u sredu sastaje s predsednikom Narodne Republike Kine Hu Ðintaom (胡锦涛).

Strateško partnerstvo

Vladimir Putin i Ven Ðiabao u susretu s novinarima (Foto: Beta - 11.10.2011.)

Raniji odnosi Sovjetskog Saveza i NR Kine su bili najviše politički orijentisani, jer su dve zemlje bile meke komunizma. Nezaobilazno su postojale i jake vojne veze, posebno u prodaji oružja i vojne opreme Kini. Sada se Kina više oslanja na otkup tehnologija i samostalnu proizvodnju oružja i vojne opreme.

Ruska Federacija i NR Kina su vrlo često stajale rame uz rame u političkim sporenjima, a pre svega nisu popuštale u podrivanju suvereniteta nekih država i opšte strukture bezbednosti, razvoja ekonomije i vojnih tehnologija, stvarajući multipolarni svetski poredak.

Jedno od poslednjih (ako ne zajedničkih, a ono paralelnih) poteza dveju država bio je veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Siriji, koja je, prema nacrtu Evropske unije, bila vrlo oštra u osudi predsednika Sirije Bašara al-Asada (بشار الأسد). Rezolucija je predviđala sankcije ukoliko zvanični Damask ne zaustavi obračune s naoružanim grupama, koje podržavaju opozicione strukture. Za njih sirijske vlasti tvrde da su „dobro naoružani“ i da „terorišu policiju i državnu upravu“ Sirije.

Razvoj kineske privrede tokom poslednje tri decenije znatno je izmenio sliku sveta i „okrenuo glavu“ Rusije od Zapada prema Istoku.

Neprestani razvoj jedne od najvećih i najbrže razvijanih svetskih ekonomija – Kine i jednog od najvećih snabdevača energentima - Rusije vremenom se razvilo u strateško partnerstvo.

Kina i Rusija čine osnovu alijanse BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), grupe zemalja koje se najbrže razvijaju.

Globalna ekonomska kriza je za poslednje tri godine ugrozila snagu ekonomije EU i SAD, baš kao što je opao i politički uticaj Amerike i Evrope. Zato Moskva sve češće gleda šta radi i sluša kako misli Peking.

Buduća kinesko-ruska unija?

Posmatrači ocenjuju da se odnosi Kine i Rusije obično ukrštaju na polju ekonomske saradnje, ali i da postoji ogroman potencijal stvaranja neke vrste unije u međunarodnim poslovima. U to je uveren dr Ku Baodži (曲鮑汁) sa Skolkovskog Instituta za nova tržišta u Pekingu.

„Kada se intenzivira ekonomska saradnja, postoji potencijal i novi prostor za istraživanje. (...) U geografskom smislu, Kina i Rusija imaju svaki razlog da oforme bliži pakt u delovanju u međunarodnim poslovima“, objašnjava dr Ku.

Sve jače veze dveju velikih država će, bez sumnje, izazvati zabrinutost Evrope i SAD jer „nova tržišta koja predstavljaju Kina, Rusija, Indija i Brazil imaju potencijal da izmene pejsaž sveta na funadamentalan nači,,“ veruje dr Ku. Ni Evropa ni SAD nemaju snage da preokrenu taj trend.

„Nova tržišta će se uzdići, ali za to je potrebno vreme“, dodaje dr Ku.

Francis Lun, direktor investicione kompanije Lincean holdings u Rusiji, kaže da će se na prijateljstvo Kine i Rusije na Zapadu gledati s podozrenjem.

„Evropa i SAD neće biti srećni, jer su se okupili u NATO-u, koji se približava granici Rusije. Naravno, Rusiji se neće svideti da se tako nešto dogodi. Na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi, SAD doživljavaju kao diktatora. Kina i Rusija, kao stalne članice Saveta bezbednosti, imaju pravo veta. Na tom polju mogu da učine dosta i budu protivteža SAD“, objašnjava Francis Lun.

Bliskost: Rusija i Kina kao savez? (Foto: Arhiv B92)

Stručnjak za rusko-kineske odnose i direktor Centra za ruske studije na Istočnokineskom normalnom univerzitetu (ECNA) Feng Šaolei (馮紹雷), podseća na istorijski deo odnosa: „Mi - Kina i Rusija - imamo zajedničke neke delove istorije, što znači da lakše razumemo jedni druge. Takođe, i Kina i Rusija su na putu modernizacije i ekonomskih i političkih reformi, tako da se dosta međusobno razumemo“.

Stavaranje buduće kinesko-ruske unije je još daleko, ali obrisi mogu da se naslute, uprkos tvrdnjama nekih drugih stručnjaka da je Rusija izgubila deo uticaja na Kinu. Naprotiv, reč je o partnerstvu koje se zasniva na ravnopravnosti i saradnji u kojoj ima sve manje mesta za druge važne regione sveta, koji su i Kinu i Rusiju sklanjali u stranu kada su se planirali gasovodi, infrastruktura, regionalna saradnja...