Veliki rat je na pomolu; Tri zemlje se spremaju: Moguć je najgori scenario

"Ne možemo samo da kažemo da je situacija veoma ozbiljna, građani moraju tačno da shvate šta to znači", rekao je Mikael Biden, komandant vojske tradicionalno neutralne Švedske, koji je na toj funkciji poslednjih devet godina.

Bilo je dovoljno da se današnje domaće vesti u Švedskoj vrte oko toga kako se pripremiti za rat, da savete o kriznoj kupovini podele pojedini političari i da vodeći dnevni list Dagens niheter odluči da otključa sav sadržaj na svom portalu na dva meseca.

"Odluku smo doneli jer smatramo da bezbednosna situacija to zahteva", rekao je glavni urednik.

Vodeći švedski zvaničnici odbrane i bezbednosti nisu jedini koji su nedavno upozoravali da bi Evropa mogla da se nađe u velikom ratu.

Pre nešto više od dva meseca istu poruku poslao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus. Rusko-ukrajinski rat je istorijska prekretnica za Nemačku, ocenio je krajem novembra ministar odbrane zemlje koja je od Drugog svetskog rata stalno kočila naoružanje. Ali onda su, posle događaja u istočnoj Evropi, čak i najveći politički pacifisti poput Analene Berbok digli ruku za dodatnih sto milijardi evra za vojni budžet.

"Nemačko društvo i vojska treba da budu spremni za potencijalni rat na teritoriji Evrope", rekao je Pistorijus.

"Moramo da budemo spremni za odbranu i za to moramo da pripremimo našu vojsku i građane", naglasio je ministar iz redova socijaldemokrata.

Slično je u decembru govorio i Karel Rehka, komandant češke vojske. Rehka je rekao da češke oružane snage moraju da se pripreme za rat sa Rusijom. Neophodno je početi obimno naoružavanje i obuku vojske, rekao je on kada je češka vlada pred Božić prihvatila Koncept razvoja čeških oružanih snaga do 2035. godine. Stav češke vlade je da je jedini način da se spreči sukob vojna doktrina odvraćanja Rusije od rata.

"Sada se prilagođavamo novoj bezbednosnoj situaciji. Ruski napad na Ukrajinu 2022. razbio je iluzije o večnom miru i dugom periodu upozorenja. Revidiramo planove odbrane i analiziramo iskustva sa ukrajinskog ratišta", napisao je Rehka u predstavljanje njegovog saopštenja o novom konceptu.

Prema njegovim rečima, vojska mora da se naoruža savremenom tehnologijom i obuči svoje vojnike u roku od nekoliko godina.

"Moramo se pripremiti za najteži scenario, a to je veliki, intenzivan rat sa tehnološki naprednim neprijateljem koji poseduje nuklearno oružje. I to moramo učiniti brzo", napisao je Rehka. Češka ministarka odbrane Jana Černohova rekla je da će modernizacija vojske biti podeljena na dva dela. Prvi deo se odnosi na period do 2030. godine, kada se očekuje znatno povećanje ulaganja u vojsku.

"Umesto sadašnjih 20 odsto, odbrana će uložiti do 60 odsto vojnog budžeta u nove tehnologije i opremu", rekla je Černohova.

U intervjuu nemačkom listu Velt am zontag, Pistorijus je upozorio da će ruska pretnja Evropi porasti do kraja decenije. Prema njegovom mišljenju, vremenski okvir za delovanje je između pet i osam godina i zato je Pistorijus pozvao evropske zemlje da ojačaju svoje odbrambene industrije i prilagode se geopolitičkim pomeranjima. Ministar je upozorio da Evropska unija mora da deluje, posebno jer postoji mogućnost da se umešanost SAD u zbivanja na Starom kontinentu smanji. Vašington usmerava pažnju na Pacifik, a Evropa će morati da brine o svojoj bezbednosti, ne računajući na američki kišobran. Posle napada na Ukrajinu, Bundestag je prihvatio osnivanje specijalnog vojnog fonda sa sto milijardi evra za vojsku.

Nedavno objavljivanje vesti da je Donald Tramp, koji bi mogao da se vrati u Belu kuću, u razgovoru sa evropskim liderima izrazio nesklonost vojnoj pomoći SAD Evropi, ukazaalo je na to da potencijalno dolaze olovna vremena. Prema evropskim diplomatama, Tramp je rekao da je NATO mrtav i da mu EU duguje stotine milijardi za vojnu podršku.

"Moramo ozbiljno da shvatimo rusku pretnju baltičkim državama, Gruziji i Moldaviji. To nije samo zveckanje oružja. Do kraja ove decenije mogli bismo da se suočimo sa raznim opasnostima", rekao je ranije Pistorijus.

Upozorenja švedskih lidera Šveđani su ozbiljno shvatili. Njihovi mediji prenose nagli porast kupovine proizvoda za ličnu odbranu i u slučaju rata. Neki od švedskih političara, među kojima je i bivša premijerka Magdalena Anderson, kritikovali su najnovije izjave svojih kolega, navodeći da su preterali sa plašenjem građana.

"Situacija je ozbiljna, ali rat još nije pred našim vratima", rekao je socijaldemokratski političar.

Međutim, i finski vojni ataše u Švedskoj smatra da su Šveđani previše uljuljkani i tvrdi da je finsko društvo mnogo spremnije za mogućnost rata i da se o tome već uveliko govori u javnom prostoru.

U nemačkoj javnosti se čulo i ublažavanje poruke i primedbe na račun zastrašivanja građana. Međutim, realnost je da se evropske zemlje ubrzano naoružavaju i pripremaju svoje vojske, pokazujući da su u svakom slučaju svesne nepredvidljivosti aktuelne svetske geopolitike.