Pripremaju se velike promene: "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju. Rat protiv droge je propao"

Kako navodi Vašington post, nova levičarska vlada pokušaće da na drugačiji način zauzda kartele koji organizuju proizvodnju droge na teritoriji te latinoameričke zemlje.

Kolumbija je bila sedište najveće kancelarije američke administracije za borbu protiv droge van teritorije Sjedinjenih Država, a kolumbijska vlada je decenijama bila glavni partner SAD u neprekidnom ratu protiv ilegalne trgovine drogom.

Cena plaćena u tom sukobu, akumuliranom tokom godina, je ogromna, a kolumbijska administracija sada planira da okonča situaciju nalik na rat dekriminalizacijom kokaina. To je inovativan eksperiment na globalnom nivou i nejasno je kako će se završiti.

Cilj nove levičarske vlade Kolumbije nije da dozvoli kriminalcima da rade šta hoće, već da državu stavi u poziciju regulatora tržišta kokaina.

Zbog ovoga je kolumbijska vlada požurila da se dogovori o saradnji sa drugim levičarskim latinoameričkim vladama, a one pretvaraju zemlju u laboratoriju koja će sprovesti eksperiment sa dekriminalizacijom kokaina. "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju koja će prihvatiti da je rat protiv droge propao", rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro u svom uvodnom govoru. Nova politika kolumbijskih vlasti je istorijski preokret. Pitanje je šta će ovaj preokret značiti u odnosima sa SAD, koje su izdašno finansirale alijansu u borbi protiv narko-kartela. Američki zvaničnici kažu da Sjedinjene Države i administracija Džoa Bajdena ne podržavaju ideju dekriminalizacije kokaina. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonatan Finer već se sastao sa kolumbijskim predsednikom Petrom pre njegove inauguracije i preneo mu da su SAD zabrinute zbog planiranog eksperimenta.

Amerikanci smatraju da je dekriminalizacija kokaina neprihvatljiva jer procenjuju da je ovaj lek odgovoran za 25.000 slučajeva predoziranja samo u 2021. godini. Osim toga, Amerikanci strahuju da bi zbog dekriminalizacije, dobro uspostavljena koordinacija sa kolumbijskim vlastima o istragama u vezi sa trgovinom drogom mogla da propadne ili oslabi. Legalizacija kokaina značila bi priznanje da su milijarde dolara uložene u rat protiv narko kartela potrošene. Amerikanci su decenijama finansirali akcije na zahtevnom terenu ruralne Kolumbije koje su imale razmere ozbiljnih vojnih operacija, a ne intervencija policije.

Američki predsednik Ričard Nikson proglasio je narkotike državnim neprijateljem broj jedan, ali je nakon toga ilegalna trgovina drogom u Kolumbiji eksplodirala na rekordne nivoe, dok su se uzgoj i proizvodnja biljaka utrostručili samo u poslednjih 10 godina. Prema rečima prvog čoveka Kolumbije za rat protiv droge, Felipea Taksona, dekriminalizacija kokaina je akcija koja dobija na zamahu kako sve više latinoameričkih vlada počinje da razmišlja na sličan način o problemima narko-kartela. Trenutno ga vode levičari u Kolumbiji, Peruu i Boliviji. Inače, vlada predsednika Petra priprema zakonska rešenja ne samo za dekriminalizaciju kokaina već i marihuane. Istovremeno, ne nameravaju da nastave sa akcijama iskorenjivanja uzgoja kokaina zaprašivanjem ili ručnim uništavanjem, što pogađa siromašne uzgajivače. Na neki način, moglo bi se reći, kolumbijska vlada će preuzeti posao organizovanja trgovine kokainom u svoje ruke, što znači da bi narko karteli izgubili osećaj postojanja. "Šverceri droge znaju da njihov posao zavisi od zabrane... Ako ih regulišete kao javno tržište, nestaće njihovi visoki profiti, kao i šverc droge", kaže Taskon.