"Srbija će morati da bira"

On dodaje i da će ta strana biti EU iveruje da u našoj zemlji postoji kontinutitet spoljne politike još od 1948. godine.

"Nekada smo to zvali nesvrstanost, neutralnost ili balansiranje, ali suštinski ta politika je neopredeljivanje i ne svrstavanje uz jednu državu. Naše vlasti pokušavaju da čine to isto, ali se levak izbora sužava, jer mi se čini da ćemo biti prinuđeni da u narednim danama ili mesecima odaberemo stranu po prvi put posle 70 godina", smatra Nedeljković.

On veruje da će u opredeljivanju Srbije ključan biti ekonomski interes, jer, kaže, ako analiziramo kako su se vlasti u Beogradu opredeljivale do danas ekonomski interes je ono što vodi sve drugo.

"Čini mi se da je ekonomski interes sa EU i regionom gde ukupno odlazi dve trećine našeg izvoza. Jasno je kakav naš izbor može da bude. Tri odsto našeg izvoza ide u Rusiju, i deluje da, uprkos toj gasnoj zavisnosti, mi biramo Evropu i integraciju u EU, ubrzanu ako uvedemo sankcije Rusiji", navodi Nedeljković.

Govoreći od Danu pobede, on kaže da je Evropa ovaj 9. maj dočekala u tužnom raspoloženju s osećajem nemira i nesigurnosti, jer je ovo posle Hladnog rata najturbulentniji period u Evropi, turbulentniji čak i od jugoslovenske krize. On naglašava da se 9. maj svake godine svečano obeležava u Rusiji, ali da je danas bilo drugačije, jer nije bilo svetskih lidera, koji su do 1985. skoro svi bili na vojnoj paradi. "Od tada, Rusija je krenula putem samoizolacionizma. Nekada se sama izolovala, a nekad su joj drugi u tome pomogli", kaže Nedeljković.

On smatra da sve što se dešavalo u Ukrajini pokazuje da Rusija ima kolebljivu strategiju i da nije sigurna šta želi - da postane bliži deo Evrope ili da se svrsta uz azijske sile, posebno Kinu, u suprostavljanju Zapadu. "U suštini Rusija je duboko podeljeno društvo. Ona jeste i oduvek je bila i evropska i azijska. Sada će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu biti lakša odluka, jer se u poslednja tri meseca značajno distancirao od Evrope", ističe Nedeljković. Govoreći o ratu u Ukrajini, on ističe da ruska agresija na Ukrajinu nije bila dobro planirana, i da je potpuni promašaj sa logističkog, obaveštajnog i vojnog stanovišta. "Otuda su se i planovi i ciljevi menjali. Od maksimalističkih, ponovno vraćanje Ukrajine u rusku zonu uticaja do minimalističkih zauzimanja Donjecke i Luganske oblasti", navodi Nedeljković. Kaže da je Rusiji, u ovom trenutku, problem da izadju iz rata sa čašću i obrazom, jer njihova operacija, ma šta oni govorili, ne teče onako kako su ruski lideri zamislili.

"Od osvajanja za tri dana mi danas imamo treći mesec rata koji se ne bliži kraju", zaključuje Nedeljković. S druge strane, ističe Nedeljković, Rusija ima protivnika koji je imao osam godina da se temeljno pripremi za ono što je znao da sledi, a to je rat sa celom Ruskom Federacijom i za to vreme je dobijao obilatu pomoć od zapadnih saveznika. "Ruski vojnici nemaju preterano motiva za bratoubilački rat jer su napali svoju braću sa druge strane granice. Opet, Ukrajinci imaju svoj cilj, a to je opstanak politički, ali i fizički na teritoriji na kojoj žive", naglašava Nedeljković.

On dodaje da je Putin očekivao veću podršku stanovništva, a to se ne dešava ni izbliza. "Mislim da nema veliku podršku čak ni u vlastitoj državi, jer to nije sukob ograničenog intenziteta na ograničenoj teritoriji, već je pokušaj invazije i bratoubilačkog rata na šta se ne gleda blagonaklono ni u Rusiji", kaže Nedeljković.

Na pitanje o mogućnosti nuklarnog sukoba, o kome se intenzivno govori poslednjih nedelja, Nedeljković odgovara da je to malo verovatno.

"Zato što Rusija i SAD imaju po 6.000 nukleanih glava i njihov sukob označio bi kraj sveta, čitavih naroda i civilizacija. Medjutim, racio ne vodi uvek državnike, jer da ga je bilo do rata ne bi došlo", zaključuje Nedeljković.