Otišla je Amerika. Od čega će da se živi u Avganistanu?

Sjedinjene Američke Države blokirale su Avganistanu devet milijardi dolara devizni rezervi, MMF im je zaustavio isplatu predviđene alokacije od oko 450 miliona dolara. Banke su većim delom zatvorene, one koje rade nametnule su vrlo niske limite na isplatu gotovine, a sistemi za elektronsko plaćanje.

Sjedinjene Američke Države blokirale su Avganistanu devet milijardi dolara devizni rezervi, MMF im je zaustavio isplatu predviđene alokacije od oko 450 miliona dolara. Banke su većim delom zatvorene, one koje rade nametnule su vrlo niske limite na isplatu gotovine, a sistemi za elektronsko plaćanje ne odstoje. Cene pojedinih prehrambenih proizvoda porasle nekoliko puta. Avganistan je zemlja koja potpuno zavisi od uvza, a da bi uvozili i preživeli, moraju nešto da izvoze.

Spekuliše se kako bi islamisti mogli da forsiraju brze koncesije na rudna i mineralna bogatstva, ali je to poduhvat za koji je potrebna ozbiljna infrastruktura odnosno vreme. Poznavaoci prilika pretpostavljau da će odlazak Amerikanaca iz Avganistana izazvati eksploziju proizvodnje opijata. Poznato je da je Avganistan tradicionalno najznačajniji svetski proizvođač (ilegalnog) opijuma, a obaveštajni podaci ukazuju kako uzgoj biljke efedra može da lansira islamski emirat u globalnu imperiju opasnih sintetičkih droga.

Iz te planinske biljke efedra, naime, može u konačnoj proizvodnji da se dobije kristalni metamfetamin, droga na kojoj su profitne margine vrlo visoke. I pre američkog bega, Avganistan je na teritorijima koje nije kontrolirala vlast, već razvio značajne kapacitete za proizvodnju sintetičkih droga. Sada se otvara pitanje hoće li talibani u potrazi za novcem forsirati proizvodnju opijuma i sintetskih droga i tako zarade milijarde? I do sada je prema procenama pojedinih stručnjaka, talibanima odlazilo 15-ak odsto "poreza“ na temeljnu proizvodnju efedrina.

Specijalni izveštaj Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti (EU4MD) ukazuje kako je to bio vrlo realan scenario i pre evakuacije Amerikanaca.

Što se tiče proizvodnje opijuma, nije tajna kako je u 2020. godini prema američkim procenama proizvedeno oko 2.300 tona, što je dovoljno za dominaciju na ilegalnim tržištima velikih zapadnih zemalja. U Britaniji, primera radi, avganistanski opijum čini 95 odsto ilegalnog snadbevanja. Talibani su pre više od 20 godina, kada su bili na vlasti, pokušali da iskorijene proizvodnju opijuma, te je ona prema podacima UN pala 90 odsto.

Međutim, taj potez talibanima se pokazao kao greška, jer su brojni uzgajivači ostali bez ikakvih prihoda, pa i talibani nisu mogli da naplate porez. Taj pad prihoda i nezadovoljstvo poljoprivrednika verovatno je ključni razlog što su Amerikanci u potrazi za Osamom bin Ladenom relativno lako srušili talibansku vlast. Sada je malo verovatno da će talibani ponovo krenuti u obračun s uzgajivačima opijuma. Upravo suprotno, postoje naznake kako će prepoznati bolje finansijske prilike u profitabilnijim sintetičkim drogama.

U izveštaju EU4MD za period od 2019. do 2020. godine, u regionu Bakva u jugozapadnom Avganistanu očigledno je veliki broj porodica u biznisu proizvodnje efedrina i metamfetamina. Taj broj ubrzano raste. Analiza podataka sa terena pokazala je kako je ta regija vrlo brzo postala veliki proizvođač narkotika, te je tako osigurala visoku zaposlenost i zaradu. Proizvodnja sintetičkih droga poprima u Avganistanu razmere proizvodnje opijuma, koja je ogromna. Istraživanje EU4MD pronašlo je i dokaze ranog uticaja avganistanske proizvodnje efedrina i metamfetamina na susedne države i međunarodno tržište.

Do pre nekoliko godina sintetičke droge koje su konzumirane u Avganistanu pretežito su stizale iz uvoza, jer su se efedrin i metamfetamin izvlačili iz sirupa za kašalj ili dekongestiva. Ulazni troškovi takve proizvodnje sintetičkih droga relativno su visoki, a potrebno je i dobro poznavanje hemije. To nije biznis za siromašne i loše obrazovane Avganistance. I pored toga, u Bakavi je bilo i takvih pokušaja.

Kako izgleda proces?

Međutim, ako se efedrin izvlači iz biljke efedra koja dobro uspeva na velikim nadmorskim visinama tipičnim za Avganistan, onda je proizvodnja sintetičkih droga daleko jednostavnija i jeftinija, što je mamac za siromašne Avganistanske uzgajivače. Satelitski snimci i terenska istraživanja otkrivaju kako su u kratkom vremenu uzgoj efedre i improvizirana postrojenja za proizvodnju sintetičkih droga u Avganistanu postali industrija u usponu.

Efedra se u Avganistanu uzgaja vekovima. Radi se o visokoj travi, odnosno niskim grmovima koji se beru tokom leta i raste na stenovitom terenu.

Tradicionalno se efedra sušila i izvozila u Indiju ili pak koristila kao kućno gorivo, ali kad se shvatilo kako iz efedre jednostavno može da se proizveede efedrin, situacija se preokrenula. Prema podacima EU4MD-a samo jedan prepredoavač kupuje sam po 15 tona efedre. U distriktima Bakva, Gor, Gazni i Varadak razvijene su cele mreže za otkup, prevoz, skladištenje i preradu. Pojedina sela i gradići doživeli su procvat.

Istraživači su od "kuvara“ efedre na terenu saznali kako je potrebno 24 sata za ekstrakovanje efedrina iz sušene biljke.

Nešto veći biznisi vrti se u napuštenim ili nekorišćenim kućama. To ekstrakovanje u pravilu organizuju lokalni trgovci, koji uz to vode i šverc opijuma. Radi se o malim fabrikama koje upošljavaju po sedmoro ljudi, a oni obrađuju efedru u količinama od 450 kilograma. "Kuvari“ u tim "laboratorijima“ su priučena radna snaga koja radi za dnevnicu od četiri evra dnevno i nemaju veštine specijalista za heroin ili metamfetamin. Ti specijalisti se plaćaju više.

Prema pričama "kuvara“ trgovci najčešće prvo kupuju manje količine efedre (90 kg) pa rade probno ekstrakovanje. Ako su zadovoljni, naručuju veće količine (npr. 4.500 kg). "Kuvari“ iz Bakve najviše cene efedru iz Bagrana, kao i Tajvara i Gora. Pošto se efedra samelje odnosno usitni, meša se sa vodom, dizelom, soli i sodom, pa se ostavlja da se natapa. Procesiranje 450 kg traži 14 velikih plastičnih rezervoara po 220 litara. Mešavina se potom filtrira i te pretače u metalni rezervoar od 1.000 litara, te se zagreva.

Posle ove faze ulazi se u složeniji proces, gde se koristi so, kiselina iz akumulatora za automobile, razređivač, te se onda smesa još jednom zagreva, a tečnost postaje supstanca nalik sušenom jogurtu. To je efedrin koji se prodaje na bazarima ili pak šalje u lokalne pogone za proizvodnju metamfetamina, koja je osetno složenija.

Iz 450 kg efedre dobije se oko 15 kg efedrina. Računica je tu jednostavna. Efedra je oko 0,63 evra po kilogramu, efedrin oko 57 evra po kilogramu, a metamfetamin se procenjuje na 259 evra po kilogramu.