I od Lukašenka ima gori

Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila državna Centralna izborna komisija, Rahmon, koji je u martu 2007. izbacio rusko “ov” na kraju svog prezimena, osvojio je čak 90,92 odsto glasova na izborima koji su u nedelju održani u Tadžikistanu.

Rahmon (68) je na funkciji predsednika Tadžikistana i njegovih 9,5 miliona stanovnika od 1992. i njegova pobeda na jučerašnjim izborima, u siromašnoj zemlji koja pati od nedostatka snažne opozicije, nikoga nije iznenadila, prenosi "Blic"

Izbori su protekli u strogo kontrolisanoj i uvelike ceremonijalnoj atmosferi, a predsednik CIK-a Bahtijor Hudojorzoda rekao je da je 11. oktobra glasalo 85,4 odsto biračkog tela.

Rahmon, koji je pre politike bavio uzgojem pamuka, izabran je pre skoro tri decenije za predsednika tadžikistanskog parlamenta, nakon što je prvi nezavisni lider zemlje Rahmon Nabijev podneo ostavku. Od tada je osvojio četiri predsednička mandata zaredom – a sada očigledno i peti – a zapadni posmatrači nijedne od tih izbora nisu smatrali pravičnim ili slobodnim.

Rahmon je jedini postsovjetski autokrata koji je na vlasti duže od beloruskog kolege Aleksandra Lukašenka, čiju zemlju drmaju protesti još od spornih izbora 9. avgusta. Lukašenko na predsedničkoj funkciji ima “staž” dug 26 godina. “Al Džazira” ukazuje da će nova pobeda omogućiti Ramonu da premaši prag od 30 godina na vlasti i time pretekne i kazahstanskog Nursultana Nazarbajeva, koji je podneo ostavku u martu prošle godine nakon 29 godina i važi za najduže vladajućeg lidera bivšeg SSSR-a.

Ipak, s obzirom na to da Rahmon čvrsto drži vlast a opozicija je potisnuta, malo je verovatno da će rezultati izbora dovesti do problema u kojima su se našli susedni Kirgistan i Belorusija.. Državni mediji i pristalice vlasti predstavljaju Rahmona kao čoveka koji je doneo stabilnost zemlji nakon građanskog rata devedesetih.

Rahmon je kao vođa oružane frakcije na jugu zemlje podržavao intervenciju ruskih snaga u građanskom ratu protiv islamista i demokratskih rivala, koji se okončao političkim kompromisom 1997. On je od tada, kako navodi BBC, konsolidovao svoju moć potiskivanjem opozicije, a “tampon-zonu” protiv talibana i drugih islamističkih grupa u Avganistanu i regionu obezbedila mu je ruska, kineska i zapadna podrška.

Ipak, njegova zemlja je siromašna – smatra se najslabijom ekonomijom od svih bivših sovjetskih zemalja – i uvelike se oslanja na novac gastarbajtera u Rusiji te izvoz aluminijuma i pamuka. Pandemija koronavirusa pogoršala je ekonomske probleme Tadžikistana, jer stotine hiljada radnika sada ne mogu da putuju u Rusiju zbog poslova i zemlji manjaju sredstva potrebna za podsticanje lokalne proizvodnje.

“Al Džazira” navodi da više od milion Tadžikistanaca radi u inostranstvu, uglavnom u Rusiji.

Rahmon se na poslednjim izborima utrkivao protiv četiri slabo poznata kandidata, predstavnika provladinih partija u parlamentu, na koje se gleda uglavnom kao na fasadu koja je postavljena da se oda utisak kompeticije.

Prema preliminarnim rezultatima, Rahmonovi “rival” Rustam Latifzoda iz Poljoprivredne partije osvojio je 3,03 odsto, Rustam Rahmatzoda iz Partije ekonomskih reformi 2,15, Miroj Abdulev iz Komunističke partije 1,17 a Abduhalim Gaforzoda iz Socijalističke partije 1,49 odsto glasova