Šešelj mora nazad u Hag

Žalbeno veće poništilo je odluku o puštanju Šešelja na privremenu slobodu i naložilo je prvostepenom veću da odmah zatraži njegov povratak u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.

Sudije Žalbenog veća smatraju da u Hagu mora biti održana nova rasprava na kojoj bi sve zainteresovane strane - Šešelj, tužilaštvo, Srbija i Holandija, mogle da iznesu svoje stavove. Tek potom bi sud morao da, na osnovu novih podataka, donese odluku da li lider radikala ostaje na privremenoj slobodi ili mu se ona ukida.

Žalbeno veće odlučivalo je po žalbi tužilaštva, koje je navelo da je Šešelj svojim ponašanjem u Srbiji izigrao poverenje sudskog veća, da je pretio ljudima koji sarađuju sa tužilaštvom i govorio kako se neće vraćati u Hag, čime je prekršio uslove pod kojima je pušten na slobodu.

Tužilaštvo dovodi u pitanje i ocene o lošem zdravstenom stanju optuženog i traži da uslovi njegovog boravka na slobodi, ukoliko takva odluka ponovo bude doneta, budu pooštreni.

Lider SRS izjavio je nakon ove odluke da se neće dobrovoljno vratiti u Hag i da će morati da ga uhapse.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da je Tribunal nastavio sa "čudnim i zbunjujućim odlukama".

"Poverenje u njegovo ponašanje bilo neosnovano"

Sudsko veće odobrilo je puštanje lidera SRS iz Haškog tribunala 6. novembra 2014. godine, a razlog je bilo omogućavanje adekvatnog lečenja metastaze raka na jetri.

Ubrzo nakon toga, tužilaštvo je podnelo zahtev za poništavanje te odluke, kako je navedeno, zbog toga što su "Šešeljevi javni nastupi pokazali da je poverenje u njegovo ponašanje bilo neosnovano", ali i "zbog potrebe da se ponovo proceni njegovo zdravstveno stanje".

Tužilaštvo je navelo da je Šešelj izjavom da se "neće dobrovoljno vratiti u Hag" narušio jedan od članova na osnovu kojih je pušten na slobodu.

"Oslobađanje može da bude dozvoljeno u bilo kom trenutku postupka, pre izricanja presude, nakon što se pruži prilika za izjašnjavanje zemlji u koju bi optuženi otišao i i zemlji domaćinu i samo ako bi bio zadovoljen uslov da će se optuženi po potrebi pojaviti ponovo pred sudom i, ako bude pušten, da neće predstavljati pretnju po bilo koju žrtvu, svedoka ili drugu osobu", piše u tom članu.

Iako je Pretresno veće odbilo taj zahtev, Žalbeno veće je sada prihvatilo deo žalbe tužilaštva i donelo odluku u vraćanju Šešelja u Hag.

Podsetimo, Šešelj je u novembru pušten uz garancije Vlade Srbije, iako ih je on "odbio".

Kako je ranije objavljeno, uslovi Šešeljevog privremenog puštanja na slobodu bi podrazumevali kućni pritvor, policijsku pratnju prilikom kretanja iz medicinskih razloga, zabranu komunikacije sa žrtvama u vezi sa njegovim slučajem, zabranu javnog razmatranja njegovog slučaja, a pominjala se i zabrana učešća u "političkom životu", kao i oduzimanje pasoša.

Međutim, uslovi njegovog puštanja nisu objavljeni i drže se u tajnosti, a prema njegovom ponašanju i žalbi tužilaštva, jasno je da nisu bili previše rigorozni.

Šešelj je aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, držao je govore na mitinzima i učestvovao je u akcijama SRS, ali od puštanja nije javno govorio o stvarima koje bi mogle biti povezane sa haškom optužnicom protiv njega.