"Nekima prava ozbiljno prekršena"

Beograd -- Pred Skupštinom Srbije je izveštaj nezavisnih institucija. Ombudsman Saša Janković kaže da postoje građani Srbije čija su građanska prava ozbiljno prekršena.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Postoje građani Srbije čija su građanska prava ozbiljno prekršena na posebno nekorektan način, ali uprkos upozorenju zaštitnika građana na te pojave, ništa nije učinjeno da to bude ispravljeno, tvrdi u svom godišnjem izveštaju ombudsman Saša Janković.

Sednica Skupštine Srbije na kojoj poslanici razmatraju izveštaje nezavisnih institucija za prošlu godinu počela je danas nešto posle 10 časova.

Podnoseći danas u Skupštini Srbije izveštaj o zaštiti građana u prošloj godini, Janković je u negativnom smislu posebno apostrofirao javna preduzeća, Vladu Srbije, Poresku upravu, medije, inspekcijske službe, nepreduzimanje mera protiv nasilja u porodici, a kao i dalje najranjiviju manjinsku zajednicu naveo je Rome.

"Ako Ministarstvo odbrane 100 posto, gotovo isto toliko MUP i Bezbednosno-informativna agencija izvršavaju preporuke i ostale propuste koje sam utvrdio, znajte da nula javnih preduzeća to čini", rekao je Janković u srpskom parlamentu.

Govoreći o upravama u okviru ministarstava, zaštitnik građana je posebno istakao Poresku upravu, za koju je rekao da se ponaša kao "država u državi", a kao primer je naveo trudnice, kojima zarade po pravilu kasne, a kada im se isplaćuju to po pravilu bude kumulativno i onda im se na to zaračunava solidarni porez.

"To je nešto što ne bi trebalo da se desi, a ako se već desi, mogla bi da reše dva referenta, jer je jasno da se oporezuje zarada, a ne zarade, da to ne bude izvršeno", naveo je Janković, koji je rekao da je zbog toga čak imao sastanak sa ministrom finansija, ali da ni nakon toga problem nije rešen.

Ombudsman je govorio i o slabostima pravosuđa, koje je osnovni mehanizam zaštite ljudskih prava. Rekao je da su sudske takse još visoke, te da zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još nije donet.

Kada je reč o manipulaciji medijima, Janković je podsetio da je ovaj izveštaj parlamentu podneo 15. marta i da je u njemu konstatovano da je, za razliku od prethodnog izveštaja, u periodu kada se pojavila ozbiljna tabloidizacija medija, odnosno da se ušlo u, kako je rekao, ozbiljnu tabloidizaciju države.

"Činjenice, dokazi i istrage, koje bi morale biti skrivene, plasiraju uvek istim medijima - polustine, nekada istina, a nekada potpune neistine, kao i da za jedan dan neko može postati heroj, a drugi dan neko može postati najveći neprijatelj...Odluke o tim stvarima se više ne donose u institucijama", rekao je Janković, koji smatra da to ozbiljno podriva vladavinu prava i prava građana propisana zakonom.

Janković je govorio i o još nereformisanoj administraciji, ali i o inspekcijskim službama u kojima, kako je rekao, rade hiljade ljudi koji su plaćeni da proveravaju da li je stanje na terenu onako kako je to zapisano u propisima.

On je, međutim, naveo da građani nemaju poverenja u inspekcijske službe i da je morao da odbaci više od 1.000 pritužbi jer građani ni ne pokušavaju da iskoriste prethodna pravna sredstva za određene pritužbe.

Janković je upozorio da u Srbiji postoji problem iregularnih imigranata na šta, kako tvrdi, država nije spremna, te pozvao MUP da zavede red, s obzirom na to da je u "Srbiju prošle godine ušlo, u njoj boravilo i iz nje izašlo" hiljade ljudi bez ikakvih dokumenata.

Zaštitnik građana je poslanike obavestio i o stanju prava deteta u Srbiji, životu osobama sa invaliditetom, pravu nacionalnih manjina i obrazovanju na jeziku nacionalnih manjina.

On je ponovio da je rasprostranjenost i intenzitet nasilja u porodici takav da to prevazilazi sve redovne okvire koje imamo, da je za izlazak osoba sa invaliditetom iz zatvorenog prostora potrebno stvoriti uslove, kao i da su pripadnici romske zajednice najranjiviji.

Janković je pohvalio njihovo pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, ali je istakao da su među građanima pogođenim nedavnim poplavama najteže pogođeni Romi, što će, kako je rekao, pokazati njegov naredni izveštaj.

Šabić: Situacija u zaštiti podataka o ličnosti zabrinjavajuća

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da građani danas od organa vlasti na svim nivoima dobijaju podatke, što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo, ali i da je situacija po pitanju zaštite podataka o ličnosti "više nego zabrinjavajuća".

Šabić je, predstavljajući izveštaj o radu za 2013. godinu u Skupštini Srbije, rekao i da su osnovni problemi u slobodnom pristupu informacijama koncentrisani u državnim,odnosno javnim preduzećima.

Poverenik je takođe rekao da je više od 93 odsto onih koji su bili uskraćeni za informacije od javnog značaja te informacije dobilo posle intervencije poverenika.

On je naveo i da nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ni jedan drugi pravni akt koji uređuje to polje nije izglasan.

Prema njegovim rečima, to je ozbiljan zadatak, koji nigde na svetu nije rešavala jedna institucija, nego čitava država.

"To je duži edukativni proces, a na tom polju nismo uradili praktično ništa", podvukao je Šabić.

Kao primer, Šabić je upozorio da ne postoje zakonske odredbe o video-nadzoru, bezbednosnim proverama, biometriji…

"Ko snima, šta se snima, koliko se snimak čuva, gde se šalje…", upitao je Šabić podsećajući da institucija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nema mogućnost da predlaže zakone.

Međutim, kako je naveo, izaći će sa modelom potpuno novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Vršnjačko nasilje u porastu

Članovi Odbora za prava deteta jednoglasno su danas podržali redovni godišnji izveštaj zaštitnika građana za prošlu godinu u delu koji se odnosi na prava deteta, a u kome je navedeno da su nasilje u porodici, ali i vršnjačko nasilje najznačajniji problemi.

"U prošloj godini smo imali 376 pritužbi iz oblasti prava deteta i 166 pitanja, obično dece, koja na našem portalu za prava deteta postavljaju niz pitanja koja imaju dileme'', rekla je zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović.

Ona je istakla da se najznačajniji problemi odnose na nasilje u porodici i školi, odnosno na vršnjačko nasilje koje je u porastu.

Prema njenim rečima, problem je i kod inkluzivnog obrazovanja koje nije do kraja sprovedeno onako kako treba.

''Negde imamo pomake, ali svi treba još da radimo. Imamo sisteme gde inkluzivno obrazovanje do kraja nije sprovedeno onako kako bi trebalo'', rekla je Stevanović.

Ukazujući da su usluge podrške deci i te kako značajne u ovom trenutku, ona je navela da je značajan broj tih usluga, koja su podrška deci sa invaliditetom, uskraćeni zbog ograničenja budžetskih sredstava.

Ona je kao probleme u protekloj godini navela problem u Zajači, gde su sve preporuke ombudsmana sprovedene, osim jednog dela, kao i to što nema evidencije dece sa ulice koja nisu upisana u matične knjige i nisu u sistemu pružanja pomoći.

Kao jedan od problema, ona je navela i problem nestalih beba, dodajući da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo odluku kojom se od Srbije traži da stvori efikasan mehanizam za utvrđivanje istine u slučajevima ''nestalih beba''.

Ukazujući da Srbija ima rok do septembra da odgovori na zahtev tog suda, ona je istakla da je, prema njihovim podacima, samo Ministarstvo zdravlja osnovalo radnu grupu.

Stevanovićeva je istakla da su u prethodnoj godini napravljeni i pomaci na koje je i Skupština Srbije imala uticaja.

''Pre svega pozitivno je donošenje posebnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja. To je nešto što je definitivno opterećivalo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu posebno dece kao osetljive kategorije i to je nešto što smo mi podržali kada je skupština usvojila'', rekla je Stevanovićeva.

Prema njenim rečima, ombudsman ima neformalna saznanja da je više od 600 dece po tom osnovu koristilo prava na zdravstvenu zaštitu i da to pokazuje da je bilo potrebno doneti jednu afirmativnu meru.

Članovi odbora su se saglasili da što pre treba rešiti problem u Zajači jer je zdravlje dece najbitnije, ali i da se mora naći rešenje za zapošljavanje kadrova u ustanovama u kojima se pomaže deci sa posebnim potrebama.

Petrušićeva: Pomaci u borbi protiv diskriminacije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić izjavila je danas da su u proteklom periodu ostvareni pozitivni pomaci u zaštiti od diskriminacije, ali da stanje u toj oblasti još nije zadovoljavajuće i da još mnogo posla predstoji u izgradnji tolerantnog drištva.

Petrušićeva je u Skupštini Srbije, gde je predstavila izveštaj o radu poverenika za 2013. godinu, rekla da je u Srbiji, na osnovu svih podataka, najraširenija diskriminacija romske zajednice i to strukturalna i institucionalna, ali da su prisutni i drugi vidovi diskriminacije.

Prema njenim rečima, zastupljena je diskriminacija na osnovu pola, invaliditeta, a široko je rasprostranjena diskriminacija LGBT osoba.

"Diskriminacija se dešava u svim oblastima društvenog života", rekla je Petrušićeva, navodeći da često dobija pritužbe građana zbog diskriminacije u sferi rada i radnih odnosa, u kojoj su ljudi motivisaniji da traže zaštitu jer je reč o egzistenciji.

Ona je napomenula da se više od trećine pritužbi dešava pred organima javne vlasti i sa javnim ovlašćenjima.

"Oni se javljaju u ulozi diskriminatora. Predstavnici javne vlasti na svim nivoima nedovoljno poznaju zakon, a na primer petina ne zna da je diskriminacija zakonom zabranjena", navela je Petrušićeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je rekla i da istraživanja pokazuju da 48 odsto građana smatra da su diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj.

Govoreći o radu u prethodnoj godini, Petrušićeva je navela da je kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti otvorila prostorije u Novom Pazaru, kao i da je planirano da budu otvorene još tri regionalne kancelarije.

Poverenica je navela da se broj pritužbi koje stižu tom telu povećava iz godine u godinu, te da je prošle godine pokrenuto 716 postupaka po pritužbama.

Služba poverenice je donela 24 preporuke mera i podnela tri tužbe i dve prekršajne prijave.

Među podnetim pritužbama najviše je bilo onih u kojima su kao osnov diskriminacije navedeni zdravstveno stanje, nacionalna pripadnost, odnosno etničko poreklo, starosno doba, invaliditet, bračni i porodični status i pol.

strana 1 od 241 idi na stranu