Tači pristao na predlog,pa odustao?

To je, prema istim izvorima, visoku predstavnicu "naljutilo", dok pojedini mediji navode i da je Ešton ponudila kao rešenje neku vrstu međunarodnog protektorata za sever, odnosno prelaznih institucija koje bi bile pod okriljem EU.

Portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku Maja Kocijančič danas nije mogla Tanjugu da potvrdi da li su na stolu bila rešenja od kojih je Tači kasnije odustao niti da li je bilo reakcija Eštonove.

"Evropska unija je samo posrednik u dijalogu, ništa više", kazala je Kocijančič i dodala da ne može da komentariše medijske spekulacije koje su se pojavile nakon završetka osme runde dijaloga Beograda i Prištine.

Izvor Tanjuga blizak pregovaračkom timu Prištine nije želeo da komentariše medijske spekulacije prema kojima je kosovski premijer najpre pristao na zahteve Eštonove, da bi u Briselu 2. aprila od njih odustao, i zbog čega je navodno Ešton bila razočarana, dok drugi izvori navode da je to vrlo moguće.

Prema tim izvorima, Tači je, name, još pre desetak dana dobio određene "instrukcije" gde ge očekuje da Priština bude kooperativna na šta je kosovski premijer pozitivno odgovorio, ali je posle sastanka sa američkim izaslanikom Filipom Rikerom u Briselu uoči početka osme runde, to obećanje povukao.

Isti izvor navodi da se ne može tvrditi da je to posledica upravo sastanka sa Rikerom, s obzirom da je portparol Stejt departmenta juče izjavila da Srbi treba da dobiju neku vrstu autonomije, zbog čega se Tačijeva odluka može tumačiti kao "ustupak" domaćoj javnosti.

Izvori bliski prištinskom pregovaračkom tipu, međutim, tvrde da Ešton nije imala nikakav papir koji je ponudila pregovaračima u Briselu 2. aprila, ali je, kako kažu, imala aktivnu ulogu u razgovoru i "verbalno" iznosila predloge.

Kako su objasnili, dijalog se vodio na način da je visoka predstavnica EU od delegacija tražila da "na papir" stave svoje predloge koje su onda zajedno razmatrali što je bio razlog za više pauza tokom razgovora, a Ešton je u tim unutardelegacijskim konsultacijama razgovarala naizmenično i sa jednom i drugom stranom.

Isti izvori ocenjuju da bi na kraju Priština i pristala na nešto što je njoj bilo blisko a, čini se i medijatoru, dok je Beograd, kako kažu, tražio još vremena zbog čega je i određen rok do utorka, do kada treba dve strane da se izjasne.

Medijske spekulacije o tome da je na stolu bio i predlog sličan "erdutskom sporazumu", koji bi obezbedio neku vrstu međunarodnog protektorata za sever u prelaznom periodu, prištinski izvori odbacuju.

A ocenu potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da je ponuda Brisela Beogradu bila veoma loša, po principu ''uzmi ili ostavi'', Kocijančič danas nije mogla ni da potvrdi ni da opovrgne.

Ona je u izjavi za agenciju Anadolija ponovila koja je uloga EU u dijalogu, a Tanjugu je juče izjavila da su u ovom trenutku konkretni predlozi rešenja na stolu, ali ne i da li će možda još jedan, barem i neformalan, sastanak biti održan pre 16. aprila, kada Ešton treba da finalizira izveštaj o napretku.

Portparolka visoke predstavnice je kazala i da će Beograd i Priština u narednim danima biti u kontaktu sa Eštonovom i da će joj preneti svoje odluke.

"Ne mogu da spekulišem šta će se tačno dogoditi, ali jasno je da Eštonova mora da napravi izveštaj ovog meseca. Mi bismo želili da do dogovora dođe, uradili smo sve što je moguće da bi do njega došlo, sada je vreme da odluke budu donete i na jednoj i na drugoj strani, ali mislim da smo dosta jasno rekli šta možemo i šta moramo da uradimo", rekla je Kocijančić.

Tanjugu je i evropski doplomata koji je želeo da ostane anoniman takođe izjavio da bi Beograd i Priština trebalo do početka naredne sedmice da obaveste visoku predstavnicu da li pristaju na dogovor, nakon čega će ona sastaviti izveštaj.

"Ulog je veliki, mislimo da je dogovor još moguće postići", rekao je izvor Tanjuga.