Decenija bez Zorana Đinđića

Beograd -- Pre tačno deset godina, na ulazu u zgradu Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić.

Izvor: B92
Podeli

Kao i svakog 12. marta od tada, ovaj tragičan događaj biće obeležen šetnjom kroz centar Beograda, polaganjem venaca na zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici kao i polaganjem cveća u Aleji velikana na Novom groblju, gde je Zoran Đinđić sahranjen.

Demokratska stranka zajedno sa Liberalnodemokratskom partijom organizuje “Šetnju za Zorana”, koja počinje u 12 sati. Građani će se okupiti na dve važne lokacije: u 11 sati u Siminoj ulici 41, kod sedišta nekadašnjeg DOS-a, i kod Terazijske česme, mesta brojnih skupova tokom devedesetih.

Dve kolone građana će se na Terazijama spojiti i krenuti u povorci, najpre do zgrade Vlade Srbije, a zatim do Novog groblja.

U 17 sati će u centru “Sava” biti održana Akademija “Zoran Đinđić živi” na kojoj će biti predstavljeni delovi njegovih govora, odabrane fotografije i video zapisi.

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine oko 12.20. Vlada Srbije, nekoliko sati nakon ubistva, proglašava vanredno stanje. Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

Za vreme vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji „Sablja“ uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli neko vreme u pritvoru.
Osumnjičeni kao glavni u organizovanju ubistva premijera bili su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i pripadnici zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. Kum i Šiptar su ubijeni su 27. marta u pokušaju policije da ih uhapsi.

U policijskoj akciji „Sablja“ uhapšen je neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici zemunskog klana. Ova hapšenja su, takođe, pomogla u razjašnjavanju brojnih ubistava koja su se desila ranije.

U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Više o tome pročitajte u odvojenoj vesti.

Milorad Ulemek Legija skrivao se 14 meseci, ali se predao 2. maja 2004. godine. On je osuđen na 40 godina zatvora, koliko je dobio i izvršilac atentata Zvezdan Jovanović. Vrhovni sud je potvrdio ove presude decembra 2008.

Lider koji je uspostavio demokratske temelje u Srbiji

Pokojni premijer Đinđić bio je jedan od vođa Demokratske opozicije Srbije i “5. oktobra”, revolucije koja je sa vlasti zbacila Slobodana Miloševića. DOS je prethodno porazio Miloševića i na saveznim i na republičkim izborima. Ipak, pobeda je morala biti izvojevana na ulici.

Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predsednik Izvršnog odbora. Predsednik DS-a postao je januara 1994.i čelnik stranke ostao je do smrti.

U januaru 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, iz koalicije „Zajedno“. Na zahtev SPO-a, tadašnjeg koalicionog partnera, smenjen je s te dužnosti sedam meseci kasnije. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik prestonice od 1945.

Prema oceni američkog nedeljnika “Tajm”, Đinđić je bio jedan od 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Vlada na čijem je čelu bio formirana je 25. januara 2001. godine. Kada je preuzimao tu dužnost, poručio je da će sa novim ministrima uspostaviti demokratske temelje u Srbiji.

Vlada Zorana Đinđića započela je korenite reforme, socijalne i ekonomske. Nakon godina nestabilnosti i „zategnutih“ i loših odnosa, uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, naročito sa SAD. Ova vlada se zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, a za njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.

Kako je rekao bivši predsednik Srbije Boris Tadić na B92, hrabro je pristupio i pitanju Kosova i zalagao se "manje-više za podelu".

Disident od studentskih dana

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. U dokumentarnom filmu "Zoran Đinđić: Neispričane priče", koji se emituje večeras od 20 časova na TV B92, možete da pogledate kako se Zorana Đinđića sećaju njegovi prijatelji, profesori, rodbina...

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i već tada je primećen među mladim disidentima.

Nakon filma, u 21 sat Jugoslav Ćosić će u specijalnoj emisiji "10 godina od ubistva premijera" sa gostima, nekadašnjim bliskim Đinđićevim saradnicima, Zoranom Živkovićem i Bojanom Pajtićem, kao i sa advokatom Srđom Popovićem i sociologom Jovo Bakićem razgovarati o tome šta je danas u Srbiji ostalo od ideja za koje se Zoran Đinđić borio.

Osnovne studije završio je vrlo brzo, za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, na temi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Pogrebna povorka koja se kretala ulicama Beograda imala je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

Društvo

strana 1 od 177 idi na stranu