"Stanje u psihijatrijama loše"

U Izveštaju, koji je danas predstavljen, navodi se da te bolnice primaju i do 1.000 pacijenata, da mnoge treba da budu zatvorene i da umesto njih treba otvoriti bolnice s manjim kapacitetima.

Izveštajem su obuhvaćene Specijalna neuropsihijatrijska bolnica u Kovinu, bolnica "Slavoljub Bakalović" u Vršcu i "Laza Lazarević" u Padinskoj Skeli, ali na konferencije je rečeno da se primedbe i preporuke Izveštaja odnose na sve ustanove tog tipa u Srbiji.

Na nivou države preduzete su neke mere da se situacija u tim stanovama popravi, ali Vlada Srbije ima u planu da, uz 12,5 miliona evra iz NIP-a, uradi rekonstrukciju tih bolnica, što je u suprotnosti sa Strategijom razvoja zaštite mentalnog zdravlja, koja kaže da će država ubuduće težiti da smanji i zatvori velike psihijatrijske klinike.

U tom izveštaju se navodi da su pacijenti koji se leče u tim ustanovama najmarginalizovanija i najugroženija grupa ljudi, kojoj se najviše krše ljudska prava. Uslova da se pacijent oporavi i adekvatno leči nema, a higijenski uslovi i opremeljenost tih bolnica su na veoma niskom nivou.

Ljiljana Palibrk, koja je bila u timu koji je pravio Izveštaj, rekla je da su bolnice pune vlage, mračne i hladne, a u nekima se dešava da ponekad nema tople vode i dodala je da u njih dugo nije ulagano.

Ona je rekla da je u nekim sobama smešteno i 25 pacijenata, a da se u vršačkom odeljenju, u kom su smeštene osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju, životni uslovi mogu definisati kao nečovečni i ponižavajući.

Prema njenim rečima, lečenje je neadekvatno jer se uglavnom pacijenti podvrgavaju farmakoterapiji i jer nema dovoljno terapeuta,
psihologa, socijalnih radnika i medicinskog osoblja sa završenom srednjom školom.

U Izveštaju se navodi da veliki broj pacijenata u tim bolnicama faktički živi po 10 do 20 godina jer nemaju kuda da odu, pošto ne postoje adekvatne institucije koje bi ih prihvatile i omogućile postepenu integraciju u društvo.

Kako je navedeno, bolnice nemaju jasne procedure za reagovanje u kriznim situacijama, a u obuzdavanju uznemirenih pacijenata osoblju češto pomažu i drugi pacijenti.

Prava pacijenata nisu regulisana ni zakonskim ni podzakonskim aktima, i ne postoji jasna procedura i kriterijumi po kojima se pacijenti
smeštaju u tretman, njegovo trajanje, pravo žalbe i obaveza da se ona preispita.

Projekat je realizovao Helsinški odbor za ljudska prava uz pomoć Vlade Holandije.