Entitetsko preuređenje Kosova

Gost: Dušan Bataković, odlazeći ambasador SCG u Grčkoj i budući savetnik predsednika Srbije za Ksovo i Metohiju
Novinar: Jelena Veljković

Podeli

B92 : Za mesec dana završavate mandat i vraćate se u Beograd i tu vas čeka novo radno mesto, mesto savetnika predsednika Srbije za Kosovo i Metohiju. Kako razmišljate o toj promeni, da li vas plaši ono što vas čeka?

Bataković : Ne plaši me uopšte, naprotiv, pun sam entuzijazma, jer što je problem komplikovaniji, on je zanimljiviji i izazovniji. Ne vidim da je to neki problem, a i ja se Kosovom bavim, evo, 25 godina.

B92 : A da li je izazovniji od posla ambasadora jedne zemlje?

Bataković : Pa, on svakako jeste dinamičniji i pošto se ovde sada radi o završnoj fazi jednog dugačkog problema, on je zato znatno izazovniji.

B92 : Ima dosta onih koji kažu da je odluka o budućnosti Kosova ustvari već doneta i da je praktično svejedno šta preduzimamo. Da li vas možda to brine?

Bataković : Pa, takva razmišljanja me uvek brinu zato što ih uglavnom govore nekompetentni ljudi ili ljudi koji nemaju dobru nameru. U oba slučaja, znači da li namerno ili nenamerno, ali čini se jedna velika šteta. Naime, u našoj političkoj eliti i uopšte u narodu postoji ta sklonost ekstremima. Jedno je da prvo kažu 'nećemo ni po koju cenu dati ni jedan metar', onda kada prođe neka oluja onda kažu 'e, sad je sve gotovo'. Znači, ide se iz jednog u drugi ekstrem, to klatno nikako da se približi centru i da se stvari promisle na jedan ozbiljan i odgovoran način. Drugo, mnogo ljudi priča o Kosovu napamet, to je jedan od onih ustaljenih političkih običaja kod nas da najviše pričaju oni koji o tome najmanje znaju i koji nemaju uvid u celovitu situaciju. I treće je, naravno, da se o tome razmišlja sa viškom emocija, što naravno onda opet sprečava racionalne uvide u suštinu problema i mogućnosti njegovog rešavanja.

B92 : I šta ćete, kao savetnik, govoriti predsedniku Tadiću? Da li ćete mu reći 'samo nastavite ovako kao do sada' ili imate zamerke na nastup državnog vrha kada je u pitanju problem Kosova i Metohije?

Bataković : Vidite, ja sam i član državne komisije za Kosovo i Metohiju, znači ovoga širega tela koji se tim problemom bavi i iz koga će verovatno, u jednom trenutku, kad za to dođe vreme, biti formiran i neki uži tim koji će se baviti neposredno, da kažemo iz dana u dan, kosovskim pitanjem, a ovo će ostati jedno šire konsultativno telo. A drugo, ja ću se na dnevnoj bazi baviti time da predsedniku države pomažem da nađe odgovarajuća rešenja za ovo zaista teško i komplikovano državno pitanje.

B92 : Ovo vas pitam i zato što je više puta istaknuto da je državni vrh jedinstven kada je reč o planu za Kosovo, a čini se da nekako nije jasno baš sasvim šta je to i kakav je plan za Kosovo, osim one poznate parole 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', a i to nismo baš sasvim sigurni šta znači.

Bataković : Da vam kažem, ovde se radi o jednoj komplikovanoj i osetljivoj strategiji. Naime, ne može se sa svim detaljima izlaziti u javnost pre nego za to dođe vreme. Ja sam više puta naglašavao u raznim izjavama o Kosovu da je tajming u politici beskrajno važan i ono što bi naša publika trebalo da zna jeste da pokuša da razmišlja politički o tom problemu i da gleda da svojim reakcijama ne narušava ukupnu strategiju, čija je izrada u toku i koju ste vi dobro zapazili da počiva na saglasnosti državnog vrha po pitanju Kosova. Kao što znamo, to do nedavno nije bio slučaj, do pre nekoliko meseci, sada se radi zajednički. To je izazvalo ogromnu pometnju u redovima albanskih separatista, jer od za njih skoro gotove stvari, kako su očekivali, nezavisnosti Kosova, situacija se značajno promenila. Mene čudi da naša publika i naša javnost to nije u dovoljnoj meri ni osetila ni zapazila, ali krivica je možda i na medijima koji ne daju prave naglaske i možda i ne daju prava tumačenja na ono što se oko Kosova dešava. Naime, pre godinu dana pitanje Kosova zaista je izgledalo beznadežno u smislu da klizi prema nezavisnosti, kao što je to bilo i ranije i da se sad samo traži način kako da se Srbima i Srbiji to objasni i da se neko rešenje pronađe da se i ta strana nekako neutrališe, odnosno da se eliminišu opasnosti nekog domino efekta i na našu stranu, a ne samo šire u regionu. U tom smislu je došlo do nekog, rekao bih, uljuljkivanja na albanskoj strani. 17. mart, onaj strašni pogrom je pokazao do koje mere su se oni osećali sigurni da na putu do nezavisnosti treba napraviti još nekoliko koraka, pa je i to bio način da se indirektno pošalje poruka međunarodnoj zajednici da može da naiđe i neka Intifada albanska protiv međunarodnih snaga. Međutim, kako je vreme odmicalo pokazalo se da ta strategija nije zasnovana na dovoljno čvrstim osnovama. U ukupnoj formuli koja nedostaje za rešavanje kosovskog pitanja, nedostajao je glas Beograda i to jedinstveni glas Beograda. Taj jedinstveni glas sada postoji, i uprkos nekim sitnim, rekao bih, taktičkim, ali važno je ne i strateškim razlikama oko pojedinih poteza, sada se zaista na tom poslu radi zajednički, odgovorno. Ja sam u toku, već sada pomažem, tako da je za mene zagrevanje za novu dužnost odavno počelo.

B92 : Kada sam pomenula da baš ne postoji jasna strategija, kao jedan primer da navedem i neke Srbe s Kosova, za koje važi da su vrlo konstruktivni u saradnji sa Beogradom. Pre dva dana, reagovao je Oliver Ivanović, predstavnik Srpske liste za Kosovo povodom sastanka državnog vrha, koji je održan u utorak i rekao da ne razume zbog čega nije bilo predstavnika kosovskih Srba na tom sastanku, da zbog toga u izveštaju neće biti konkretnih podataka o problemima tamošnjih Srba i da sve to zbog toga liči na nekakve političke kvalifikacije, a da je svet od toga umoran.

Bataković : To je stvar koja treba da se raspravi interno, a ne da se odmah trči u novine s bilo kakvim izjavama, na bilo kojoj strani. Neki put ne razumem tu potrebu, mada cenim visoko i Olivera Ivanovića, mislim nije... ovo uzimam kao primer, ne kao ad hominem. Uopšte, i Srbi sa Kosova i političke stranke kod nas i razni politički lideri i liderčići i razni savetnici i razni nazovi eksperti i oni pravi eksperti, istrčavaju u javnost sa nekim ili nedovoljno promišljenim ili nedovoljno odgovornim izjavama o Kosovu i oni time faktički vrlo često slabe našu poziciju. Znači, obraćajući se domaćoj publici, oni ispuštaju iz vida činjenicu da to sve stranci koji kod nas rade i deluju, na legalnoj osnovi prate i o tome javljaju. I stvara se, znači, lažni utisak da ne postoji jedinstvo, nego se iz te, rekao bih, nametnute potrebe da se svaki dan o Kosovu daju izjave, stvori uverenje da kod Srba ništa ne funkcioniše i da oni ne mogu da rade zajednički, a kažem, radi se pre svega o izjavama koje su tempirane na neku lokalnu publiku ili za lokalnu političku scenu. Dobro, ja ne kažem da smo mi u tome na neki način specifični, ali ako čitate pregled recimo albanske štampe na Kosovu o kosovskom pitanju, tu vidite da postoji konsenzus o nekoliko suštinskih pitanja. A kod nas vi ćete vrlo često videti da je, do nedavno, u okviru vladajuće koalicije bilo različitih teorija kako treba rešiti kosovsko pitanje, pa onda u različitim političkim partijama. Pošto su sada već učestale rasprave o tome u Skupštini, trebalo bi da se svi drže usvojenih platformi i da onda u okviru toga razrađuju konkretne korake za buduće pregovore. Mislim da moramo da se uzmemo u pamet i kao društvo i kao nacija, da vidimo kako ćemo da racionalno i odgovorno, i pre svega mirnodopski, rešimo kosovsko pitanje tako da tim rešenjem budu zadovoljni i Srbi i Albanci. Ono što je na Kosovu najvažnije, ja to stalno ponavljam, je da niko ne sme da bude poražen. Svaka strana u sporu mora da dobije zaštitu vlastitih prava, znači ono što Albanci traže za sebe i što smo mi spremni da im damo kao našim građanima, treba da dobiju i kosovski Srbi.

B92 : Danas imamo i neposredan povod za ovaj razgovor o Kosovu. Naime, na sutrašnjoj veoma važnoj sednici Saveta bezbednosti generalni sekretar Kofi Anan podneće izveštaj o ostvarivanju standarda na Kosovu. On je inače već izjavio da je zadovoljan ispunjavanjem standarda, mada istovremeno i zabrinut što pokrajina nije napredovala, kako kaže, u nekoliko važnih sektora. Takođe, izveštaj će podneti i šef UNMIK-a, koji u njemu navodi da je na Kosovu učinjen značajan napredak u poslednja tri meseca. Šta vi očekujete od sutrašnje sednice?

Bataković : Vidite, logično je očekivati od međunarodne administracije da hvali posao koji sama radi, misija UNMIK-a je misija Ujedinjenih nacija. Znači, činovnik Ujedinjenih nacija daje izveštaj šefu te organizacije i normalno je da oni, kao što je uobičajeno u takvim situacijama, prilikama, i opet mi tu nismo nikakav poseban izuzetak, je da vole da posebno naglase uspehe koje su postigli u tom domenu i opravdaju ogromna sredstva koja se troše za te misije. Isto tako i s političke strane veoma je važno da se zemlje koje participiraju u tim misijama dodatno legitimišu da su nešto uradile. Ono što nije dobro to uvek nekako ostaje u senci, osim ako ne postoji presna politička potreba da se na tim pitanjima insistira. Znamo da je po pitanju Kosova učinjeno mnogo, mnogo grešaka, lančanih, rekao bih, grešaka, ne samo kod nas i ne samo na srpskoj i na albanskoj strani, nego i u međunarodnoj zajednici i tih pogrešaka je zaista bilo mnogo i neke od njih je sada već veoma teško ispraviti. Nerealno je očekivati da će ova ili ona administracija međunarodna priznati svoj neuspeh bez neke jače, ponavljam, političke potrebe. U tom smislu očekujem da će taj izveštaj biti pozitivan, s tim što će naravno biti i onih tonova koji će realno odslikavati problem u našoj južnoj pokrajini. Ono što je veoma zabrinjavajuće, a čini mi se da ni u međunarodnoj zajednici oga nisu dovoljno svesni, je to da je realnost na Kosovu, za razliku od onog što papirologija može da prikaže, znatno složenija, kompleksnija i rekao bih, bremenitija izazovima. Uzmite sledeći primer: da biste dobili UNMIK-ovu ličnu kartu na Kosovu dovoljno je da dovedete dva svedoka koji će da potvrde da ste vi sa Kosova i Metohije, tako da mnogi ljudi imaju u različitim opštinama po pet različitih UNMIK-ovih ličnih karata i putnih listova s kojima putuju u inostranstvo, što je izvanredno za ljude koji se bave kriminalom, ilegalnom trgovinom i ostalim oblicima trafikinga. Nije uopšte čudno da je u prvo vreme kada je izdavanje tih dokumenata pravdano uništavanjem dokumentacije od strane Miloševićeve policije, došlo do toga da sada na Kosovu može, upravo zato što ta dokumentacija nije dostupna aministraciji UNMIK-a, desetine hiljada ljudi iz Albanije imaju ličnu kartu Kosova, ovu privremenu UNMIK-ovu, ali to je međunarodni dokument koji izdaju Ujedinjene nacije. Eto vam jedna realnost koja potpuno izmiče onome što je potrebno da se naglasi kada je u pitanju kontrola administrativnih granica pokrajine, kretanja ljudi... Da ovde potpuno zaobiđemo onaj tragični deo koji se tiče užasnog diskriminisanog položaja srpske zajednice. Uzmite recimo stanje među samim Albancima, koji su takođe naši građani i čiji me status u ovom smislu zaista zabrinjava, jer nema efikasnih mehanizama da se pošteni građani, normalni ljudi, znači ljudi koji poštuju zakone i koji su spremni da se zakonima povinuju, su faktički građani drugog reda pred onima koji koristeći tu situaciju koja na Kosovu postoji, vrlo haotičnu i tu je administracija međunarodna pokazala svoju veliku nemoć, kao i kad su u pitanju bili zaštita srpske zajednice i njenih spomenika. Vidite da se radi o jednom problemu koji daleko prevazilazi, da kažemo, lakirane izveštaje koji dolaze iz Ujedinjenih nacija. Međutim, Ujedinjene nacije su naravno opet tamo napravile određene rezultate i oni će sigurno na njima naročito insistirati.

B92 : Dobro, a kako pronaći te mehanizme za koje kažete da ne postoje, naročito ako imamo u vidu da nam predstoji samo mesec dana do nekakve zvanične potvrde tih standarda.

Bataković : E, hvala vam na ovom pitanju, ja ću vam reći sledeće. Znači, ono što je čini mi se veoma važno, mi u tome sada moramo da pokažemo apsolutnu preciznost, je prikupljanje podataka koji će biti stavljeni na uvid onome koga će Ujedinjene nacije imenovati da ocenjuje ispunjenje standarda, kako bismo izbegli da se dokumentacija o ispunjenju standarda ograniči samo na dokumenta koja je prikupio UNMIK, nego da se podnese preko srpskih zvaničnih organa i pre svega preko Srba na Kosovu, odgovarajuća dokumentacija koja tačno svedoči o broju raseljenih, o broju nasilno prognanih, o broju spaljenih, zapaljenih, uzurpiranih kuća, o broju napada etnički motivisanih, o broju srušenih, porušenih, ugroženih hramova, o oblicima diskriminacije, o tačnom broju ljudi koji su otpušteni sa posla samo zato što su Srbi, kakvih ima po 5-6 hiljada u Obiliću i okolini, i tako dalje i tako dalje. Da se izađe sa jednom ozbiljnom po zapadnim standardima priređenom dokumentacijom kako bi se onda ljudima koji procenjuju ispunjenje standarda dala jedna zaokružena i celovita slika pravog stanja na Kosovu, jer to je takođe i u insteresu Ujedinjenih nacija koje upravljaju i u interesu međunarodnih medijatora koji će značajno učestvovati u rešavanju sudbine pokrajine. Znači, mesec dana nije malo, ali radi se o procesu. Sve negde do jula ili avgusta nije kasno da se prikupi dokumentacija, na odgovarajući načn dostavi evaluatorima ispunjenja standarda, da li će to biti Kai Eide, norveški ambasador u NATO-u ili neko drugi, u ovom slučaju je manje važno, već je važno da ta dokumentacija postane deo zvanične korespondencije koja je između Beograda i evaluatora - predstavnika Ujedinjenih nacija učinjena u odgovarajućem periodu. I taj posao, koliko sam obavešten, treba upravo da radi Koordinacioni centar, nedavno sam razgovarao sa Nebojšom Čovićem, koji mi je rekao da se radi i da će ta dokumentacija priprema. Uostalom, u tome smo već i razgovarali na sednicama Državnog saveta za Kosovo i Metohiju.

B92 : Kada se govori o konačnom statusu sve se češće čuje, ne samo sa albanske strane, nego i iz međunarodnih krugova, uslovna nezavisnost kao nekakva vrsta kompromisnog, konačnog rešenja. Šta vi mislite o tome i šta bi uopšte bila uslovna nezavisnost?

Bataković : Ono koliko je meni poznato je da su opticaju različite opcije i da je uslovna nezavisnost nešto oko čega se pojedini uticajni činioci u međunarodnoj zajenici slažu, ali ne svi. I to otprilike se svodi na jednu vrstu faznog priznavanja nezavisnosti, u skladu sa ostvarivanjem standarda i u skladu sa poboljšanjem ukupne situacije u regionu. To je, naravno, još jedan ustupak albanskoj zajednici, jer ako nastavimo na ovaj način sa tim ustupcima to će se završiti tako što će Srba sa Kosova jednostavno nestati, a mislim da je to protivno svim evropskim vrednostima i svim međunarodnim standardima koji se tiču ljudskih prava, prava na imovinu i prava na bezbedan i samostalan život, normalan život bez obzira na etničko poreklo ili versku pripadnost. Ono što je... recimo još jedan element koji sam propustio da pomenem, a čini mi se da je ovde važan, ja ću na tome posebno insistirati kad budem u predsednikovom kamitetu, a već sada sam to na odgovarajući način javo, je da mi treba da iskoristimo mogućnost koju nam pruža evropski sud za ljudska prava u Strazburu gde mogu da se podnose prijave za uzurpiranu imovinu, kako privatnih lica tako i državnih firmi. Naime, nedavno je taj sud napravio jedan značajan presedan. Izvesna gospođa Luizidu sa severnog Kipra kojoj je uzurpirana imovina na severnom, okupiranom od Turaka, delu Kipra je dobila na sudu parnicu na pomenutom sudu u Strazburu, gde joj je imovina vraćena, a za 30 godina nelegalnog korišćenja njene imovine je određena kompenzacija od milion dolara. Taj, da kažemo presedan koji će čini mi se postati pravilo, na pravi način revalorizuje, odnosno potvrđuje da nepovredivost privatne svojine i pravo svakoga Evropljanina da njome slobodno raspolaže, bez obzira da li je neko uzurpirao ili otuđio iz političkih razloga. Isto tako se desilo na Kipru jednom britanskom bračnom paru koji je kupio grčku imovinu koju su pre 30 godina uzurpirali tamošnji Turci i njima je ne samo oduzeta ta imovina, nego su i morali da plate kaznu što su to uradili, a svima drugima koji budu kupovali ukradenu ili uzurpiranu ili nelegalno privatizovanu imovinu preti hapšenje u Evropskoj uniji. Znači, bilo gde gde se nađu u Evropskoj uniji. Ako ozbiljno razmišljate o mogućnostima za našu situaciju na Kosovu, to je možda najbolji od svih načina da se naša prava i prava, kako pojedinaca, tako i državnih, društvenih firmi adekvatno zaštiti. Ja mislim da je to jedno od moćnih sredstava koje ćemo mi tek upotrebiti i čini mi se da je nedavno podpredsednik Vlade Labus najavio da Srbija nije ni srećna ni zadovoljna načinom, tempom i oblikom privatizacije koju Kosovo Trans Agency tamo vrši i mi imamo pravo da našu imovinu zaštitimo. Nemojte da zaboravite da se na Kosovu nalazi oko 70% rudnog bogatstva čitave Srbije i da ako neko može da vodi ratove 5.000 km od svojih granica ne bi li tamo zaštitio neko veliko nalazište nafte, ne vidim zašto bismo mi na našoj vlastitoj teritoriji, bez obzira što je sad pod međunarodnom administracijom, odustajali od participacije, od učešća u korišćenju tih izvora prirodnih resursa i u zaštiti naše imovine. Jer to su sve standardne evropske vrednosti o kojima ne može biti spora. Mi smo naravno svesni činjenice da su ograničenja u tom smislu velika, ali ako se stvar pravilno postavi, mi tu imamo jake argumente i čak neoborive dokaze da se na Evropskom sudu za ljudska prava te parnice počnu da dobijaju. Ono što bi trebalo odmah da uradimo, a tiče se imovine na Kosovu je da tražimo da se odmah zaustavi nelegalna privatizacija svih onih firmi i kompanija koje nisu u vlasništvu kosovskih Albanaca privatnika i koja su nelegalno privatizovana, jer podsetio bih ovde a mislim da to isto treba da nađe mesta u našoj dokumentaciji, da se i privatizacija koristi kao oblik etničkog čišćenja, odnosno da se kupuju državna preduzeća u kojima su radili Srbi za budzašto samo zato da bi se onda iz njega ti Srbi otpustili i tako im se onemogućio opstanak u već oslabljenom etničkom korpusu u pokrajini.

B92 : Pomenuli ste da konačno rešenje treba bude takvo da niko na Kosovu ne sme da izgubi. Da li je uopšte moguće naći rešenje za Kosovo koje bi odgovaralo Srbiji, a koje bi bilo prihvaćeno od strane kosovskih Albanaca i međunarodne zajednice? I u tom kontekstu moram da pomenem vaš plan o kantonizaciji Kosova koji ste napravili još '98. godine i ako se ne varam, vaš model je predviđao pet kantona u koje su bili uključeni i manastirski posedi. Znači, da li je neki deo tog plana moguće danas primeniti?

Bataković : Vidite, u svakom od planova koji su ozbiljno napravljeni, jer taj plan je stvarno uz konsultaciju jednog većeg broja ljudi urađen '98. godine i uz jedno, da kažem, istorijsko predznanje koje se često neopravdano zanemaruje, iz svakog dobrog plana može ponešto da se izvuče. Ono što se meni čini sada važnim za Kosovo, da niko ne bi bio poražen, ali i da se ne bi narušila legitimna prava kosovskih Albanaca, jeste da se Kosovo preuredi u nekoj vrsti etnitetskog smisla kako bi se srpskoj zajednici omogućilo da sačuva svoj jezik, kulturu, identitet....

B92 : Šta to konkretno znači?

Bataković :... i svoju religiju. To znači da se tamo gde su Srbi bili većina pre 1999. godine stvore šire, ukrupnjene autonomne celine koje mogu, ali ne moraju da budu teritorijalno povezane, koje bi sve zajedno činile jedan srpski etnitet, dok bi drugi prostori sa izuzetkom crkvenih imanja koja bi iz tog režima bila izuzeta, činio jedan albanski veliki etnitet koji bi naravno uključivao nažalost i one prostore koji su etnički očišćeni, kao što su veliki gradovi manje-više posle 1999. godine. Znači, to je jedan ogroman ustupak Albancima, sada bi onda u međuvremenu, u sporazumu sa njima, trebalo naći jedno rešenje oko toga kakve će veze biti srpskog, odnosno albanskog etniteta sa Beogradom. Sigurno je da će srpski etnitet hteti mnogo bliže veze radi korišćenja istog jezika i zbog drugih vrsti srodnosti i potreba, kao što su školstvo, zdravstvo ili penzioni sistem, dok bi albanski etnitet onda trebalo da u direktnim pregovorima sa Beogradom, naravno uz posredovanje međunarodne zajednice, dođe do rešenja koje bi njih potpuno štitilo i davale im autonomno pravo da odlučuju o svim važnim pitanjima koje se tiču te u pokrajini dominantne zajednice. Ono što mi očekujemo i što tek treba da se pojavi na Kosovu, to su umereni, racionalni i ozbiljni pregovarači među albanskom političkom elitom. Oni koji sada tamo dominiraju, ali za koje znamo da nisu jedini glasovi koji dolaze sa Kosova, insistiraju na modelu prvo nezavisnosti, pa onda razgovori o svemu drugom. Ta vrsta isključivosti je potpuno promašena. Mislim da je Srbija učinila jedan veliki korak fleksibilan i konstruktivan kada je ponudila formulu 'manje od nezavisnosti, više od autonomije', znači i sa plusom i sa minusom, a da tu ima dovoljno prostora da se, koristeći različita evropska rešenja, nađe i jedno koje će zadovoljiti i Srbe i Albance i da onda jednom s dnevnog reda skinemo to pitanje statusa na prostoru koji sutra treba da bude sav u jednoj Evropi i sa transparentnim granicama.

Politika

Albanski lobi traži saveznike

Veoma je bitno da u narednom periodu zadržimo inicijativu za rešavanje pitanja Kosmeta na našoj strani. Moramo, takođe, dobro da pazimo šta će se sledećih dana događati u javnosti, pošto će lobiju, koji želi da Kosovo bude nezavisno, biti potrebni saveznici i na političkoj sceni i u medijima u Srbiji. To je, za "Novosti", rekao Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, po povratku iz Njujorka, gde je na sednici Saveta bezbednosti UN još jednom ukazao da “na Kosmetu ne postoji osnovna zaštita prava Srba i nealbanaca”.

ponedeljak 30.05. 11:26 Komentara: 1
strana 1 od 18 idi na stranu