PREGLED STAMPE

NIN, 8.juni 2000.

Pise: LjILjANA SMAJLOVIC

Ubijanje recima

Istrazivacko novinarstvo ili pisanje poternica u albanskoj stampi: postoji li veza izmedju zice kojom je zadavljen Petar Topoljski i clanka koji je objavljen u listu "Dita"

Kad je pocetkom maja ove godine iz Pristine nestao Petar Topoljski, njegovi poslodavci u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu odmah su poceli da strahuju za njegovu sudbinu. Dovoljan razlog za brigu bilo je to sto je njihov dvadesetpetogodisnji vozac bio Srbin, i sto je nestao dok je obavljao radne zadatke u gradu u kojem je vec i poznavanje srpskog jezika moglo biti opasno po zivot. Misija UN pojma u tom casu nije imala da je list "Dita", koji u Pristini izlazi na albanskom jeziku, jos 27. aprila proglasio Petra Topoljskog ratnim zlocincem i optuzio ga za proterivanje Albanaca. Uz ovaj tekst, "Dita" je objavila i sliku Topoljskog, sa podacima o njegovom prebivalistu i mestu zaposlenja. Funkcioneri UN saznali su za ove detalje tek kada je, nekoliko dana kasnije, u predgradju Pristine pronadjeno Petrovo bezivotno telo. Zica kojom je zadavljen bila mu je jos omotana oko vrata, a na njegovom telu patolozi su pronasli tragove brojnih uboda nozem. Njegove ubice nikad nisu pronadjene, ali kazu da je licno Bernar Kusner, sef Misije UN na Kosovu, procenio da moze postojati veza izmedju clanka u "Diti" i Petrove nasilne smrti. Kusner je odlucio da zato simbolicno kazni list "Dita" osmodnevnom zabranom izlazenja, cime je nacinjen presedan koji je u novinarskim krugovima na Kosovu izazvao nezadovoljstvo i osudu.

Podrska

Kusner je odavno naredio svom americkom sefu za medije Daglasu Dejvidsonu da prikuplja dokumentaciju o "govoru mrznje" u listovima koji izlaze na Kosovu, nameravajuci da na Kosovu uvede sistem spoljne kontrole nad radom medija slican onom koji medjunarodna zajednica vec obavlja u Bosni i Hercegovini.

Medjunarodno priznate lokalne novinarske velicine na Kosovu, poput Vetona Suroija, izdavaca popularnog pristinskog dnevnog lista "Koha ditore", kao i radio i TV novinarke Aferdite Keljmendi koja je, poput Suroija, uzivala zapadnu finansijsku medijsku podrsku, snazno se protive ovoj Kusnerovoj inicijativi tvrdeci da je kosovskim medijima dovoljan njihov sopstveni, interni sistem regulative. Zvanican protest vec je uputila i briselska Medjunarodna federacija novinara (IFJ). Zato je list "Dita", koji na Kosovu ima "tvrdolinijasku" reputaciju, i ciji je glavni urednik Behljuj Becaj bivsi politicki savetnik Hasima Tacija, posle Kusnerove zabrane dobio podrsku kolega, ukljucujuci i one iz liberalnih albanskih medija koji propovedaju zapadne vrednosti. Primera radi, iako se ne slaze sa "Ditinim" uredjivackim potezom, glavni urednik "Koha ditore" Baton Hadziju prosle nedelje se pridruzio negodovanju kolega iz "Dite" ocenom da ga Kusnerova akcija podseca na represiju koju nad medijima u Beogradu vrsi rezim Slobodana Milosevica. Sto se samog Behljuja Becaja tice, ostao je nepokoren: ne zali zbog objavljivanja teksta o Petru Topoljskom, i prkosno najavljuje u "Vasington postu" da ce vec 12. juna, kada posle osmodnevne pauze "Dita" ponovo izadje iz stamparije, objaviti nove slike i imena Srba za koje veruje da su pocinili ratne zlocine.

I posle Kusnerove zabrane, ostala je, dakle, dilema o tome je li "Dita" upraznjavala slobodu stampe i govora, ili je objavila smrtnu presudu licu protiv koga nije postojala valjana optuznica i kome nije sudski dokazana krivica. Kad je "Ditino" poimanje profesionalnih normi u pitanju, treba reci da je optuziteljima anonimnost zagarantovana objavljivanjem inicijala, a da novinari nisu nasli za shodno da potraze samog Topoljskog i suoce ga sa optuzbama i eventualnim dokazima njegove krivice (ukoliko postoje, u listu nisu navedeni). Nema ni izjava njegove porodice ili mogucih svedoka koji bi mu govorili u prilog.

Mrznja

Kazu da je Daglas Dejvidson prikupio zavidnu dokumentaciju kojom lako moze da potkrepi tvrdnje svog sefa o nedopustivoj kolicini "govora mrznje" u kosovskim medijima, odnosno o broju clanaka koji raspiruju etnicku, versku ili rasnu mrznju. Poznato je da Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) vec ima iskustva u regulisanju delovanja medija na bosanskohercegovackim prostorima, a ima i velike ambicije. Vredi podsetiti na lanjsko nastojanje dela OEBS-a da, uz pomoc nekih beogradskih nevladinih organizacija, pokrene proces "denacifikacije" nezavisnih medija u Srbiji, za koje je ocenjeno da nisu bila na visini za vreme NATO bombardovanja i da se nisu dovoljno opirala rezimskim cenzorima za vreme ratnog stanja.

No, ako "Dita", po uverenju Ujedinjenih nacija, objavljuje clanke koji se mogu shvatiti kao smrtne presude Srbima na Kosovu, vredi pogledati sta na ovom prostoru objavljuju liberalni albanski mediji, te kako se o "srpskom pitanju" pise u listovima koji uzivaju nepodeljene simpatije Zapada. Za to se ovih dana domacoj, kompjuterski opismenjenoj javnosti, ukazala prilika zahvaljujuci Internet publikaciji koju pod nazivom "Balkanski izvestaj" izdaje londonski Institut za izvestavanje o ratu i miru (Institute for Njar & Peace Reporting). Na sajtu ovog instituta (http://www.injpr.net) objavljena je prepiska urednika pristinskog Radija Kontakt Zvonka Tarlea i novinara i urednika pristinskog lista "Koha ditore" Nasera Miftarija i Batona Hadzijua.

"Begunci"

Prvi clanak Zvonka Tarlea, objavljen je u londonskom "Balkanskom izvestaju" 28. aprila, samo dan posle spornog "Ditinog" clanka o zlosrecnom Petru Topoljskom. Tarle, nekadasnji "Borbin" dopisnik iz Hrvatske i jedan od osnivaca nezavisnog novosadskog Radija 021, pozalio se na bedan i opasan polozaj nealbanaca na Kosovu. Na zgradu u kojoj je smestena redakcija Kontakta (u kojoj je to jedini nealbanski stan) jedinog multietnickog radija na Kosovu 17. aprila je ispaljena granata koja je zamalo ubila "jednog Hrvata, dve Srpkinje, jednu muslimanku Bosnjakinju i dva Albanca" iz Radija Kontakt. Tarle je napisao da novinari nealbanci zive kao "begunci", da ne smeju javno da se sluze maternjim jezikom, da nemaju mogucnost da skoluju decu na maternjem jeziku, da im je uskracena sloboda kretanja... Ispricao je da su tri Albanca zapretila novinarki V.B. srpske nacionalnosti smrcu ukoliko se i dalje bude javljala "Kontaktu". Kad se u pristinskom Domu medija za zastitu obratila naoruzanim strazarima, jedan clan Kosovskog zastitnog korpusa joj je rekao: "Nije trebalo da ti prete, vec da te ubiju." Tarle je podsetio da je Radio Kontakt progonjen i za vreme srpske vladavine Kosovom i zatrazio bolju zastitu Unmika za sebe i svoje novinare.

Na Tarleov clanak gnevno je reagovao Naser Miftari, u uglednoj Suroijevoj "Kohi". Na naslovnoj strani, jos u naslovu, citaoci su obavesteni da je Tarle "u sluzbi Miloseviceve propagande" te da "eksploatise preostale kosovske Srbe kao svoje licne igracke". Miftari je osporio gotovo sve Tarleove tvrdnje, pocev od one o etnickoj pripadnosti ("tvrdi da je Hrvat, ali prema onima koji su mu bliski ima jugoslovenski pasos i potice iz Vojvodine", kaze Miftari, da bi posle toga izricito "optuzio" Tarlea da je zapravo - Srbin), do one o multietnickoj opredeljenosti njegove radio-stanice ("zli glasovi koji ga znaju kazu da on radi za Milosevica i njegovu politiku") te konacno one o iskazu V.B.

Miftari je licno potrazio devojku, koja je sve iz Tarleovog clanka demantovala i Miftariju ispricala da se ranije osecala bezbedno, a tek sada ju je strah, i to Tarleovom krivicom. Istina je, po Miftariju, mnogo bezazlenija: V.B. je jedan Albanac doduse pretio, ali silovanjem a ne ubistvom. Miftari navodi njene reci da je "na Balkanu" pretnja silovanjem sasvim normalna stvar, da se to ne desava samo Srpkinjama nego i Albankama i drugima... Miftari se posebno potrudio da dokaze kako su neopravdane Tarleove tvrdnje o pomanjkanju slobode kretanja i navodi da V.B. odlazi i frizeru.

Silovanje

Tri dana kasnije, 9. maja, "Koha" objavljuje Tarleov odgovor u kojem nesudjeni "instrument Miloseviceve propagande" nastoji da uveri citaoce da je Hrvat iz Sibenika sa urednim hrvatskim drzavljanstvom, bez DzU pasosa i zali se da mu je Miftari ispisao neku vrstu naloga za deportaciju. Potonji mu odgovara u istom broju lista, jednako podrugljivim tonom kao i u prvom clanku (u kojem mu je tepao "Tarlence", jer i mediji u Beogradu Milosevica odmila nazivaju "Sloba"), uveravajuci ga da "nije trazio fizicku likvidaciju Zvonka Tarlea": bar "Koha ditore" ima atest da je "tolerantna", podseca Miftari. Ovog puta Tarleu zamera sto nije pisao o tome da su Albanci jos pre proslogodisnjeg rata "svakog dana, svakog sata masakrirani". Miftari priznaje da bi i na Kosovu mnogi cuvareve reci "smatrali zlostavljanjem, ali ovde ljudi ne znaju da daju komplimente! Kad bi se sve zene u Pristini zalile policiji zbog muskih banalnosti, niko ne zna koliko bi zatvora valjalo izgraditi", vajka se Miftari.

Multieticnost

Tako pise medjunarodno priznata "Koha ditore", koja u svetu uziva reputaciju tolerantnog i liberalnog lista koji na Kosovu promovise zapadne vrednosti. U prilog zapadnim vrednostima, u poslednjem broju "Balkanskog izvestaja", 31. maja ove godine, izjasnjava se i glavni urednik "Kohe" Baton Hadziju. Ali evo kako gospodin Hadziju pise o Srbima, srpskom pitanju na Kosovu i "nerealnom snu o multietnicnosti Kosova". Srbi koji su napustili Kosovo zrtve su vlastite podrske politici Slobodana Milosevica. Sa Kosova su vec u junu 1999, otisli samo oni koji nisu imali cistu savest; sad ih je ostalo manje od pet odsto. Medjunarodni pristup Kosovu je pogresan; multietnicnost je nemoguca jer Srbi "nece da zive pod novim ekonomskim strukturama". Hadzijua najvise brine da ce medjunarodna zajednica preterano da "tetosi" Srbe koji su "poblesavili" i ne treba sa njima razgovarati dok ne sruse Milosevica, uvedu demokratiju i Albancima se zvanicno, ali i "iskreno" izvine. Srpska vlast nad Kosovom nije nista drugo do "kolonijalni koncept do kojeg je doslo zidanjem pravoslavnih manastira na toj teritoriji".

To je, dakle, izbor koji se na Kosovu pruza, sav dijapazon razlika i bogatstvo nijansi izmedju novinarstva "Dite" i novinarstva "Koha ditore". Sa nealbanske tacke gledista, cini se da izbor i nije bogzna kako velik i kvalitetan. Razlika medju citaocima ova dva lista, ako ne i po civilizacijskim vrednostima za koje se zalazu, svakako postoji; nije bilo vesti u novinama da je na Zvonka Tarlea ispaljena neka nova granata. Urednici "Kohe" izjavljuju da Tarleova nacionalnost za njih u stvari i nije bitna. "Ovo je normalan nacin pisanja za nas", kaze jedan od njih za "Balkanski izvestaj" a OEBS cuti.

TV bez licence

Na Kosovu danas izlazi pet dnevnih listova na albanskom jeziku: "Koha ditore", "Zeri", "Kosova sot", "Dita" i "Bota sot" (poredjani po uticaju i tirazu, no svi tirazi krecu se izmedju devet i tri hiljade primeraka, pri cemu "Koha ditore", koja ima svoju stampariju, tvrdi da dnevno prodaje devet hiljada). Prva tri su "po volji" medjunarodne zajednice i uzivaju finansijsku podrsku raznih medjunarodnih nevladinih i vladinih organizacija, dok dva potonja lista finansiraju imucni poslovni i drugi krugovi. "Dita" je bliska Hasimu Taciju, a pre skandala sa "Ditom" medjunarodna zajednica najvise se brinula zbog "govora mrznje" u "Boti sot", koju finansira albanska emigracija iz Svajcarske. Ovaj list prema recima ljudi iz medjunarodnih organizacija koji imaju uvid u njegov uredjivacki pristup, uglavnom vodi politiku "iz Tirane".

Od elektronskih medija glavnu rec vodi Radio televizija Kosovo, koja emituje TV program dva sata dnevno posredstvom satelita, i radijski program 24 sata dnevno, na vise jezika. Tu je i multietnicki i multijezicki Radio Kontakt, te Kontakt Plus koji se emituje u Mitrovici, zatim pristinski RTV 21 (pokrenula Aferdita Keljmendi), zatim Radio Rilindija, koja se cula na celom Kosovu, iako nema licencu za frekvenciju i otkako se jedan repetitor pokvario, francuski Kfor ne dozvoljava tehnicarima "Rilindije" pristup tom repetitoru. Program emituju i TV Klan iz Albanije i TV AA u Pristini, ali medjunarodni izvori tvrde da ni jedni ni drugi nemaju licencu. Postoji dosta lokalnih radio-stanica u Peci, Prizrenu i drugim mestima.