"MILOSEVIC PONOVO POKUSAVA DA POSVADJA SRBIJU SA SVETOM"

Hasko sudjenje Slobodanu Milosevicu ide ka margini interesovanja americke javnosti. Zastupnici optuznice dobili su pocetkom nedelje prilican publicitet, sve se ponovilo i kada je u Hagu rec dobio Milosevic, ali sve je pocelo polako da jenjava. Hag ce se vratiti u prvi plan jedino ako, eventualno, bude ostvarena mogucnost da se kao svedoci pred Tribunalom pojave bivsi predsednik SAD Bil Klinton, Medlin Olbrajt, general Vesli Klark i ambasador Ricard Holbruk. Vodeci listovi sve vise se bave temom medjunarodne pravde, pri cemu se nacinje i dilema "kako pomiriti univerzalne ideje s nacionalnim suverenitetom". Toj temi posvecen je uvodnik "Kriscen sajens monitora". "Sudjenje Milosevicu moglo bi da predstavlja znacajan presedan u nastojanjima da bude regulisano medjunarodno pravosudje. Busova administracija se protivi stalnom Medjunarodnom krivicnom tribunalu, u strahu da bi njegova politizacija mogla lako da rezultira osudama americkih vojnika koji su angazovani u mirovnim operacijama. Ali, u danasnjem svetu ima mesta za takav sud, s dobro odabranim sudijama, odgovarajucim budzetom i usmerenim na jedan uzi dijapazon zlocina koji ugrozavaju covecanstvo".

"Njujork tajms" u haskom pregledu opsirno izvestava o strategiji Miloseviceve odbrane u vidu napada na SAD i NATO, sa zakljuckom da optuzeni i u Hagu ostaje dosledan u nastojanju da sebe predstavi kao zrtvu medjunarodne zavere, kao i da "ponovo pokusa da posvadja Srbiju i Srbe s celim svetom". "Miloseviceva odbrana u Hagu ima vrlo malo veze sa optuzbama za genocid i najteze ratne zlocine", sto mu se stavlja na teret, vec je pre svega namenjena domacoj politickoj javnosti u Srbiji.

"Vasington post" je, u komentaru, uzeo za temu Miloseviceve zalbe da je u Hagu zrtvovan "pravdi pobednika" u ratu NATO protiv Srbije. "To je argument koji su koristili i nemacki i japanski generali, na sudjenjima posle Drugog svetskog rata, a Milosevic je najmanje pozvan da se na to zali. U vreme kad je Zapad dozvolio srpskim snagama da uspostave kontrolu nad 70 odsto teritorije Bosne, njegova moc i uticaj stitili su ga od medjunarodne pravde. Cak i kad je Haski tribunal protiv njega podigao optuznicu, Milosevic je cvrsto sedeo u fotelji predsednika Jugoslavije, sasvim siguran da ce ga vlast koju je imao zastiti od ruke pravde", pise list.