"CIA štitila Karadžića do 2000."

Dnevnik Blic piše da je postojao dogovor o Karadžićevom povlačenju iz javnog života u zamenu za povlačenje haških optužnica, ali da je raskinut nakon što su Amerikanci utvrdili da ga bivši lider bosanskih Srba ne poštuje. Karadžić je, navodi izvor Blica blizak američkoj obaveštajnoj agenciji, sve do 2000. godine bio pod zaštitom Sjedinjenih Država.

Tada je CIA presrela njegov telefonski razovor, na osnovu čijeg sadržaja je bilo očigledno da on lično rukovodi radom Srpske demokratske stranke.

Sagovornik "Blica" tvrdi da mu je Ričard Holbruk lično priznao da je sklopljen „dil“ sa Karadžićem, na osnovu kojeg su SAD tražile od njega povlačenje sa svih javnih funkcija u zamenu za zaštitu pred Haškim tribunalom.

"Nisam siguran da uopšte postoji pisani dokument koji ovo potvrđuje, ali imam priznanje Holbruka o usmenim garancijama datim Karadžiću sa najvišeg nivoa SAD", kaže izvor ovog beogradskog dnevnika.

Odgovarajući na pitanje šta se u međuvremenu dogodilo, kako je došlo do hapšenja Karadžića i kako i kada je taj dogovor prestao da važi, izvor "Blica" je rekao:

"U Americi su poludeli kada su shvatili da ih Karadžić vuče za nos. Tokom 2000. godine, kada su se održavali izbori u BiH, CIA je saznala da Kardžić i dalje iz senke rukovodi SDS-om, iako su imali dogovor da se neće mešati u politička zbivanja. Te 2000. godine u Bijeljini je održan skup SDS-a, kojim je rukovodio lično Karadžić. Preko telefona je davao uputstva članovima i rukovostvu stranke koga da smene, koga postaviti na koju funkciju. Lično je bio angazovan u svim aktivnostima SDS-a".

Kada je CIA presrela Karadžićev telefonski razgovor i konačno shvatila da ih sve vreme izigrava, pokušali su da zabrane SDS, čemu se oštro usprotivio visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.

Holbruk je hteo još jednu pogodbu, ali, kako tvrdi sagovornik "Blica", Amerikanci i CIA su povukli neformalanu zaštitu koju je Karadžić do tada uživao.

Opisujući kako se na terenu sprovodila ta neformalna zaštita, izvor "Blica" otkriva: "Američki vojnici 1996. i 1997. godine stacionirani u BiH dobili su pismenu naredbe, u kojima je pisalo da u slucaju da naiđu na traženog optuženika ne smeju da ga hapse."

Karadžićev imunitet pred drugim obaveštajnim službama, poput francuske i britanske, deo je dogovora sa CIA.

Osim toga, krajevi u kojima se Karadžić kretao, Pale i istočna RS, bili su u francuskim i američkim zonama, piše "Blic" i dodaje da njegov sagovornik ne zna šta se od 2000. godine događalo sa Karadžićem.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, po nalogu Haškog tužilaštva, istraživalo je navode o postojanju ovog dogovora.

"Blic" saznaje da su svi ispitani svedoci potvrdili da je Karadžić imao sklopljen dil sa SAD. U Tužilaštvu je tom listu, međutim, rečeno da "s obzirom na to da je to sada predmet odbrane Karadžića pred Tribunalom, srpsko tuzilaštvo ne želi da se izjašnjava".

Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Milan Dilparić izjavio je da Karadžić u trenutku kada je doveden na saslušanje nije kod sebe imao laptop, niti diskete.

Dilparić je o tome razgovorao sa jednim od članova Karadžićevog pravnog tima, advokatom Goranom Petronijevićem.

Karadžićevi branioci ranije su uputili dopis sudu u kojem se traži vraćanje laptopa i disketa koje su, kako tvrde, posle hapšenja oduzete Karadžiću.

Aleksa Buha: Dogovor je postojao

Bivši ministar spoljnih poslova Republike Srpske Aleksa Buha izjavio je danas da je postojao dogovor sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom o povlačenju Radovana Karadžića iz političkog života u RS u zamenu "da ga Haški tribunal neće više dirati".

"Znam iz prve ruke, ja sam... zajedno sa gospodinom Krajišnikom (tadašnji predsednik Narodne skupštine RS), u noći između 18. i 19. jula 1996. godine, u Beogradu razgovarao sa gospodinom Holbrukom, sa kojim je bio i njegov tim", kazao je Buha za Radio Beograd.

Buha je naveo da se razgovor sa Holbrukom, u to vreme specijalnim izaslanikom predsednika SAD Bila Klintona i državnog sekretara Medlin Olbrajt, odvijao u prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i ministra spoljnih poslova Milana Milutinovića.

"Radilo se o tome da je na bazi prethodnog dogovora, pretpostavljam, između Miloševića i Holbruka, odnosno Karadžića i Holbruka, trebalo da se... formalizuje taj dogovor time što bi Karadžić poslao pismeni tekst povlačenja sa svih funkcija i preuzimanja obaveze da se više neće baviti politikom", naveo je Buha.

Buha je dalje naveo da je tekstu koji je "Karadžić potpisao na Palama, a mi ovde posvedočili u Beogradu, stajalo ovo što sam vam rekao - on se povlači zauvek iz politike".

Buha smatra da je povod za dogovor bio zahtev ambasadora Holbruka da Karadžićeva Srpska demokratska stranka može da učestvuje na izborima u BiH u jesen 1996, samo ukoliko njen predsednik potpiše povlačenje iz politike, posle čega "njega Haški tribunal neće više dirati."

"Da bih bio siguran da je to tako, da bih još jednom čuo iz usta glavnog čoveka u vezi s tim, ovo što je prethodno bilo dogovoreno, ja sam pri kraju upitao gospodina Holbruka 'na čemu smo sada'", izneo je dalje Buha.

Prema njegovim rečima, onda je Holbruk, držeći papir sa tekstom demisije predsednika RS i SDS-a, kazao sledeće: "Posle ovoga papira, SDS ide na izbore, a što se tiče Haškog tribunala, on je za Karadžića prošlost".

Buha je podsetio i šta mu je nepunih godinu kasnije kazala naslednica Karadžića na mestu predsednika RS, Biljana Plavšić, posle susreta sa državnim sekretarom Olbrajtovom.

Prema rečima Buhe, u razgovoru koji su njih dve obavile u četiri oka u Banjaluci, Olbrajtova je Plavšićevoj rekla da je od sada ona odgovorna za RS, a što se tiče Karadžića "neka nestane i neće ga više niko tražiti".

"Znate da se dr Karadžić držao ovog dogovora, a koliko se držala druga strana, eto, vidi se golim okom," zaključio je Buha.

I Šaćirbej tvrdi da postoji dogovor

Bivši ministar spoljnih poslova BiH i ambasador pri Ujedinjenim nacijama Muhamed Šaćirbegović-Šaćirbej izjavio je za mostarski Dnevni list, da je dogovor između Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka postojao i da je međunarodna zajednica dala Miloševiću, Mladiću i Karadžiću "zeleno svetlo" za Srebrenicu.

On je rekao da se u leto 1996. godine u Sarajevu sreo sa američkim diplomatom, ambasadorom Robertom Frovikom, koji je u to vreme obavljao dužnost šefa misije OEBS u BiH, koja je trebalo da nadgledala izbore zakazane za septembar 1996.

"Frovik mi je saopštio da je međunarodni posrednik Ričard Holbruk uverio Radovana Karadžića da se povuče sa čela SDS-a i da povuče kandidaturu za člana Predsedništva BiH iz RS. Kad sam pitao zašto bi to Karadžić uradio, Frovik nije odgovorio", rekao je Šaćirbegović.

"Nešto kasnije posle razmene ’peckanja’, Froevik je sa nelagodom priznao da je Holbruk obećao Karadžiću, u zamenu za povlačenje, da neće biti uhapšen", rekao je Šaćirbegović.

On je podsetio da je Holbruk u nekoliko medijskih i privatnih istupa upotrebio termin `nagodba` kad je objašnjavao kako je isposlovao Karadžićevo povlačenje iz politike.

Kako je rekao Šaćirbegović, ni Holbruk, ni Stejt dipartment nikada nisu javno objasnili što je to Karadžiću bilo ponuđeno, odnosno čime je podstaknut i čime su ga "uverili da nestane tako tiho".

"Ratni zločinci su imali prećutne partnere kojima bi možda draže bilo da je Karadžić i dalje slobodan poput Mladića, ili da je mrtav poput Miloševića", rekao je Šaćirbegović.

"Sadašnja vlada od početka insistirala na hapšenju"

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak izjavio je da je sadašnja američka vlada od početka čvrsto zahtevala od srpske vlade da Haškom tribunalu preda Radovana Karadžića i ostale haške optuženike.

On je, kako javlja Glas Amerike, rekao da su SAD na različite načine pokušavale da obezbede svu neophodnu pomoć da bi se optuženi za ratne zločine, uključujući Ratka Mladića, izveli pred lice pravde.

Komentarišući izjavu Radovana Karadžića u Haškom tribunalu da je sa bivšim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom sklopio dogovor da mu neće biti suđeno ako se povuče iz javnog života, Mekormak je naveo da je Holbruk više puta javno demantovao tu tvrdnju.

Petrović: Podaci iz 2003.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Goran Petrović ocenio je da je akcija hapšenja Radovana Karadžića izvedena u saradnji sa stranim obaveštajnim službama, kao i da je do te operacije došlo u trenutku koji je odgovarao i našim i međunarodnim interesima, a ne 2003. godine, kada je otkriven njegov identitet i mesto boravka.

"Strane službe su još 2003. imale informacije o njegovom identitetu i mestu stanovanja i još tada su dostavile operativne podatke, upravo onakve kakve smo sada videli i čuli. Rečeno je da se krije u iznajmljenom stanu u Novom Beogradu iza lažnog identiteta, duge kose i brade. Obaveštena je BIA, koja je proverila informacije, ali nisu imali sreće", rekao je Petrović za frankfurtske "Vesti".