"Da EU preuzme odgovornost"

U pismu koje su šefovi diplomatija pomenutih država poslali juče zemljama članicama Evropske unije, a u koje je agencija Frans pres imala uvid, navodi se da bi nastavak pregovaračkog procesa, čiji rok zvanično ističe u ponedeljak, bio "nepotreban" i da bi čak mogao da dovede do zaoštravanja stavova Beograda i Prištine.

Nedelju dana uoči samita EU kada bi 27 članica trebalo da usvoje deklaraciju o Kosovu, predstavnici četiri države pozivaju svoje partnere da "odigraju ulogu pokretača kako bi se okončao pregovarački proces" o budućem statusu Kosova.

Od članica EU je zatraženo da budu "spremne da u saradnji s generalnim sekretarom UN" pošalju značajnu policijsku misiju u pokrajinu i obezbede "značajan doprinos" misiji EU koja bi od UN trebalo da preuzme nadležnost na Kosovu.

Agencija Frans pres navodi da su četiri pomenute države već izrazile spremnost da priznaju nezavisnost Kosova, dodajući istovremeno da su po tom pitanju vrlo uzdržane najmanje četiri članice EU: Španija, Grčka, Slovačka i Kipar.

Četiri zemlje potpisnice pisma navele su da se nadaju da će uz jaku podršku EU, dobiti odobrenje UN za slanje misije, uprkos protivljenju Rusije koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN.
U pismu se, ipak, navodi da bi nezavisnost Kosova "jasno izazvala teškoće Srbiji koja se tome oduvek protivila. Potpisnici pisma su iz tog razloga, pozvali da se Srbiji pruži podrška ka što skorijem pridruživanju Uniji.

Izveštaj "trojke" EU, SAD i Rusije o Kosovu je u petak predat generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Integralni tekst tog dokumenta možete pročitati ovde.

Koštunica: Nastaviti pregovore

Vojislav Koštunica (FoNet)

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica zatražio je danas nastavak pregovora o budućem statusu Kosova.

"Srbija želi da pregovara i neophodno je kroz nove razgovore pronaći političko i demokratsko rešenje za Pokrajinu. U Evropi se za svaki i za neuporedivo manji problem nego što je Kosovo, traži rešenje kroz pregovore i nezamislivo je da neko neće da pregovara i da se opredeljuje za jednostrana rešenja", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, Srbija pokazuje da poštuje međunarodno pravo i obavezujuće standarde savremenog sveta da se pregovorima traži kompromisno rešenje.

"Dakle, Srbija dosledno primenjuje najopštije vrednosti na kojima se temelji demokratski svet. Na sve to, reći da nema potrebe da se dalje pregovara i da treba pristupiti protivzakonitoj jednostranoj nezavisnosti, predstavlja opasan eksperiment sa nesagledivim posledicama", rekao je predsednik Vlade Srbije.

Dodao je da je inicijativa Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN da se pregovori nastave "predlog koji je u duhu osnovne misije UN da se razgovorima pronađe rešenje koje je u skladu sa pravom i Poveljom UN".

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić kaže da je pozicija Beograda u odsustvu kompromisnog rešenja jeste da ja potreban nastavak traženja mirnog rešenja.

"Verujemo da je mnogo bolje nastaviti miran dijalog nego ući u neobeležene vode i zaći u sitaciju jednog opasnog vakuuma", kaže Jeremić.

Analitičar Obrad Kesić ukazuje da bi diplomatske konsultacije ovoga vikenda u Njujorku mogle biti presudne pred sednicu Saveta bezbednosti na kojoj će dominirati dve teme.

"Pričaće se kako da EU preuzme komandovanje vojskom i administracijom na kosovu i da li treba i dalje pregovarati", smatra Kesić.

Moskva: Nova misija - nova rezolucija

"Misija Evropske unije na Kosovu nije predviđena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, za razliku od međunarodnih snaga Kfora i UNMIK-a, i to se može promeniti ili modifikovati samo novom rezolucijom", izjavio je predstavnik Rusije u Kontakt grupi Aleksandar Bocan-Harčenko.

"Mislim da Rezolucija 1244 određuje precizno međunarodno prisustvo Kfora i UNMIK-a, i ako je potrebna neka modifikacija ili promena, na primer da misija EU zameni UNMIK, potrebna je nova rezolucija na temelju sporazuma i saglasnosti Beograda da EU pošalje misiju", rekao je ruski diplomata.

Bocan-Harčenko je rekao i da je Kfor na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244, za koju Rusija smatra da važi i da dalje ostaje na snazi.

"Čekamo raspravu u SB UN 19. decembra, uz učešće članica i predstavnika iz Srbije, jer znam da predsednik Vlade želi da dođe", rekao je Bocan-Harčenko i rekao da Rusija podržava davanje mogućnosti srpskom premijeru da iznese mišljenje i predloge "i da se tim raspravama dođe do preporuke da se nastave pregovori".

Žuje: Kosovo test za EU

Jedinstveno angažovanje Evrope kako bi se obezbedila stabilnosti i bezbednosti na Kosovu stavlja EU pred težak test, ocenio je sinoć u Beču državni sekretar Francuske za evropske poslove Žan-Pjer Žuje.

"Na tome će biti procenjivana Evropa", poručio je on u razgovoru sa novinarima.

Prema njegovim rečima, ne sme doći do "ponižavanja" bilo koje strane, a uz to zapadni Balkan, posebno Srbija, treba da dobije evropsku perspektivu.

S tim u vezi je Žuje istakao da evropski kriterijumi za prijem u članstvo Unije moraju biti striktno ispoštovani.

"To podrazumeva i obaveze prema Haškom tribunalu", kazao je on, kao i da proces približavanja Uniji nije lak i da ne treba ništa prenagliti.

Priština odustaje od proglašenja u 2007?

Albanska javnost na Kosovu očekuje brzo proglašenje nezavisnosti pokrajine. Neki mediji se čak u programu i bave odbrojavanjem dana do nezavisnosti, mada i sami ne veruju da će se to dogoditi baš odmah posle 10. decembra.

"Mislim da nezavisnost Kosova nije pitanje dana i važno je još neke stvari uraditi do proglašenja nezavisnosti. Nije važno da li će se to dogoditi 11. decembra, ili u januaru, februaru ili martu", kaže Eugen Saraćini, glavni urednik prištinske RTV 21.

Od tog zacrtanog datuma koji dugo obećavali albanski lideri odustaje i budući kosovski premijer Hašim Tači.

"Iz sastanaka koje sam imao sa svetskim liderima mogu da vam potvrdim da je samo pitanje odabira datuma za priznanje nezavisnosti", rekao je Tači.

Sve više stranih novinara na Kosovu

Kako se približava 10. decembar, na Kosovo stiže sve više novinara i televizijskih ekipa.

"Kosovo je veoma važna priča za nas i zato prilično redovno dolazimo ovde. Smatralo se da će 10. decembar biti bitan datum i zato smo ovde. Iako se verovatno ništa posebno neće dogoditi, nama je veoma važno da budemo ovde jer ljude zanima šta će se desiti s Kosovom", kaže Leonid Rogozin, novinar Njuzvika.

"Svi znaju da je 10. decembar krajnji rok i zato smo ovde. Moramo da budemo. Pošto je Mađarska sused Srbije želimo da znamo šta se ovde dešava i šta će se dešavati. Ne očekujemo da će se desiti nešto posebno. Svi govore da će se nešto desiti u februaru ili martu, tako da ćemo verovatno i tada biti ovde", kaže Anita Janko, novinarka mađarske Duna TV.

Glas građana

Građani na Kosovu ipak očekuju brzo proglašenje nezavisnosti, dok u Srbiji smatraju da će eventualno okončanje kosovskog problema proći bez ozbiljnijih političkih potresa.

Priština:

"Mislim da će se 10. decembra potvrditi ono što smo očekivali posle dodatnih pregovora. Trojka nije uspela i zato posle tog datuma očekujemo da počne novi proces koji bi trebalo da se završi proglašenjem nezavisnost".

"Nadam se da će Savet bezbednosti dati zeleno svetlo albanskim liderima na Kosovu za proglašenje nezavisnosti što je pre moguće, a ako ne - nadam se da će naša skupština to proglasiti vrlo brzo, jer na to čekamo veoma dugo".

Beograd:

"Ne verujem da će se stvari popraviti. Mislim da će Albanci postati nezavisni, i nadam se da neće biti eskalacije nasilja između Kosova i Srbije".

"U Srbiji neće biti nikakve reakcije. Ne verujem da će bilo ko izazivati probleme. Svi će ćutati kao i uvek kada su se događale takve stvari".

"Mislim da to treba da bude mirno rešeno. Mi treba da pokušavamo da nešto uradimo, ali nikako silom".