Usvojena rezolucija UN o Libanu

Libanska vlada podržava rezoluciju, o čemu će glasati danas, dok će izraelska vlada o tome glasati sutra. Ukoliko do primirja dođe, svetska organizacija je spremna da na granicu Libana i Izraela uputi međunarodne snage u sastavu od 15.000 vojnika, tu će biti i trupe libanske vojske, dok bi se izraelska vojska povukla. Hezbolah za sada nije reagovao na rezoluciju.

Sukobi se međutim nisu zaustavili. Nakon jučerašnje odluke premijera Izraela Ehuda Olmerta da naredi izraelskoj vojsci da proširi kopnenu ofanzivu u Libanu, izraelska vojska prodrla je dalje na jugu Libana, ka reci Litani, dok je u jutrošnjim vazdušnim napadima na grad Tir ubijeno nekoliko ljudi. "Rekli smo pre dva dana da ćemo prekinuti vatru ili vojnim putem ili kroz diplomatiju. Vidimo da dogovor o prekidu vatre kroz UN slabo napreduje i zbog toga imamo ovlašćenja da pokrenemo vojnu akciju ", rekao je Rojtersu izvor u izraelskom političkom vrhu.

Najmanje 14 Libanaca je poginulo u današnjim izraelskim napadima, dok je sedam osoba ranjeno u severnom delu Izraela koji je gađao Hezbolah. Više stotina civilnih vozila i vozila libanske vojske, u pratnji mirovnjaka UN, napustilo je danas južnolibanski grad Mardžajun zbog žestokih borbi izraelske vojske i radikalnog islamističkog pokreta Hezbolah, javljaju agencije.

Oko 500 civilnih vozila pridružilo se grupi od 350 libanskih vojnika, stacioniranih u ovom hrišćanskom gradu, koje su Izraelci juče blokirali, pa je libanska vlada odlučila da ih evakuiše.

Misija UN u Libanu (UNIFIL) uputila je dva blindirana vozila koja obezbeđuju konvoj, saopštila je ta misija UN. Odmah po polasku, 11 izraelskih raketa palo je na manje od 100 metara od konvoja, što je izavalo paniku, ali nije bilo poginulih, rekli su očevici. Evakuacija je kasnila satima zbog stanja puteva koji su oštećeni u izraelskom bombardovanju, preicizirao je UNIFIL.

Stotine civila je iskoristilo evakuaciju vojske da bi pobegli iz zone sukoba, pošto nisu otišli odmah po početku neprijateljstava 12. jula. Ovaj sektor u južnom Libanu je bio okupiran sve do poslednje faze povlačenja Izraela 2000.

Izraelska pešadija je prethodno prošla kroz hrišćanske gradove Mardžajun i Klaja i uvela policijski čas. U jednoj kasarni u okupiranom Mardžajunu blokirane su snage libanske vojske i policije, pa je Vlada Libana odlučila da ih tokom dana evakuiše uz pomoć snaga Ujedinjenih nacija, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ahmad Fatfat.

Izraelska avijacija od jutros je izvela i više desetina napada na južno predgrađe Bejruta, gde je uporište Hezbolaha, a bombardovan je istok i jug zemlje. Izraelski avioni danas su bacali i letke iznad zapadnog Bejruta, kojima su upozorili pripadnike islamističkog pokreta Hezbolah da ih njihov vođa šeik Hasan Nasralah vara. "Nasralah vas vara i krije od vas velike gubitke među pripadnicima Hezbolaha. Ovo su imena samo nekih od ubijenih, koje je Nasralah napustio i poriče njihovu smrt", pisalo je u letku izraelske vojske. Na spisku se nalazi oko 90 imena ljudi za koje se tvrdi da su pripadnici tog radikalnog islamističkog pokreta koji su poginuli u borbama.

Već drugi dan za redom izraelska vojska izbacuje letke iznad Bejruta. Izrael je tako juče zapretio "bolnim i jakim" odgovorom na raketne napade Hezbolaha i upozorio stanovnike tri južna predgrađa da se hitno evakuišu. U tri navrata juče je bombardovan i put koji povezuje gradove Sidon i Tir, na jugu Libana, koji je od ponedeljka izolovan od ostatka zemlje. Više sela u okolini Tira je potpuno uništeno.

Izraelski avion bombardovao konvoj izbeglica

Najmanje tri osobe su poginule, a osam ranjeno kada je izraelski avion ispalio najmanje pet raketa na konvoj izbeglica koje su bežale iz južnog Libana, prenele su agencije pozivajući se na izveštaje lokalnih zvaničnika.

Zvaničnici su rekli da je konvoj od stotinu civilnih vozila izlazio iz Mardžajuna. Oko 3.000 civila i 350 pripadnika bezbednosti napustilo je Mardžajun u konvoju, dan pošto ga je Izrael zauzeo.

Predviđeno slanje 15.000 vojnika

U nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Libanu navodi se da će ovo svetsko telo odobriti slanje 15.000 mirotvoraca UN u južni Liban kao podršku libanskoj vojsci koja će u tu oblast doći po "povlačenju Izraela", prenele su agencije.

U nacrtu rezolucije se navodi i da će UN snage nadgledati prekid neprijateljstava i da će pomoći libanskim snagama da uspostave punu kontrolu nad oblašću koja je, do dolaska Izraela, bila pod kontrolom Hezbolaha.

U nacrtu se, medjutim, ne poziva na trenutan prekid neprijateljstava a od Izraela se traži da povuče svoje snage "što je pre moguće" iz južnog Libana.

Savet bezbednosti UN trebalo bi noćas da glasa o nacrtu rezolucije koju su predložile SAD i Francuska.

Izraelski brigadni general Joši Kupervaser rekao je da će Izrael zadržati pravo da ponovo uđe u Liban ukoliko predložene snage UN ne uspeju da zaustave borce Hezbolaha da se vrate na libansko-izraelsku granicu. "Ukoliko se trupe Hezbolaha pregrupišu na jugu i pored prisustva međunarodnih mirovnih snaga ili libanske vojske, možemo da razmatramo i druge načine da bi promenili situaciju", izjavio je Kupervaser. On nije odbacio ni mogućnost da Izrael zatraži od snaga UN da napuste to područje kako bi izraelska vojska ponovo uputila njene trupe u južni Liban.

Libanske vlasti i tim Arapske lige nastoje da izdejstvuju izmene rezolucije za prekid sukoba na jugu Libana, koju su u Savetu bezbednosti UN predložile Francuska i SAD. Pregovarači su rekli da ima napretka u pregovorima o planu za primirje, u kome je sporan deo koji se odnosi na povlačenje izraelskih snaga iz Libana. Američki ambasador u UN Džon Bolton je rekao da ima izgleda da se o rezoluciji glasa danas u Savetu bezbednosti UN.

Ta situacija je navela Rusiju da predloži prekid vatre od 72 sata, javile su agencije. Američki ambasador pri UN Džon Bolton je rekao da se nada da će rezolucija, ipak, biti izglasana tokom današnjeg dana. Međutim, zvaničan tekst rezolucije još nije predočen predstavnicima 15 zemalja-članica Saveta bezbednosti, što bi za još jedan dan moglo da odloži glasanje, dok vlade ne prouče nacrt teksta rezolucije.

Savet UN osudio izraelske napade i traži istragu

Savet UN za ljudska prava osudio je izraelske vojne operacije u Libanu i zatražio sprovođenje istrage o izraelskim napadima na civile, javljaju agencije. Prihvaćen predlog Luiz Arbur da se ispitaju i metode ratovanja Hezbolaha.

Rezolucija koju su podnele muslimanske zemlje, usvojena je na vanrednoj sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi sa 27 glasova za, 11 protiv, dok je osam ambasadora bilo uzdržano. Od 47 članova Saveta, evropske zemlje, Japan i Kanada su glasali protiv rezolucije, dok su arapske i muslimanske bile za taj tekst. Rusija, Kina i Kuba i ostale latino-američke zemlje su bile uzdržane.

Savet UN je zatražio hitno formiranje komisije za sprovođenje istrage o "sistematskim" izraelskim napadima na civile u Libanu. Takođe, zatraženo je da se ispita oružje koje Izraelci koriste u Libanu i da li je to u skladu sa međunarodnim zakonom, kao i da se ispitaju posledice ovih napada na ljudski život, imovinu, infrastrukturu i žzivotnu sredinu.

Savet UN za ljudska prava je "oštro osudio izraelske vojne operacije u Libanu koji predstavljaju veliko i sistematsko kršenje ljudskih prava" i "masovno bomardovanje libanskog civilnog stanovništva", aludirajući prvenstveno na bombardovanje sela Kana, kada je poginulo oko 60 ljudi, uglavnom žena i dece. U Rezoluciji se ističe da su Izraelci "prouzrokovali smrt i ranjavanje hiljade ljudi, uglavnom dece i žena, i raseljavanje milion civila".

Savet UN je zatražio od Izraela da "smesta obustavi vojne operacije protiv stanovništva i imovine civila". U pasusu koji je dodat na predloženi tekst rezolucije, "zahteva se od obe strane da poštuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava, da se uzdrže od nasilja nad civilnim stanovništvom i da se prema zarobljenicima i civilima u svim okolnostima ponašaju u skladu sa konvencijama iz Ženeve". U Rezoluciji se, međutim, ne pominju operacije libanskog islamističkog pokreta Hezbolah, koji raketira severni deo Izraela.

Luiz Arbur traži istragu o zločinima obe strane

Visoka komesarka UN za ljudska prava Luiz Arbur prethodno je zatražila da Ujedinjene nacije sprovedu istragu o napadima na civile u Libanu i na severu Izraela, upozorivši da bi zvaničnici mogli biti gonjeni za ratne zločine.

Istraga UN bi, prema njenim rečima, trebalo da obuhvati i raketne napade Hezbolaha na sever Izraela, kao i izraelska bombardovanja libanske teritorije. "Izraelski napadi u kojima stradaju civili nastavljaju se bez popuštanja", primetila je Luiz Arbur i dodala da je "isti slučaj sa bombardovanjima na slepoa koja Hezbolah sprovodi u gusto naseljenim oblastima na severu Izraela i koja seju smrt i uništenje". Arburova je takođe navela da se "često ponavljaju tvrdnje da Hezbolah sistematski koristi civile kao ljudski štit".

"Postoji jasna i hitna potreba da se situacija razjasni kroz sistematsku, nezavisnu, pouzdanu i podrobnu istragu", izjavila je Luiz Arbur na vanrednoj sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi. "Kada se prekrše pravne obaveze kojima je uređeno vođenje sukoba", upozorila je Arburova, zvaničnici "mogu biti pozvani na ličnu i pravnu odgovornost, posebno oni koji se nalaze na komandnim položajima".

Ona je podsetila "sve učesnike rata da ratne zločine i zločine protiv čovečnosti mogu počiniti i one osobe koje, ispravno ili pogrešno, veruju da je njihova borba pravedna i dostojna vođenja". Luiz Arbur je navela da je prošlo mesec dana od kada je sukob počeo i da se situacija iz dana u dan pogoršava, pa da stoga kriza na Bliskom istoku zahteva "čvrst i značajan odgovor ovog Saveta".

Egeland: Na Bliskom istoku su svi puni besa

Zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Jan Egeland izjavio je da je međusobna mržnja svih strana na Bliskom istoku najveća koju je video u protekle dve decenije, koliko je angažovan u mirovnim naporima u tom regionu. "Nikada nisam video tako polarizovane nacije kao tokom ove poslednje posete", rekao je Egeland u Ženevi posle posete Libanu, Izraelu i pojasu Gaze krajem jula.

"Ljudi u Libanu su svi kolektivno besni, svi su protiv izraelskih napada, u kojima se ne pravi razlika između boraca i civila", kazao je Egeland. Sa druge strane, "u Izraelu su ujedinjeni u podršci snažnim vojnim merama", dodao je on.

U palestinskim oblastima, nastavio je Egeland, "nikada nisam video ljude tako kolektivno pune mržnje kao što su sada". "To mora prestati", rekao je zvaničnik UN.

Egeland je rekao da računa na Savet bezbednosti UN da će doneti rezoluciju kojom će se prekinuti sukobi kako bi humanitarni radnici mogli da dopreme pomoć ljudima koji su odsečeni od sveta posle mesec dana borbi. To bi, kako je dodao, bio prvi korak ka mirovnom rešenju za Bliski istok. "Sada svi žele da se pronađe trajno političko rešenje", rekao je Egeland. "Ovo je postalo bure baruta. Stvarno moramo da ugasimo fitilj. Ne možemo samo da odlažemo dalje sukobe", kazao je najviši zvaničnik UN za humanitarna pitanja.

UNESKO pozvao na zaštitu spomenika

UNESKO je danas pozvao Izrael i Hezbolah da u svojim sukobima poštede istorijske građevine i spomenike koje spadaju u svetsku kulturnu baštinu i nalaze se pod zaštitom te organizacije. Generalni direktor UNESKO-a Koićiro Macura je u saopštenju pozvao na zaštitu grada Tira, koji je često bio na udaru napada izraelske vojske. UNESKO je takođe pozvao na zastitu još pet libanskih gradova: Balbeka, Andžara, Biblosa, Svete doline i jedine šume kedrova u Libanu. Sa izraelske strane ugrožen je stari deo grada Akre, koji su ranije raketirali pripadnici Hezbolaha.

"Sva ta imena su simboli velikog broja religija i kultura, koji su opšte priznati kao naša zajednička baština. Moramo obezbediti njihov opstanak za buduće generacije", navodi se u saopštenju Matsure. UNESKO je najavio da će poslati svoje stručnjake kako bi ispitali nastale štete i pomogli restauraciju čim to bude bilo moguće.

I više od hiljadu umetnika i intelektualaca iz celog sveta zatražilo je "hitan i bezuslovan prekid vatre" u Libanu i "poštovanje teritorijalnog integriteta Libana". "Treba spasiti Liban od tehnološkog pakla koji su zapalili i pokrenuli SAD i Izrael", piše u toj peticiji koju su potpisali umetnici i intelektualci iz Francuske, Italije, Maroka, Tunisa, Kanade i drugih zemalja.

"Ako je novi Bliski istok, kakav žele Buš i Izrael, ova katastrofa koju je organizovao i na terenu sproveo Izrael, nijedan dostojanstven narod ne može da ga poželi", ocenjuje se u peticiji do koje je došao Frans pres. Oni su upozorili da će Liban postati "ogromno groblje", a, kako su dodali, "mir na groblju nije mir".