Ante Gotovina u madridskom zatvoru

Pre prebacivanja u zatvor vojnim avionom, Gotovina se pojavio pred sudijom španskog prvostepenog krivičnog suda. Sudija Feliks Degojan mu je pročitao optužnicu Haškog tribunala. Gotovina se sa sudijom zadržao desetak minuta i nije imao nikakav komentar posle čitanja optuznice, saopštili su izvori bliski sudu. Hrvatski general je potom prebačen u zatvor Soto del Real.

Hrvatski general Ante Gotovina uhapšen je u sredu uveče na Kanarskim ostrvima, saopštila je u Beogradu Karla del Ponte.

Jedan od tri najtraženija haška optuženika, hrvatski general Ante Gotovina, uhapšen je na Kanarskim ostrvima, u Španiji, saopštila je u četvrtak u Beogradu glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona je rekla da je Gotovina uhapšen u sredu uveče i da će uskoro biti prebačen u Hag.

"Posle mnogo meseci saradnje s Vladom Hrvatske, locirali smo i uhapsili Gotovinu. To je veoma značajno iz dva razloga. On je jedan od najznačajnijih haških begunaca, čije se ime pominje u rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji će uskoro biti prebačen u Hag. Drugi razlog zbog kog je hapšenje Gotovine važno je moj sastanak s Koštunicom. Na tom sastanku ću od njega tražiti da saradnja Srbije s nama bude sprovedena isto onako kako je to učinila Hrvatska, kako bismo mogli da nađemo i Mladića i Karadžića", kaže ona.

Španska novinska agencija EFE navodi da je Gotovina uhašen u jednom hotelu na jugu Tenerifa, jednog od Kanarskih ostrva, u društvu osobe koja je kasnije puštena. Pozivajući se na izvore iz vlade u Madridu, agencija navodi da je španska policija pratila Gotovinu nekoliko dana i da se on krio na različitim ostrvima pomenutog arhipelaga.

U Haškom tribunalu u toku su pripreme procedure prebacivanja Gotovine iz Španije u Hag. Optužnica ga u sedam tačaka tereti za ratne zločine nad Srbima u Krajini, u akciji Oluja, 1995. Optužnica je otpečaćena juna 2001, od kada je Gotovina bio u bekstvu. SAD su kao nagradu za njegovo hapšenje nudile 2,8 miliona dolara, iz Haga za B92 javlja Ljubica Gojgić. Vest o hapšenju zvanično je potvrđena u Hagu. Vest je potvrdila portparolka Tribunala Florans Artman, koja je rekla da se Karla del Ponte čula s premijerom Hrvatske Ivom Sanaderom i da mu se zahvalila. U Haškom tribunalu nisu želeli da komentarišu najave pojedinih medija da će Gotovina već sutra biti prebačen u Hag, a portparol suda Džim Lendjel izjavio je za B92 da su u sudu uvereni da će do transfera doći uskoro. Pedestogodišnji Gotovina pojaviće se poslepodne pred visokim španskim sudom, rekao je agenciji Rojters sudski izvor u Madridu.

Posle vesti o hapšenju Gotovine, odmah se oglasio premijer Hrvatske Ivo Sanader. Ivo Sanader je hapšenje najtraženijeg hrvatskog haškog begunca prokomentarisao rečima da je konačno potvrđena verodostojnost navoda hrvatske države i svih institucija hrvatske državne vlasti, koji su tvrdili da Gotovina nije u Hrvatskoj. Vladavina prava, dame i gospodo, nema alternative. Svako ko je optužen mora se suočiti sa optužnicom i izaći pred sud i odgovriti na nju. U tom smislu moram reći da u slučaju Gotovine, kao i u slučaju generala Markača, Čermaka, Ademija, u slučaju šest Hrvata iz Bosne i Hercegovine, da nam je u interesu puna istina i da će Hrvatska sa svoje strane učiniti sve da puna istina dođe do izražaja i da ona pobedi na kraju", kaže Sanader.

Ante Đapić, predsednik desničaske Hrvatske stranke prava, izjavio je da je hapšenje Gotovine žalostan dan za Hrvatsku i njene branioce. "Mislim da ne treba objašnjavati zbog čega je veliki deo hrvatskih branilaca i javnosti danas žalostan i tužan. Nemojmo zaboraviti da je deo optužnice protiv Gotovine u stvari i optužnica protiv hrvatske države, hrvatske vojske i predsednika Franje Tuđmana. Prema tome, čekaju nas teški trenuci u Hagu, ali ja se nadam, bez obzira na te poteškoće, da će Gotovina uspeti da pokaže da je nevin i činjenicu da je hrvatski narod vodio oslobodilački rat, da nije bio etničkog čišćenja, progona i masakra Srba u Hrvatskoj, nego obrnuto, da je bilo genocida nad hrvatskim narodom. Videćemo rasplet događaja, ali još jednom naglašavam, ja sam žalostan", kaže Đapić.

Brisel je zadovoljan zbog hapšenja Gorovine, a evropski zvaničnici su pozvali Beograd i Sarajevo da se više angažuju na hapšenju drugih haških optuženika, kao što su Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Komesar EU za proširenje Oli Ren izjavio je da je hapšenje Gotovine veoma dobra vest. "Od fundamentalnog značaja za napredak procesa pomirenja i za uspešno obavljanje zadatka Haškog tribunala je da svi optuženi budu izvedeni pred lice pravde", izjavio je on.

Hapšenje Gotovine jedan je od ključnih uslova za brži ulazak Hrvatske u EU.

Optužnica: Zločini nad Srbima u "Oluji"

Haška optužnica u sedam tačaka ga tereti za ratne zločine počinjene u Krajini u periodu od avgusta do novembra 1995. godine. Gotovini se na teret stavlja progon, ubistva, deportacije i uništavanje imovine krajiških Srba. Prema navodima optužnice, na teritoriji opština Benkovac, Knin, Gračac, Obrovac, Sinj, Obrovac, Šibenik i Zadar, ubijeno je u operaciji Oluja najmanje 150 Srba a veliki broj proteran. Proterivanje je, prema navodima optužnice bilo plansko i uključivalo je i uništavanje imovine kako oni ne bi mogli da se vrate kućama.

U optužnici koja je podignuta 2001. a promenjena 2004. godine, navodi se da je on bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, odnosno da je zajedno sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, i vojnim i policijskim generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, osmislio plan da se zauzme Krajina i protera srpsko stanovništvo.

Tužilaštvo je tražilo da Gotovini bude suđeno zajedno sa Čermakom i Markačem, koji su se predali i nalaze se na privremenoj slobodi u Zagrebu, a veliku buru u Zagrebu je izazvala promenjena optužnica protiv trojice, u kojoj se navodi da su učesnici u zločinačkom poduhvatu praktično bili vrh države, vojske i policije.  

U optužnici se navodi da je Ante Gotovina od februara do aprila 1992. bio zamenik komandanta posebne jedinice Glavnog štaba Hrvatske vojske, a da je od aprila do oktobra 1992. bio raspoređen u Hrvatsko vijeće obrane. Dalje se navodi da je od 9. oktobra 1992. do marta 1996. bio komandant Zbornog područja Split i glavni komandant dela operacije Oluja koji se odvijao u Sektoru UN jug.

Pored ratnih lidera bosanskih Srba Ratka Mladića i Radovana Karadžića, koji su i dalje u bekstvu, Ante Gotovina bio je najtraženiji haški optuženik u bekstvu i kočnica evropskim integracijama Hrvatske. Zanimljivo je da ni u jednoj od brojnih spekulacija o tome gde bi se mogao kriti Ante Gotovina, Španija nije pominjana.

Ko je Ante Gotovina

Ante Gotovina rođen je 12. oktobra 1955. na Pašmanu kod Zadra. U 17. godini napustio je školu i s nepunih 19 pridružio se Legiji stranaca, gde je dobio novi identitet, Ivan Grabovac. Posle obuke je otišao u padobransko-diverzantski puk. Prvu borbenu akciju imao je u Džibutiju 1974, a zatim su sledile intervencije u Čadu, Zairu, Obali Slonovače… 1982. je radio kao ratnik instruktor u Gvatemali, Kolumbiji i Paragvaju, s povremenim odlascima u Gabon.

U Hrvatsku se vratio sredinom 1991. i odmah je imenovan za zapovednika I Gardijske brigade, a početkom 1993, u činu pukovnika, postavljen je za zapovednika Zbornog područja Split i na tom mestu ostao do 1996.

Njegova jedinica se pominje u vezi sa akcijama kod Maslenice, oko Dinare i blizu Glamoča, u Bosanskom Grahovu, Strmici, Kninu, Drvaru i Mrkonjić Gradu. Vojsci kojom je on komandovao pripisuje se masakr zarobljenih vojnika Republike Srpske u Mrkonjić Gradu, više od 150 mrtvih. Posle hrvatske vojne ofanzive Oluja, koja je počela 4. avgusta 1995. i zauzimanja Knina, Gotovina je u tom gradu uspostavio svoj štab.

Poslednje prebivalište na slobodi: Grand Kanaria

Tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman imenovao je Gotovinu za glavnog inspektora Inspektorata HV, a 2000. je otpušten iz oružanih snaga odlukom predsednika Hrvatske Stjepana Mesića i u oktobru iste godine penzionisan.

Haški tribunal je u maju 2001. podigao, a mesec dana kasnije otpečatio optužnicu protiv Gotovine i on je od tada u bekstvu. Hrvatski pravosudni organi su za njim raspisali poternicu, a na zahtev suda u Hagu 24. avgusta 2001. poternicu je raspisao i Interpol. Hrvatska vlast je sredinom marta 2005. blokirala svu njegovu imovinu.

Prema pisanju zagrebačkog Jutarnjeg lista, Gotovina je u Francuskoj ranije tri puta osuđivan. Prvi put 1986. na pet godina zatvora zbog pljačke iz 1981. i tu kaznu je, navodno, izdržao. Drugi put 1993, osuđen je na dve godine zatvora za učešća u otmici i iznuđivanju, a 1995. na 30 meseci, takođe zbog iznuđivanja.

Oženjen je pukovnicom Dunjom Zloić, nekadašnjom šeficom kabineta bivšeg ministra odbrane Gojka Šuška, a iz prethodnog braka s novinarkom HTV-a Vesnom Karuzo ima kćerku Anu.