Dva veka Univerziteta u Beogradu

Cilj osnivanja ove organizacije je povezivanje diplomaca od kojih veliki broj godinama živi i radi u inostranstvu. Od osnivanja Univerziteta u Beogradu 1808. godine, na njemu je diplomiralo 345.000 studenata. Tokom poslednjih 18 godina iz Srbije je otišlo oko pola miliona mladih obrazovanih ljudi.

Samo u Sjedinjenim državama i Kanadi u ovom trenutku živi 70.000 bivših studenata Beogradskog univerziteta.

Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra za dijasporu kaže da je želja osnivača Alumni organizacije bivših studenata upravo da ove ljude povežu sa maticom i studentima u Srbiji.

“Neki od njih su dali veliki doprinos svetskoj nauci i postali poznati širom sveta. Ministarstvo za dijasporu je prepoznalo značaj ovog projekta kao priliku da ih ponovo okupimo, umrežimo i stvorimo uslove da svoje znanje i iskustvo prinesu i primene u Srbiji i na taj način doprinesu razvoju svoje zemlje i zbog toga je Ministarstvo za dijasporu finansijski podržalo projekat Alumni u organizaciji Univerziteta u Beogradu“, kaže Krivokuća. Rektor beogradskog univerziteta Branko Kovačević kaže da u okviru fakulteta već postoji sedam alumni organizacija, koje će sada integirsati.

Kovačević je na svečanosti povodom 200 godina univerziteta predstavio i novoosnovani centar za karijeru.

“Mi smo napravili jedan centar za karijeru koji može da bude jedan alat, sajam zapošljavanja koji ne traje tri nego 360 dana. Mesto ponude i potražnje gde će investitori nama da kažu šta traže, a mi njima šta nudimo koje studente i za šta školujemo, a takođe nama će investitori da kažu kako da školujemo ljude kako da pravimo programe, i kako to znanje koje deca iznose sa fakulteta da bude odmah prepoznato na tržištu, i kako će to znanje da garantuje posao, i kako će to znanje da garantuje bolje plaćeni posao, i kako će ljudi koji uče školu da žive bolje od onih koji ne uče školu“, objašnjava Kovačević.

Povodom godišnjice objavljena je i Monografija o Univerzitetu u kojoj je obrađen njegov istorijat, od osnivanja Velike škole do strukture današnjeg Univerziteta, u kojoj je, za razliku od prethodinh istorijata obuhvaćen i period rada Velike Škole od 1808. do 1838. godine.

Iz Velike škole, koju je 1. septembra 1808. godine polazilo dvadesetak đaka, najstariji Univerzitet u našem regionu izrastao je i u najveći, sa 31 fakultetom, blizu 90.000 studenata, oko 7.000 predavača i 10 naučnih instituta.

Tadić: Visoko obrazovanje državni prioritet

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je unapređenje savremenog obrazovnog sistema u Srbiji, naročito u oblasti visokog školstva, jedan od državnih prioriteta.

"Srbija je danas na putu evropskih integracija, a njen napredak uključuje i razvoj obrazovnog sistema", rekao je Tadić na svečanoj akademiji u beogradskom Sava centru, priređenoj povodom 200 godina Beogradskog univerziteta i visokog obrazovanja u Srbiji.

Tadić je, međutim, upozorio da je obrazovni nivo stanovništva u Srbiji, naročito u oblasti visokog obrazovanja, i dalje ispod evropskih standarda, jer mladi u proseku i dalje dugo studiraju, a mnogi od njih nikada i ne završe studije.

Predsednik Srbije je, ipak, ukazao i na to da mnogi srpski naučnici i stručnjaci prednjače u znanju u poređenju s kolegama iz regiona i "s posebnim ponosom" izdvojio srpske inženjere uključene u veliki svetski naučni eksperiment Veliki hadronski sudarač pod rukovodstvom švajcarskog CERN-a.

"U Evropi se formira novi veliki prostor u obrazovanju i nauci, a Srbija želi da bude deo tog prostora i da se razvija u duhu slobode i razmene, uz očuvanje kulturnog identiteta", naglasio je Tadić.

Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević rekao je na svečanosti da je zadatak onih koji upravljaju tom ustanovom i onih koji vode državu da omoguće obrazovanje mladih ljudi koji će Srbiju uvesti u red razvijenih zemalja i u porodicu evropskih naroda.