Baltičke zemlje u strahu: Rusija preti odmazdom – NATO diže uzbunu

Reakcija dolazi nakon tvrdnji ruskog ambasadora pri UN-u, koji je u utorak izjavio da Moskva ima informacije da Ukrajina planira da pokrene napade vojnim dronovima sa teritorije Letonije i drugih baltičkih država, upozorivši da ih članstvo u NATO-u neće zaštititi od odmazde. Regionalni lideri, EU i NATO su takve navode više puta snažno demantovali.

U izjavi koju je objavilo estonsko Ministarstvo spoljnih poslova, ministri su oštro osudili ruske pretnje upotrebom sile protiv Letonije i drugih zemalja u regionu. Naglasili su da su nedavni incidenti sa dronovima koji su narušili vazdušni prostor NATO-a direktna posledica rata u Ukrajini.

"Rusija pokušava da skrene pažnju sa svog nezakonitog rata i da zastraši NATO saveznike. To joj neće uspeti i takvo ponašanje mora odmah da prestane", poručili su ministri.

• NATO hitno podigao borbene avione; Građani upozoreni: "Sklonite se – odmah" FOTO/VIDEO
• NATO lovac oborio ukrajinski dron; Poznato ko je reagovao iznad Estonije FOTO

SAD zabrinute

Na ponovljene ruske optužbe protiv baltičkih zemalja, prema kojima se one navodno spremaju da sarađuju sa Ukrajinom u napadima dronovima na Rusiju, osvrnuo se i američki senator Marko Rubio.

Uprkos ponovljenim i snažnim demantijima, Rubio je rusku kampanju nazvao "zabrinjavajućom" zbog "straha od eskalacije".

"Razumemo da se te zemlje zbog toga osećaju ugroženo, i to iz očiglednih razloga. Stoga je to zabrinjavajuće, jer uvek postoji strah da takva situacija može da eskalira u nešto veće, što je uvek moguće", rekao je Rubio.

Potvrdio je da SAD "pažljivo prate" situaciju i da su "u kontaktu" sa NATO-om po tom pitanju.

"Zabrinuti smo jer ne želimo da to dovede do šireg sukoba koji bi zaista mogao da izazove nešto mnogo gore", zaključio je Rubio.

Baltičke zemlje ubrzano jačaju odbranu

Baltičke zemlje ubrzano jačaju odbranu zbog straha od mogućeg ruskog napada nakon završetka ili zamrzavanja rata u Ukrajini. Estonija, Letonija i Litvanija grade "Baltičku odbrambenu liniju" duž oko 1.000 kilometara granice sa Rusijom i Belorusijom.

Plan uključuje betonske bunkere, rovove, protivtenkovske jarke, skladišta municije i logistička skloništa. Procene govore da bi izgradnja mogla da traje deset godina, ali baltički zvaničnici upozoravaju da toliko vremena možda nemaju.

Zbog sve veće bezbednosne pretnje, baltičke zemlje, zajedno sa Poljskom i Finskom, odlučile su da se povuku iz međunarodnog sporazuma koji zabranjuje protivpešadijske mine, dok je Litvanija napustila i sporazum o kasetnoj municiji. Njihova poruka je da žele da imaju na raspolaganju sva sredstva za odbranu istočnog krila NATO-a. Litvanski zvaničnici procenjuju da bi Rusija u roku od šest meseci mogla da vodi lokalni rat protiv susedne zemlje, za dve godine regionalni rat u oblasti Baltičkog mora, a za pet godina rat velikih razmera u Evropi bez učešća SAD-a.

NATO menja pristup odbrani Baltika

NATO je nakon ruske invazije na Ukrajinu promenio pristup odbrani Baltika i najavio odbranu svakog centimetra teritorije. U baltičkim državama već su raspoređene multinacionalne NATO snage, ali Estonija, Letonija i Litvanija traže snažnije i trajnije prisustvo, jer nemaju stratešku dubinu i strahuju od brzog ruskog prodora. Cilj nove odbrambene linije nije statična utvrda poput Maginotove linije, već fleksibilan sistem koji bi usporio invaziju i usmerio ruske snage ka područjima gde ih je lakše zaustaviti.

Pored pretnje konvencionalnim napadom, baltičke zemlje suočavaju se i sa hibridnim pritiscima iz Rusije, uključujući sabotaže podmorskih kablova, sajber napade i dezinformacije.

Poljska paralelno gradi sopstveni "Istočni štit" vredan dve milijarde evra, a Litvanija posebno upozorava na ranjivost Suvalki koridora i Kalinjingrada. Ulazak Finske i Švedske u NATO poboljšao je strateški položaj regiona, ali baltički zvaničnici i dalje poručuju da je reč o trci s vremenom.