Zoran Jevtović za "Kompas": "Papski gambit u Beloj kući"

Kolumnu prenosimo u celosti:

Kada je pred akreditovanim novinarima najvećih svetskih agencija sa nebeskih visina Papa Lav XIV poručio: "Ne plašim se Trampove administracije, niti toga da glasno govorim poruku Jevanđelja" sigurno je znao da otvara šahovsku partiju koja će obeležiti godinu pred nama. Velika turneja po Africi nije bila obično pastirsko putovanje u mnogo čemu zaboravljenim delovima sveta. Nevidljiva intimna nit usmeravala je hodočašće ka drevnom Hiponu (današnja Anaba), mestu u kojem je služio Sveti Avgustin (354–430), koji je rođen i umro na tlu Alžira. Bilo je prirodno da čovek koji se godinama nalazio na čelu Avgustinskog reda oda poštovanje svom uzoru, ali i da u neposrednoj komunikaciji sa ovdašnjim narodima upozori na pogubnost građanskih sukoba, nakon kojih Afrika postaje lak "plen" za eksploataciju od strane globalnih megakorporacija.

Obilaskom Velike džamije u Alžiru, zemlji čije stanovništvo 99% čine muslimani, on je pokazao redizajniran pristup Vatikana i "služenja u tišini" kao kontranativa Trampovom agresivnom "America First" pristupu utemeljenog na buci koju mediji proizvode u javnosti. U Kamerunu papa je pozvao mlade da prestanu sa migracijama kako bi gradili svoju zemlju, dok je lokalne lidere oštro kritikovao zbog rastuće korupcije koja mladima oduzima šansu za ostankom. Žiteljima Angole, bogate naftom i prirodnim resursima dao je glas protiv "ekološkog kolonijalizma", pozivajući i ostale stanovnike ovog kontinenta da prirodna bogatstva koriste za opštu dobrobit, a ne da ih stranci beskonačno eksploatišu. Svaka njegova rečenica je osmišljena i milosrdna, sa namerom da pokaže kako Vatikan daje "glas onima koji ga nemaju".

To je direktno suprotstavljanje Trampovom modelu sile i ekonomskog porobljavanja, tako da je konflikt između hrišćanskog pacifizma i nacionalističkog populizma bio neizbežan. Poseta je imala i skriveni simbolički karakter – hrišćanstvo nije samo evropsko vlasništvo, jer je dubokim teološkim korenima povezano sa istorijama afričkih naroda i kultura. A ironija sudbine je da je sv. Avgustin stvorio pojam "pravedni rat", podrazumevajući pod njim kako se neka zemlja koja oličava zlo može napasti. Verovatno da nije mislio na međunarodne zločine u kojima se pored ponekog ajatolaha ili diktatora ubijaju i žene i deca, kao što je primer stradanja stotinak učenica škole u Minabu. 

"Žar za ratom"

Diplomatski signali između Bele kuće i Vatikana počeli su da slabe još početkom januara kada je u svom godišnjem obraćanju diplomatama Papa Lav XIV osudio "diplomatiju zasnovanu na sili" i "žar za ratom", što je u Vašingtonu protumačeno kao direktna kritika Trampove administracije. Pouzdani, neformalni izvori svedoče kako je Elbridž Kolbi, američki podsekretar za politiku u neprijatnom i konfrontirajućem razgovoru sa vatikanskim kardinalom Kristofom Pjeroom poručio kako SAD imaju vojnu moć da rade šta žele, pa bi "Crkvi bilo bolje da stane na njihovu stranu". Na sastanku koji je zahladio odnose dva centra moći čula su se i upozorenja da bi se Katoličkoj crkvi mogla ponoviti epizoda "Avinjonskog papstva" kada je nakon žestokog sukoba pape Bonifacija VIII i francuskog kralja Filipa IV Lepog oko prava na oporezivanje sveštenstva papski dvor potpao pod uticaj francuske krune. Poenta je da moćna država ima snage da natera Crkvu da služi njenom interesu, što je istorijska referenca netaktično preneta prvom diplomati Svete stolice. Kao taktički signal neslaganja Beloj kući je odmah saopšteno da papa nije u mogućnosti da povodom 250. godišnjice američke države prisustvuje proslavi jer će tog dana obići italijansko ostrvo Lampeduzu, najistureniju tačku dolaska brojnih severnoafričkih migranata koji pokušavaju stići u Evropsku uniju. Istovremeno, to je i odgovor na Trampovu politiku koja migrante posmatra kao ekonomsku i bezbednosnu pretnju američkoj zajednici.

Disonantni tonovi dodatno su produbljeni eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, za šta je Papa Lav XIV otvoreno optužio američkog predsednika i izraelske saveznike. Koristeći veru kao deo političkog identiteta Tramp je činio sve kako bi neutralisao moralni autoritet pape, optužujući ga da je "političar, a ne verski vođa" koji "povlađuje radikalnoj levici".

On je njujorški biznismen koji se nadmeće za moć i bogatstvo na sve zgusnutijoj šahovskoj tabli, tako da svojim saradnicima poverava realizaciju plana u kojem je Amerika pre svega i svih. Zato se u kampanju aktivno uključio i njegov ministar odbrane Pit Hegset, nekada voditelj kanala Fox News, nastojanjem da vojne operacije predstavi kao religijsku borbu u sudaru različitih civilizacija.

Otuda u prvom planu retorika "svetog rata" kao štit u "pravednom ratu" protiv "verskih ekstremista". Iran se medijski prikazuje kao legitimna vojna meta, ubistvo njenih vođa slavi kao savršena borbena operacija, a bombardovanje i razaranje gradova beskrvnim medijskim spektaklom bez pomisli da u njima ima nastradalih civila. Spasavanje pilota na Uskrs Hegset je medijski predstavio kao još jedno "čudo", pozivajući na novi "krstaški rat" po cenu uništenja drevne iranske civilizacije. Trik je u poistovećivanju američko-izraelske agresije sa biblijskim konceptom novog Armagedona, kojim se u "ime Isusa Hrista" traži podrška američkog, ali i globalnog hrišćanskog mnjenja.

Pragmatizam

U teoriji političkog marketinga poznata je agenda politike identiteta u kojoj se ideološki nesporazumi transferišu u medijski antagonizam aktera koji ih promovišu. Za razliku od pape koji nastup gradi na pozicijama moralnog autoriteta, Tramp primenjuje suverenistički pragmatizam, pokušavajući da u svoje narative ugradi religijski kapital.

Namera je da se sa teološkog kampanja izmesti na politički nivo, tako da papa u medijskim narativima nije duhovni vođa, već "političar" koji se meša u unutrašnju politiku SAD. Umesto dijaloga o doktrinarnim razlikama američki lider se opredeljuje za agresivne ad hominem napade kako bi desakralizovao papski status u javnom diskursu. Otuda se poruke sa suštinskih argumenata prebacuju u sferu jeftinog etiketiranja karaktera ličnosti pape, sa težnjom daljeg diskreditovanja i delegitimizacije.

Nimalo slučajno, Tramp sugeriše kako mu papa duguje izbor na svoj položaj, tvrdeći: "Da nisam ja u Beloj kući, Lav ne bi bio u Vatikanu". Fraza kojom insistira na negiranju papinog autoriteta: "Nisam njegov veliki fan" treba da istakne naivnost verskog vođe koji "ne radi dobar posao", sugerišući kako se radi o "pionu" na šahovskoj tabli koji ne razume koliko je opasan "stvaran, surov svet".  

U danima kada američka administracija trpi neočekivano snažne otpore na iranskom bojištu, a posledice zatvaranja Ormuskog prolaza postaju sve vidljivije u svetskoj i domaćoj javnosti, skretanjem pažnje i bitkom za uticajem Tramp nastoji da sačuva privid kako upravlja krizom. Njegov medijsko-digitalni aparat čine platforme u sopstvenom vlasništvu umrežene sa ideološki srodnim konzervativnim medijima (Fox News,  Newsmax, Breitbart News…), dok s druge strane spektra stoje The New York Times, CNN, BBC i drugi. Narativ "Amerika na prvom mestu" uključivanjem pape u retorički spor više nije jedini u javnom prostoru. Sve češće provlači se i poruka: "Rat je uvek poraz čovečanstva," što sublimalno ukazuje da je mir imperativ doba koje dolazi.

Digitalni rat i prljavi trikovi

Sukob između predsednika SAD Donalda Trampa i pape Lava XIV za kratko vreme prerastao je u nezapamćen medijski konflikt, sa svim poznatim propagandnim tehnikama i veštinama. Ono što je počelo sa vojnom operacijom "Epic Fury" kao spoljno-političko neslaganje zbog američko-izraelskog napada na Iran preko noći se preselilo na društvene mreže i tradicionalne medije, uz sada već neizbežno uplitanje veštačke inteligencije.

Američki predsednik na ovom terenu uživa tehnološku prednost, pa čestim i neselektivnim objavama na sopstvenoj mreži "Truth Social" pokušava da mobiliše i proširi biračku bazu. Svestan složenih tehnoloških promena on se seli na podkaste visoke gledanosti, čineći sve kako bi oslabio rejtinge majnstrim medijima koje ne kontroliše. Agresivnim, često uvredljivim tonom, obraćajući se u serijama poruka, nekada i u kasnim noćnim satima, on produkuje dramatičnost i dubinu kriznih situacija, za koje uvek ima optimistički spremno rešenje.

ANDREW CABALLERO-REYNOLDS / AFP / Profimedia

Analiza objava u ovoj godini pokazuje ubrzanje ritma i promenu retorike, sa dominacijom termina koji direktno opisuju rat i opsadu. "Mi protiv njih" je moto njegove krizne komunikacije.

Greška po kojoj će se ovaj propagandni spor pamtiti svakako je objava AI generisane slike na kojoj je Tramp prikazan kao Isus. U dugoj, beloj odori sa crvenim ogrtačem, dok mu iz ruku isijava božanska svetlost, on  polaže ruku na čelo čoveka u bolničkoj postelji, dok se u pozadini vide američka zastava, Kip slobode i borbeni avioni. Bes javnosti je bio tako dubok i snažan da je odmah pokušao da se "opere" tvrdnjom kako je mislio da je na slici "on kao lekar", što nije prihvaćeno, čak ni od njegovih katoličkih i evangelističkih pristalica. Umesto da odmerenom izjavom potisne ovaj neoprezan čin, nakon samo nekoliko dana usledio je nov pokušaj montirane A1 fotografije, na kojoj ga Isus grli, uz poruku da "ludi radikalni levičari ovo možda neće voleti, ali ja mislim da je baš lepo".

Ishitren odgovor na papinu kritiku neopravdanosti rata u Iranu, ciljao je da Trampa predstavi kao "iscelitelja nacije" i mesijansku figuru. Međutim, Njujork tajms, Si-En-En i Vol Strit žurnal brzo su otkrili manipulativnost ovih slika, označavajući ih kao neuspele digitalne konstrukcije. Nepoverenje su produbila i otkrića kako američka propaganda koristi snimke iz video-igara kako bi lažno predstavila "uspehe" na bojnom polju, što je uzrokovalo pad poverenja javnosti. Posledice su evidentne: podrška među katolicima pala je sa 55% na 48%, a pukotine su sve više uočljive i među katoličkim biskupima koji su osudili "uvredljive reči" upućene papi. U američkoj javnosti to nije nevažno pošto su katolici najmoćniji "swing" (kolebljivi) religijski blok. Tako republikanci neopreznim otvaranjem medijskog fronta sa Vatikanom previše rizikuju, posebno u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsu, gde i mala promena biračkog tela po Trampa može biti gubitnička.

Papa Lav XIV ne prihvata svađalačku retoriku Bele kuće. Njegovi potezi su odmereni, dostojanstveni, bez ulaženja u nepristojne rasprave. Kroz transfer značenja on polemiše sa Trampovim inicijativama, ogoljujući njihovu izopačenu prirodu koja čoveka ostavlja bez mrvice dostojanstva. Koristeći Svetski dan društvenih komunikacija Vatikan upozorava kako se ne sme dozvoliti da A1 zameni ljudsku empatiju i moralnu odgovornost, iznoseći tako i svoj stav oko manipulativnih fotografija iz Trampovog okruženja. Papa upozorava da algoritmi zatvaraju ljude u "mehure lakog konsenzusa i ogorčenosti", ciljajući na načine kojima platforme poput "Truth Social" vrbuju svoje konzumente.

EPA/TIZIANA FABI / POOL

Tradicionalna crkva ništa ne rizikuje jer zvanični nalog @Pontifex poruke objavljuje na devet jezika i za preko 52 miliona pratilaca. Strateški koristeći mrežu Iks kao kanal za globalno obraćanje javnosti Vatikan zaobilazeći američku kontrolu informacija heštegovima (npr. #PeaceAbovePower) privlači mlade širom sveta. Papin Instagram nalog usredsređen je na ikonične fotografije sa osnovnom porukom: "Mir sa vama", što je suprotnost Trampovim svakodnevnim pretnjama silom. U vremenu kada svaki politički akter raspolaže baterijama svojih medija nestaju polemika, sudar argumenata, činjenica i analiza, izostaje slušanje i razumevanje suprotstavljene strane, a umesto traganja za razumom rešenje se nameće propagandom.

Narativ o civilizacijskom sukobu "Zapada" i Islamske republike samo je produbio međunarodni jaz nerazumevanja. Vojno nasilje može biti prihvatljivo rešenje onima koji ga nikada nisu iskusili, ali izostanak formalne osude Londona, Pariza ili Berlina dodatno je raširio konfuziju. Ćutanje nije deo rešenja jer reči oblikuju međunarodne norme.

Pravo sile medijski kamuflirano u pravo poretka kao da najavljuje povratak imperijalne doktrine sa globalnom dominacijom, pri čemu otmica predsednika Venecuele maskirana sudskim i bezbednosnim diskursom pokazuje nove pravce restauracije američke hegemonije. Budućnost svetske trgovine, rešenje energetske stabilnosti planete, odnosi među velikim silama… neka su od pitanja čije odgovore s nestrpljenjem očekujemo.

Sudbinski

 U međuvremenu rat na Bliskom istoku pokrenut bez međunarodnog mandata i dalje traje. Možda nije svetski, ali je sudbinski za svet! Suština aktuelnog medijskog konfrontiranja je u totalnoj polarizaciji diskursa: dok Tramp digitalno polje koristi za promociju rata i demonstraciju oružane moći, papa  širi "digitalno misionarstvo" i mir. Iz ugla spin majstora koji savetuju američkog predsednika može se naslutiti ishod šahovske partije koja se završava novembarskim izborima za Kongres. Diplomatski rejting i decenijama sticani ugled u svetu žrtvuju se za politički rejting kod kuće, sa idejom očuvanja dominantnih pozicija, ali bez garancija da će tako i biti.