Tržište rada na prekretnici: Ovo su poslovi koji nestaju i oni koji će eksplodirati do 2030.

Konkretnije, prema izveštaju Future of Jobs Report 2025, do 2030. godine, velike promene će uticati na oko 22 procenta današnjih formalnih poslova u svetu.

Budućnost tržišta rada

Procene se zasnivaju na očekivanjima poslodavaca i podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), i pokazuju da će milioni radnih mesta nestati, dok će istovremeno biti stvoren veliki broj novih radnih mesta, piše portal Posao.hr.

Procenjuje se da će makroekonomski i tehnološki trendovi stvoriti oko 170 miliona novih radnih mesta, što je ekvivalentno 14 procenata ukupne zaposlenosti širom sveta.

Istovremeno, oko 92 miliona postojećih radnih mesta, ili osam procenata ukupne zaposlenosti, moglo bi nestati. Ukupan rezultat bi bio neto povećanje od 78 miliona radnih mesta, odnosno povećanje zaposlenosti od sedam procenata, do kraja 2030. godine.

Prema učesnicima ankete, najbrže rastuća zanimanja do 2030. godine biće ona koja su povezana sa tehnološkim razvojem, posebno veštačkom inteligencijom, robotikom i širenjem digitalnih usluga. Na vrhu liste poslova sa najvećim očekivanim rastom su stručnjaci za velike podatke, finteh inženjeri, stručnjaci za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, kao i programeri softvera i aplikacija.

Pored toga, tehnološki trendovi delimično pokreću rast bezbednosnih zanimanja, kao što su specijalisti za upravljanje bezbednošću, koja su među pet najbrže rastućih zanimanja do 2030. godine. Međutim, sve veće geopolitičke podele i globalna bezbednosna neizvesnost takođe imaju veliki uticaj na rast ovih zanimanja. Zbog kombinacije tehnoloških i geopolitičkih promena, analitičari informacione bezbednosti su takođe među 15 najbrže rastućih zanimanja.

Ovo su poslovi budućnosti

Među poslovima koji će zabeležiti snažan rast, ističu se zanimanja vezana za zelenu tranziciju i energetiku. To uključuje stručnjake za autonomna i električna vozila, inženjere zaštite životne sredine i inženjere obnovljivih izvora energije. Rast potražnje za ovim zanimanjima podstaknut je investicijama u smanjenje emisije CO2, prilagođavanje klimatskim promenama i razvoj tehnologija za proizvodnju i skladištenje energije.

S druge strane, očekuje se pad potražnje za administrativnim i rutinskim poslovima. Među zanimanjima koja bi mogla najbrže nestati su blagajnici, prodavci karata, administrativni asistenti, sekretarice, radnici u štamparijama, kao i računovođe i revizori. Glavni razlozi su širenje digitalnih usluga, razvoj veštačke inteligencije, automatizacija obrade podataka i sve veća upotreba robota i autonomnih sistema. Dodatni pritisak stvara starenje stanovništva i sporiji ekonomski rast u nekim delovima sveta.

Da bi se procenio stvarni uticaj rasta broja i gubitka radnih mesta, izveštaj kombinuje očekivanja poslodavaca sa podacima Međunarodne organizacije rada (MOR) o broju zaposlenih u svakom zanimanju. Analiza obuhvata oko 1,18 milijardi radnika, odnosno deo globalne radne snage, tako da rezultate treba posmatrati kao indikator trendova, a ne kao potpunu sliku globalnog tržišta rada.

Ova radna mesta će biti najtraženija

Međutim, treba napomenuti da se, prema procenama, najveći rast zaposlenosti do 2030. godine očekuje u zanimanjima koja čine osnovu ekonomije. Na vrhu su poljoprivredni radnici, za koje se očekuje stvaranje dodatnih 35 miliona radnih mesta. Rast je pokrenut zelenom tranzicijom, investicijama u prilagođavanje klimatskim promenama, ali i rastom troškova života i širenjem digitalnih usluga.

Među zanimanjima sa najvećim očekivanim rastom su radnici u dostavi, građevinski radnici, prodavci i radnici u prehrambenoj industriji. Značajan rast se očekuje i u sektoru nege i zdravstva, posebno za medicinske sestre, socijalne radnike i negovatelje, uglavnom zbog starenja stanovništva.

Povećanje potražnje očekuje se i za obrazovnim zanimanjima, uključujući nastavnike i univerzitetske profesore, kao i za IT stručnjake, rukovodioce projekata i operativne menadžere.