I, noćna mora se ostvarila: Evropa je na cedilu

Prema najnovijoj strategiji, američka odbrana daće prioritet sopstvenoj državi, zapadnoj hemisferi i Indo-pacifičkom regionu, dok se Evropa sve više tretira kao područje od sekundarnog značaja usled slabljenja njene relativne ekonomske moći, piše Defence24.

Kažu da će "ostati angažirani u Evropi", ali...

Kako je preneo hrvatski portal Index, u američkoj strategiji se uverava da će SAD ostati "angažovane" u Evropi, ali će "prilagoditi raspored svojih snaga i aktivnosti na kontinentu".

Naglasak se prebacuje s kvantiteta na kvalitet, dajući prednost "ograničenoj, ali ključnoj" podršci.

• "Ako Amerika učini ludost – to će biti objava rata"

Od Evropljana se stoga očekuje da preuzmu "primarnu odgovornost" za svoju konvencionalnu odbranu, dok će se SAD usredsrediti na pružanje strateške podrške poput razmene obaveštajnih podataka, operativnog planiranja i naprednih vojnih sposobnosti.

Amerika inzistira na trošenju 5 % BDP-a na odbranu

Središnji deo ovog pristupa je ispunjavanje Haške obaveze NATO saveznika o izdvajanju 5 odsto BDP-a za odbranu, što američko Ministarstvo rata nastoji da "podstakne i omogućiti".

• Venecuela postaje uporište CIA: Tramp ima plan

U tu svrhu Vašington planira da iskoristi procese unutar NATO-a, proširi transatlantsku odbrambeno-industrijsku saradnju i smanji prepreke u trgovini odbrambenom opremom kako bi se ubrzalo evropsko naoružavanje.

SAD: Rusija trajna, ali podnošljiva pretnja

Strategija opisuje Rusiju kao "trajnu, ali podnošljivu pretnju istočnim članicama NATO-a u doglednoj budućnosti. Ta se procena zasniva i na "velikim vojnim i industrijskim rezervama" Kremlja, kao i na "nacionalnoj odlučnosti" pokazanoj u dugotrajnom ratu protiv Ukrajine.

Uprkos tome, u dokumentu se tvrdi da "Moskva nije u poziciji da teži evropskoj hegemoniji" jer, kako se navodi, "evropski NATO" višestruko nadmašuje Rusiju po broju stanovnika i ekonomskoj snazi, a time i po potencijalnoj vojnoj moći.

Amerika od Evrope očekuje da vodi u podršci Kijevu

Artur Widak/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Na osnovu takvog razmišljanja, zaključuje se da je Evropa spremna da preuzme "primarnu odgovornost" za svoju konvencionalnu odbranu. Ista se logika primenjuje i na Ukrajinu: od Evropljana se očekuje da preuzmu vođstvo u održavanju podrške Kijevu i primarnu odgovornost za okončanje rata.

Strategija takođe nastoji da održi "povoljnu ravnotežu snaga" protiv svih glavnih suparnika, uključujući Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju.

Postizanje tog cilja zahteva veću podelu tereta sa saveznicima, pri čemu se od Evrope očekuje da se brine za Evropu.

• "Ako budete jeli iz Trampove ruke..."

U tom smislu, strategija se vodi logikom percepcije pretnje, prema kojoj se od svakog saveznika očekuje da se usredsredi na svoj najneposredniji izazov. To je načelo formulisano na sledeći način: "U Evropi i drugim područjima, saveznici će preuzeti vođstvo protiv pretnji koje su za nas manje ozbiljne, ali za njih više."

U širem smislu, Evropa se posmatra kao deo "odbrambenog perimetra oko Evroazije", koji čine američki saveznici i partneri poput Japana, Južne Koreje i Australije.

Neki saveznici postaju sigurniji u podršku SAD-a od drugih

Strategija kristalno jasno pokazuje da su SAD spremne da igraju samo ograničenu, podržavajuću i uslovnu ulogu u obrani Evrope. To implicira da će "uzorni saveznici" imati prioritetan pristup američkoj saradnji, stvarajući time de fakto hijerarhiju unutar NATO-a u kojoj su neki saveznici sigurniji u podršku Vašingtona od drugih.

Istovremeno, Evropi se zapravo poručuje da gleda svoja posla i ne meša se u američke prioritete, navodeći: "Konačno, bićemo jasni s našim evropskim saveznicima da su njihovi napori i resursi najbolje usmereni na Evropu."

Amerika želi jaku Evropu, ali ne prejaku

U logici sfera uticaja sadašnje administracije, to može značiti i da Vašington želi Evropu koja je dovoljno jaka da osigura sopstveni region, ali ne toliko jaka - ili s tolikim globalnim dometom- da počne da konkurišei američkim interesima.

Štaviše, više puta se spominje "evropski NATO-a" i "NATO bez SAD-a", što pojačava strahove od distanciranja SAD-a od evropskih saveznika i samog Saveza.

To se događa usred najdublje transatlantske krize od osnivanja NATO-a, kojaje podstaknuta američkim pretnjama u vezi s Grenlandom, koji se u tekstu pet puta spominje kao ključno područje za sigurnost SAD-a.

Mourad Allili / Sipa Press / Profimedia

Zanimljivo, dokument izričito traži od Evrope da se brine o svojoj konvencionalnoj odbrani, pri čemu reč "konvencionalna" implicitno isključuje nuklearno odvraćanje koje pružaju Sjedinjene Države.

Barem retorički, to sugerirše da Vašington namerava da zadrži svoj nuklearni kišobran za Savez, umesto da podstiče Evropu da samostalno preuzme odgovornost i za tu komponentu.