Evropa može da počne da paniči; U dometu je nove smrtonosne ruske zveri FOTO/VIDEO

Dokumenti ukazuju da je raketa, modernizovana verzija 9M723, interno poznata kao 9M723-2, prešla granice eksperimentalnih ispitivanja i ušla u serijsku proizvodnju.

Sistem Iskander je već jedno od najefikasnijih i najčešće korišćenih oružja Rusije protiv Ukrajine, rutinski se koristi za napade i na vojne i na civilne ciljeve. Verzija ove rakete sa produženim dometom značajno bi proširila pretnju van Ukrajine, potencijalno bi dovela veliki deo Evrope u domet ako bi bila raspoređena sa ruske teritorije ili Kalinjingrada.

Kakva je pretnja od Iskandera 1000?

Rakete Iskander (označene kao 9K720 Iskander) su porodica balističkih raketa kratkog dometa koje koristi Rusija, a izvozi i u druge zemlje. One su neverovatno brze, sa brzinom od 2100–2600 m/s, što ih čini izuzetno opasnim jer ih je veoma teško presreti, a upozorenja često mogu stići prekasno. 

Unutar porodice Iskander postoje tri kategorije. Dve glavne grupe su M i K. Prva su prvenstveno kvazibalističke rakete, a druga, K, predstavlja krstareće rakete. Postoji i grupa E , koja je kratkog dometa namenjena izvozu. U zavisnosti od modela, balističke rakete Iskander mogu koristiti različite tipove bojevih glava, kao što su kasetne, termonuklearne, penetracione i termobarične. 

Novi razvoj je varijacija rakete klase M, 9M723. Ova raketa je rezultat modifikacija starijih varijanti i koristi se protiv Ukrajine od početka ove godine, prema različitim izvorima, uključujući i Kraljevski institut ujedinjenih službi. Tehnička i taktička poboljšanja uključuju:

• Poboljšana manevarska sposobnost, što otežava presretanje.
• Dizajniran da preoptereti protivvazdušnu odbranu i rutinski se koristi za napade i na vojnu i na civilnu infrastrukturu.
• Nazvan "Iskander 1000" zbog produženog dometa od 1.000 km.

Zabrinjavajuće je to što je do sada bilo teško razlikovati različite modele nadzora, kao što je naznačeno u nekim informacijama iz otvorenih izvora iz ruskih izvora. 

"Izviđanje NATO neće pomoći. Američki sateliti HBTSS i PWSA nisu u stanju da razlikuju lansiranje rakete Iskander-M sa udaljenosti od 500 kilometara od rakete sa udaljenosti od 1.000 kilometara. Neprijatelj će morati da reaguje širom cele operativne pozadine, otkrivajući položaje i lokacije aviona (uništavajući njihove avione)", navode ruski otvoreni izvori.

Dokaz da je Iskander 9M723-2 u proizvodnji

Iz procurile dokumentacije možemo videti da se ove rakete proizvode, a ne samo da se testiraju.

Dva procurila dokumenta su finansijski zapisi vezani za ove rakete i ukazuju na to da nabavljaju komponente za njih. Dokumenti konkretno navode rakete 9M723-2 i koristile bi se samo tokom proizvodnog ciklusa. 

Dalja dokumentacija dokazuje da su u proizvodnji.

Dokument pruža informacije o proizvodnji i testiranju 9B873-2 BSU (autonomnog inercijalnog sistema za navođenje) za balističke rakete 9M723-2. Stoga su ove rakete u proizvodnji, što bi trebalo da izazove uzbunu širom Evrope. 

Gde bi Rusija mogla da pogodi sa Iskanderom-1000? 

U januaru 2025. godine, Rusija je objavila da će početi proizvodnju ovih raketa i da će ih rasporediti u Kalinjingradu. Ova enklava čini najzapadniji deo ruske teritorije, graničeći se sa Litvanijom i Poljskom. Ovo bi dovelo u opasnost od napada razne evropske lokacije, kao što su: 

• Cela Poljska
• Veći deo Nemačke
• Kopenhagen i brodski moreuz Danske
• Južna Norveška
• Južna Švedska
• Helsinki 
• Celokupna Estonija, Letonija i Litvanija
• Delovi Holandije
• Češka
• Slovačka
• Rumunija
• Moldavija

Čak i ako je domet bio manje ravnomeran, unutar 500 km, pozicija iz Kaliningrada i dalje ugrožava veliki deo Centralne i Istočne Evrope, posebno ključne položaje NATO oko Suvalkskog jaza, baltičke zemlje, Poljsku i delove Nemačke. 

Delovi proizvedeni u inostranstvu su prikazani u nastavku: 

"U proleće 2025. godine, Ukrajina je uvela sankcije proizvođačima raketa Iskander", rekao je Vladislav Vlasjuk, predsednički komesar za politiku sankcija, komentarišući pitanje delova proizvedenih u inostranstvu.

"Paket sankcija obuhvatao je 60 pravnih lica, od kojih je manje od polovine (22) pod sankcijama u najmanje jednoj jurisdikciji (uglavnom sankcije SAD)"

Ukrajina sarađuje sa partnerima kako bi dodatno poremetila vojni lanac snabdevanja raznim materijalima, rekao je, uključujući "ugljenična vlakna, koja se proizvode korišćenjem sirovina koje Rusija uvozi iz zemalja EU (Austrije, Italije, Nemačke, Češke), kao i Turske i Kine." Ovi delovi su neophodni za proces proizvodnje, a odgovarajuće sankcije mogu sprečiti proizvodnju većeg broja ovih raketa.

Šta bi Evropa trebalo da uradi?

Prvo, postoji povećana sposobnost Rusije da udari duboko u Evropu ovim raketama, što bi, u slučaju šireg sukoba, ojačalo ruske kapacitete. Takođe se može koristiti kao poluga za pregovore i za pritisak na Evropu i NATO. Dalje, ove rakete bi mogle da ugroze globalnu bezbednost. 

Važno je napomenuti, kao što je to učinio HUR, da bi se ove rakete mogle naći i u rukama drugih zemalja, poput Severne Koreje, koja je u prošlosti dobila oružje od Rusije. Iran i druge zemlje bi takođe mogle da nabave ove rakete u budućnosti. Rusija trenutno proizvodi Su-35 sa namerom da ih izvozi u Iran, ispunjavajući porudžbinu od pre invazije velikih razmera, kako pokazuje procurela dokumentacija. Stoga je zamislivo da bi se ove rakete mogle izvoziti i u Iran ili druge zemlje.

Koji je pravi odgovor?

"Prvo, EU bi trebalo da poveća obim sankcionisanja kompanija koje su uključene u zaobilaženje sankcija na određenu robu i usluge", rekla je Olena Jurčenko, direktorka za analizu, istrage i istraživanja u Savetu za ekonomsku bezbednost Ukrajine (ESCU).

"Trenutno je tempo spor, a broj mali, u proseku oko 5-7 kompanija po paketu, dok postoje hiljade kompanija koje zaobilaze sankcije."

Drugo, fokusirati se na poboljšanje mehanizma za sprovođenje sankcija. Posebno obavezne provere usaglašenosti kupaca od strane evropskih izvoznika, koje bi trebalo proširiti na svu robu koja može imati vojnu upotrebu ili doprineti industrijskom potencijalu Rusije. Ovo pravilo se primenjuje samo na Zajedničku listu visokog prioriteta. Tržištu treba reći da neznanje ne prevazilazi odgovornost. 

Treće, ruska preduzeća sve više koriste kineske tehnologije, a ne samo robu zapadnog porekla koja se reeksportuje preko Kine. EU se suočava sa izazovom balansiranja odnosa sa Pekingom, a sankcije su često polovne. Čak i ako EU ne želi da sankcioniše Kinu, može da sankcioniše posredničke kompanije koje izvoze u Rusiju. 

Konačno, EU je dosledno uspostavljala snažne mehanizme u nekoliko paketa, posebno onih koji odražavaju ruska ograničenja prema jurisdikcijama koje su posebno aktivne u zaobilaženju sankcija. Iako je verovatnoća uvođenja takvih mera minimalna, i dalje postoji prostor za manevar, uključujući i diplomatiju sankcija specijalnog predstavnika EU za sankcije.