"Niko ne želi ovaj rat, ali Rusija..."

Roj dronova, za koje se sumnja da su ruski, ušao je u poljski vazdušni prostor u noći između utorka i srede, dok je u Rumuniji u subotu uočena slična aktivnost.

Ovi događaji označavaju eskalaciju napetosti između Rusije i NATO-a, dok stručnjaci upozoravaju na povećani intenzitet sukoba.

U Poljskoj su u subotu ponovo dignuti borbeni avioni, a sistemi protivvazdušne odbrane stavljeni su u stanje visoke pripravnosti.

Aerodrom Lublin na jugoistoku zemlje privremeno je zatvorena zbog sigurnosnih mera, dok en NATO aktivirao dva "Eurofightera".

• Ovo se zataškava?; Ruski dronovi upali u još jednu NATO članicu
• Brutalna poruka: Želite sveopšti rat? Dobićete ga

Takođe, Rumunija je odgovorila slanjem dva borbena aviona za presretanje ruskog drona koji je prodro oko 20 kilometara u unutrašnjost zemlje.

Prema izjavama NATO-a, savezničke snage 12. septembra pokrenule su operaciju jačanja istočnog boka, čime se nastoji povećavanje bezbednosti zemalja članica u regionu.

Kako pišu mediji, ako je suditi po međunarodnom pravu, obaranje stranih letelica unutar vazdušnog prostora zemalja NATO-a dopušteno je, ali stručnjaci naglašavaju važnost proporcionalnosti.

"Prvo se upućuje zahtev za napuštanje vazdušnog prostora, zatim se može pribeći prisilnim merama. Rušenje je krajnja mera“, objasnio je Klemens Fišer, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kelnu.

Fišer ističe da ovi incidenti ukazuju na eskalaciju sukoba, ali i na odlučnost NATO-a koja je impresionirala Rusiju i Belorusiju.

• NATO razmatra šokantnu odluku: Zatvoriće nebo iznad Ukrajine?
• Tramp "zagrmeo": Agresori, to su ljudska bića...

"Središte njihove vojne vežbe Zapad 2025. premešteno je u unutrašnjost Belorusije, što pokazuje da su svesni naše spremnosti“, dodao je.

Fišer nije uveren u predviđanja da bi se rat mogao proširiti na zapadnu Evropu oko 2028.

"Jedino što se može predvideti s relativnom točnošću iz vojno-ekonomske perspektive jeste da će Rusija za otprilike četiri do pet godina vratiti svoju vojsku na nivo koji bi joj omogućio pokretanje dalekosežnih ofanzivnih mera. NATO ima toliko vremena da izgradi dovoljan potencijal odvraćanja", kazao je on.

Aleksander Dubovij, stručnjak za istočnu Evropu i Rusiju, međutim, smatra da Moskva namerno testira reakcije NATO-a i EU.

"Rusija polako podiže temperaturu, dok Zapad to možda ne primećuje na vreme. Ključno je kako će SAD reagovati jer svaka slabost ohrabruje Kremlj", upozorio je Dubovij.

Iako se trenutno ne očekuje aktivacija člana 5. NATO-o ugovora, koji bi označio kolektivni odgovor na napad, stručnjaci upozoravaju da se verovatnost takvih scenarija povećava.

"Potrebno je više od izolovanog incidenta, ciljani napad naređen od političkog vođstva bio bi preduslov “, pojasnio je Dubovij.

Ipak, on naglašava da Rusija trenutno vidi sebe u širem sukobu sa Zapadom, što povećava rizik od dalje eskalacije.

Dok Rusija nastavlja da testira granice, NATO i njegove članice suočavaju se s izazovom očuvanja jedinstva i proporcionalnog odgovora.

Dubovij naglašava da direktan ulazak NATO-a u rat s Rusijom ostaje malo verovatan, ali upozorava: "Niko u Savezu ne želi ovaj rat, ali Rusija ga vidi kao sukob sa Zapadom. Što više eskalira, to će više zemalja shvatiti potrebu za pripremom", dodao je.

Zapad se sada nalazi na raskrsnici, podrška Ukrajini ostaje ključna, ali istovremeno se mora osigurati sigurnost vlastite teritorije. Kako će se situacija razvijati, zavisiće od sposobnosti NATO-a da deluje odlučno, ali bez prelaska “crvenih linija“ koje bi mogle dovesti do šireg sukoba, zaključuje se u tekstu.