Jeziva prognoza: Sistem je na ivici kolapsa; Čeka nas "ledeno doba"?

Kako je preneo Večernji list, kada se govori o klimatskim promenama, najčešće se misli na toplije temperature, suše i toplotne talase, ali malo ko razmišlja o mogućnosti da klimatska kriza Evropu gurne u sasvim suprotan scenario – ledene zime i sušna leta.

Ključ svega, kako se nalazi, leži u Atlantskoj meridionalnoj cirkulaciji (AMOC), sistemu okeanskih struja koji funkcioniša kao ogroman transportni pojas.

• La Ninja "udara" Evropu; Objavljena velika prognoza

On nosi tople vode na sever, dok se hladne i duboke vraćaju na jug, osiguravajući da Evropa uživa blažu klimu od, na primer, Sibira, iako su na istim geografskim širinama.

AMOC takođe utiče i na raspodelu padavina, riblji fond, kao i na  te opstanak fitoplanktona, osnove okeanskih ekosistema.

"Ali, AMOC je sada na udaru ljudske aktivnosti", ističu mediji i dodaju da sagorevanje fosilnih goriva zagreva okeane, dok otapanje Grenlanda uliva velike količine slatke vode u Atlantik, razređujući njegovu slanost.

Naučnici stoga upozoravaju da se približavamo tzv. tački preokreta – trenutku kada sistem može naglo i nepovratno da kolabira, piše Bloomberg.

• Svetu preti "oluja veka" – sve stvari se kreću u pogrešnom smeru

Međutim, za sada nije poznato pri kom nivou globalnog zagrevanja počinje nepovratan process, niti koliko brzo bi se urušavanje moglo dogoditi.

Podaci o AMOC-u prikupljaju se tek od 2004., a različiti modeli daju različite rezultate.

U poslednjih godinu dana objavljene su studije koje su, naizgled, potpuno kontradiktorne.

Već u 2024. godini naučnici su pisali da ubrzo dolazi do kolapsa, a samo par meseci kasnije izašle su studije kako kolaps nije ni blizu.

Naizgled zbunjujući zaključci zapravo otkrivaju da se radi o različitim definicijama pojma "kolaps".

Dok jedni govore o potpunom zaustavljanju struja, drugi već ozbiljno slabljenje posmatraju kao urušavanje sistema.

Međutim, čak i oslabljen AMOC imao bi dramatične posledice: oštrije zime u Evropi, ubrzano podizanje nivoa mora i sve razornije uragane.

Najnovija istraživanja idu i korak dalje, pa tako rad objavljen u Environmental Research Letters simulira scenarije sve do 2500.

I, rezultati su zabrinjavajući, ako emisije staklene bašte nastave da rastu, postoji 70% šanse da se AMOC uruši do 2300.

Čak i ako svet dosledno sprovede ciljeve Pariskog sporazuma, mogućnost urušavanja i dalje ostaje na nivou od 25%.

"Zamislite da vam neko kaže kako avion kojim bi trebalo da letite ima 25% šanse da se sruši. Da li bi ste se ukrcali?", slikovito piše Bloomberg, upozoravajući da svet prečesto olako odbacuje ovakva upozorenja samo zato što se naučnici još ne slažu u svim detaljima.

Jedno je sigurno, zaključuje se u tekstu, Atlantski okean više nije tihi regulator klime, već postaje nepredvidiv igrač čiji bi nagli obrt mogao da promeniti sliku Evrope, pa i cele planeta.