Svetu preti "oluja veka" – sve stvari se kreću u pogrešnom smeru

Evropa je doživela jednu od najjačih serija toplotnih talasa u junu i julu, sa dnevnim temperaturama prelazećim 40°C. Istraživanja su pokazala da su klimatske promene najmanje utrostručile broj smrtnih slučajeva tokom toplotnog talasa krajem juna, sa 1.500 dodatnih smrtnih slučajeva u 12 gradova.

Prošle godine, Evropa je doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine, sa više od 335 smrtnih slučajeva i 18 milijardi evra štete.

Fenomen hidroklimatskih udara postaje sve češći – naizmenične faze suše i oluja izazivaju destabilizaciju životne sredine i povećanje rizika od požara.

Jaki toplotni talasi postaju sve češći i duže traju, a granice godišnjih doba sve fluidnije. Iznadprosečne temperature leti su često bile prekidane iznenadnim olujama, pa je krajem juna i jula bilo jakih grmljavina praćenih gradom većim od 5 cm u prečniku. Sličan trend je nastavljen i ove godine.

Veći deo Evrope doživeo je jak toplotni talas, a u mnogim zemljama zabeleženi su temperaturni rekordi.

Na sadašnjim nivoima emisije ugljen-dioksida, Zemlja bi mogla biti osuđena da pređe simboličnu granicu zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa za samo tri godine. To je oštro upozorenje više od 60 vodećih svetskih klimatologa u njihovoj najnovijoj proceni stanja globalnog zagrevanja. Skoro 200 zemalja složilo se da pokuša da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa s kraja 19. veka, u okviru značajnog sporazuma postignutog 2015. godine, čiji je cilj bio da se izbegnu neki od najgorih uticaja klimatskih promena. Ali zemlje su nastavile da sagorevaju rekordne količine uglja, nafte i gasa, kao i da seku šume, dovodeći ovaj važan međunarodni cilj u opasnost, javlja Bi-Bi-Si.

"Sve stvari se kreću u pogrešnom smeru. Do sada smo svedoci nekih neviđenih promena, kao što su globalno zagrevanje i porast nivoa mora", rekao je glavni autor studije, prof. Pirs Forster, direktor Pristli centra za klimatsku budućnost na Univerzitetu u Lidsu.

Početkom 2020. godine, naučnici su procenili da čovečanstvo može da emituje samo 500 milijardi tona više ugljen-dioksida (CO2), gasa koji je najodgovorniji za zagrevanje planete, sa 50% šanse da se zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa. Ali do početka 2025. godine, ovaj takozvani "ugljenični budžet" se smanjio na 130 milijardi tona, otkrila je nova studija. Ako globalne emisije CO2 ostanu na trenutnim nivoima od oko 40 milijardi tona godišnje, količina od 130 milijardi tona daje svetu oko tri godine dok se taj ugljenični budžet ne iscrpi. Trenutna stopa zagrevanja je oko 0,27 stepeni po deceniji, što je mnogo brže od bilo kojih podataka poznatih iz geoloških zapisa. A ako emisije ostanu ovako visoke, planeta je na dobrom putu da dostigne povećanje temperature od 1,5 °C već oko 2030. godine.

Nedavno povećanje je uglavnom posledica emisije gasova staklene bašte, ali je i smanjenje efekta hlađenja sitnih čestica nazvanih aerosoli takođe odigralo ulogu. Ova dodatna energija mora negde da ode, pa deo nje ide na zagrevanje kopna, povećanje temperature vazduha i globalno topljenje glečera, ali oko 90 procenata viška toplote apsorbuju okeani. Sve ovo ne samo da znači poremećaj kada je u pitanju morski život, već utiče i na porast nivoa mora. Zato toplije okeanske vode zauzimaju više prostora, zajedno sa dodatnom vodom koju topljenje glečera "dodaje" morima.

Smanjenje emisije CO2 važnije nego ikad

Stopa porasta globalnog nivoa mora udvostručila se od 1990-ih, povećavajući rizik od poplava za milione ljudi koji žive u priobalnim područjima širom sveta. I iako sve ovo stvara prilično sumornu sliku, autori kažu da primećuju da se stopa povećanja emisije ugljen-dioksida usporava sa uvođenjem čistih tehnologija. Oni tvrde da je "brzo i odlučno" smanjenje emisija važnije nego ikad.

Međutim, treba napomenuti da svako dodatno zagrevanje povećava ozbiljnost brojnih vremenskih ekstrema, kao što su topljenje leda i porast nivoa mora. Važno je napomenuti da bi smanjenje emisija tokom naredne decenije moglo kritično promeniti stopu zagrevanja, smatraju stručnjaci.

Najmoćnije severoistočne oluje – razorne i često smrtonosne meteorološke pojave koje pogađaju istočnu obalu Sjedinjenih Država, donoseći sa sobom obilne kiše, snežne nanose i poplave koje često parališu urbana područja – dodatno su pojačane efektima klimatskih promena, otkriva nedavno objavljena studija.

Prema izveštaju Si-En-En-a, ove oluje, koje se obično javljaju između septembra i aprila, uzrokovane su temperaturnim kontrastom između hladnih arktičkih vazdušnih masa sa severa i toplijih, vlažnih struja iz Atlantskog okeana.

Tzv. "Oluja veka" iz marta 1993. godine ostaje upamćena kao jedna od najrazornijih i najskupljih u istoriji merenja.

Uraganski vetrovi od preko 160 km/h doneli su i do 150 cm snega na nekim mestima, odnevši više od 200 života.

"Snežni Armagedon" iz 2010. godine zatrpao je delove Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije i Zapadne Virdžinije sa više od 30 centimetara snega, usmrtivši 41 osobu i ostavivši stotine hiljada domaćinstava bez struje.

Sledeća "oluja veka" mogla bi biti još jača, piše CNN, pozivajući se na nova istraživanja.