Konferencija kojom je počeo Hladni rat u svetu: Šta su sve dogovorili Čerčil, Ruzvelt i Staljin

Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su 4. februara 1945. u dvorcu Livadija, u Jalti na Krimu, osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata.

Postignuta je saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.

Trojica lidera sporazumela su se tada i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita, lidera Partizanskog pokreta otpora, i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana Šubašića.

Inicijator sastanka bio je Ruzvelt. Razmatrani su, kao mesto susreta, Malta, Kipar, Atina, Jerusalim, i druga mesta.

Jalta je nesumnjivo prihvaćena zbog činjenice da su zapadni lideri imali razumevanja za Staljinovu bojazan od putovanja, posebno avionom.

• "Tramp sve više liči na Hitlera"
• "89 sekundi do nuklearne ponoći"
• Bačena je bomba; Odmah poginulo 80.000 ljudi... VIDEO
• Rusija će podneti rezoluciju o genocidu u Drugom svetskom ratu? "Rezolucija o Srebrenici je presedan"

Odlučeno je ustanovljenje suda za ratne zločine, razrađivana su pitanja vezana za poratnu sudbinu prostora Centralne i Istočne Evrope.

Razrađeni su takođe detalji vezani za potonje funkcionisanje OUN, o čemu je prethodno, tokom rata, u više navrata bilo reči.

Tema je, pre svega, bio način rada Saveta bezbednosti.

Razmatrano je takođe pitanje plaćanja ratne štete. Za Nemačku je predviđena vojna, ekonomska i politička reforma, potpuna demilitarizacija i denacifikacija.

Staljinu nije bilo teško da obeća Ruzveltu i Čerčilu da će u zemljama koje će biti sovjetska zona na prostorima srednjoistočne Evrope biti poštovane demokratske norme, na čemu su insistirali lideri SAD i Britanije.

Prihvatio je povratak predratnih, izbeglih vlada, osim u Varšavu, Bukurešt i Sofiju.

Razume se bila je to samo mimikrija, kako je pokazao potonji razvoj događaja.

Što se teritorijalnih promena tiče, dogovoreno je pomeranje sovjetske granice u Poljskoj do Bresta na zapad.

Tri pribaltičke zemlje koje su bile sastavni deo Rusije do revolucije, prepuštene su Moskvi. Besarabija takođe.

Za Poljsku je predviđeno pomeranje granice sa Nemačkom do Odre, podrazumevajući priključenje Pomeranije, Šlezije, Gdanjska, južnog dela Istočne Pruske.

Na Dalekom Istoku, Sovjetskom Savezu je priznato, pošto Japan bude poražen, pravo na južni Sahalin i Kurilska ostrva, koje je Rusija izgubila u ratu 1904/1905. Ovo je podrazumevalo ulazak Sovjetskog Saveza u rat protov Japana, što je Staljin prihvatio.

• Ovako je izgledao jedini atentat na sovjetskog lidera
• Istorijske ličnosti koje su pravile idiotske greške
• Potvrđena autentičnost Hitlerove lične zastave: Neće biti izlagana FOTO

Usaglašeno je da će saveznici nadalje sarađivati u progonu nacista, odnosno ratnih zločinaca, kao i da će saveznici sporazumno nadalje sarađivati sa ciljem realizacije dogovorenih ciljeva.

Usaglašeno je da će Nemačka biti podeljena na četiri okupacione zone, kojima će upravljati zemlje pobednice, SAD, Sovjetski Savez, Britanija i Francuska. Istina, postojanju francuske zone protivio se Staljin.

Šta više, u sklopu "Komisije za podelu Nemačke" postojala je tada ideja podele Nemačke na šest država.

Staljin je obrazovanje četvrte, francuske okupacione zone prihvatio tek tokom Konferencije u Potsdamu jula/avgusta 1945. po okončanju rata. Istina, SAD je tada umesto preminulog Ruzvelta predstavljao Hari Truman, a Britaniju Klement Atli, pošto je Čerčil poražen na izborima.

Dogovori na Jalti odredili su definitovno pođelu sfera uticaja u poratnoj Evropi. Uglavnom, sve teritorije do kojih su sovjetske trupe doprle ostale su zona uticaja Moskve.

Detalji su potom precizirani tokom Konferencije u Potsdamu.

Ostaje međutim činjenica da je vrlo brzo potom došlo do suštinskih neslaganja između zemalja pobednica, ratnih saveznika, odnosno započeo je takozvani Hladni rat koji će odrediti naredne decenije u Evropi, sve do pada Berlinskog zida 1989. godine.