"Tramp sve više liči na Hitlera"

"Prelazak na koncept 'Amerika na prvom mestu' ima alarmantnu sličnost sa parolom iz Hitlerovog vremena 'Nemačka iznad svega', a igranje na kartu 'uspostavljanje mira silom' moglo bi definitivno da sahrani diplomatiju. Da ne govorimo da se u takvim izjavama i ideološkim konstrukcijama ne vidi ni senka poštovanja prema međunarodno-pravnim obavezama Vašingtona prema Povelji UN", ističe Lavrov u članku za časopis "Rusija u globalnoj politici".

Kako je dodao, povratkom republikanske administracije na čelu sa Trampom na vlast u SAD, američko tumačenje međunarodnih procesa nakon Drugog svetskog rata dobilo je novu dimenziju.

"U tom smislu, veoma značajnu izjavu je dao novi državni sekretar Marko Rubio u Senatu 15. januara, a smisao je da posleratni svetski poredak nije samo zastareo, nego je pretvoren u oružje koje se koristi protiv interesa SAD. Dakle, sada ne samo da je nepoželjan jaltinsko-potsdamski sistem sa centralnom ulogom UN, nego i 'poredak zasnovan na pravilima' koji kao da je oličenje egoizma i arogancije Zapada na čelu sa Vašingtonom u epohi nakon Hladnog rata", zaključio je Lavrov.

Dodao je da Zapad nikada nije voleo poredak zasnovan na centralnoj ulozi UN-a i poštovanju međunarodnog prava, jer je, kako kaže, navikao da živi u neokolonijalnoj paradigmi.

• Palo upozorenje Rusije; Gruva u Kijevu; Rojevi dronova u akciji
• Bibi stigao kod Trampa
• Otvorena pretnja Trampu: Blokiraćemo vas, uništili ste nam USAID
• Još jedna šok odluka iz Amerike: Povlače se iz humanitarnih misija
• EU zbog Trampa "boli glava"
• Tramp zadao jak "udarac" Svetskoj zdravstvenoj organizaciji
• Trampov plan za Ukrajinu izazvao gnev u Moskvi: Rusija odbacuje 100-dnevni rok

"Poredak koji je zasnovan na principima UN-a je poredak zasnovan na međunarodnom, istinski univerzalnom pravu, i podrazumeva se da će svaka država poštovati taj zakon. Rusija, kao i većina članica svetske zajednice, nikada nije imala problema sa tim, ali Zapad, koji se nije izlečio od sindroma izuzetnosti i koji je navikao da deluje u neokolonijalnoj paradigmi, odnosno da živi na račun drugih, format međudržavne saradnje zasnovan na poštovanju međunarodnog prava od samog početka nije bio po volji", istakao je Lavrov.

On je podsetio na reči bivše zamenice državnog sekretara SAD za politička pitanja Viktorije Nuland o tome da "Jalta nije bila dobro rešenje za SAD, na njega nije trebalo pristati".

"Ovo priznanje objašnjava mnogo o ponašanju Amerike na međunarodnoj sceni. Jer, prema Nulandovoj, Vašington je gotovo bio primoran, protiv svoje volje, da pristane na posleratni svetski poredak iz 1945. godine, a američke elite su ga već tada doživljavale kao teret", rekao je Lavrov.

"Upravo je taj osećaj doveo do kasnije težnje Zapada da se odradi revizija Jaltinsko-Potsdamskog poretka. Taj proces je započeo zloglasnim flutonskim govorom Vinstona Čerčila 1946. godine, u kojem je on faktički objavio 'hladni rat' Sovjetskom Savezu. Doživljavajući Jaltinsko-Potsdamske sporazume kao taktički ustupak, SAD i njihovi saveznici nikada nisu dosledno sledili osnovni princip Povelje UN-a o suverenoj jednakosti država", primetio je on.

Podsećamo, saveznička konferencija tri lidera Čerčila, Ruzvelta i Staljina, započela je u Jalti na Krimu 4. februara 1945, pre 80 godina. Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su 4. februara 1945. u dvorcu Livadija, u Jalti na Krimu, osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata.

Postignuta je saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.

Trojica lidera sporazumela su se tada i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita, lidera Partizanskog pokreta otpora, i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana Šubašića.