Boris Tadić

Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju.

Član je Demokratske stranke od 1990. godine. Obavljao je funkcije sekretara Glavnog odbora i potpredsednika Izvršnog odbora DS-a. Na Skupštini DS-a 27. februara 2000. godine, izabran je za potpredsednika stranke.

Bio je poslanik Narodne skupštine Srbije i član njenog Veća za nauku i tehnologiju.

Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine i poslednjih godina je radio na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samom DS-u.

Od 2003. godine bio je predavač politike i advertajzinga na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.

U prvoj postmiloševićevskoj vladi Savezne Republike Jugoslavije, 2000. godine, bio je ministar telekomunikacija.

Od 2001. bio je savezni poslanik DS-a u Veću građana i potpredsednik Skupštine SRJ. U tom mandatu obavljao je i funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

U sazivu prve skupštine Državne zajednice SCG obavljao je funkciju šefa poslaničkog kluba DOS-a.

Ponovo je izabran za potpredsednika DS-a na Skupštini DS 5. oktobra 2001. godine.

Od 17. marta 2003. bio je ministar odbrane Srbije i Crne Gore.

Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste "DS - Boris Tadić".

Od februara 2004. bio je šef poslaničkog kluba DS-a u Narodnoj skupštini Srbije. Za predsednika DS izabran je na 11. skupštini DS-a u februaru 2004. godine.

Na funkciju predsednika Republike Srbije stupio je 11. jula 2004. godine.

Govori engleski i francuski jezik, oženjen je i otac je dve ćerke.