U Skupštini Srbije nastavljena rasprava; Na dnevnom redu sednice je 40 tačaka

Poslanici Skupštine Srbije počeli su današnju sednicu postavljanjem poslaničkih pitanja, a interesovalo ih je da li je moguće ograničiti pristup društvenim mrežima maloletnim licima, pitali su o rudarskim istraživanjima na srpskim planinama, uvozu mesa u Srbiju kao i finansijskoj pomoći preduzetnicima.

Poslanica Jedinstvene Srbije Zagorka Aleksić pitala je Vladu Srbije da li se razmišlja o meri uvođenja minimalne starosne granice od 15 ili 16 godina za korišćenje društvenih mreža.

"U više država danas su u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative kojima se razmatra zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Australija, koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti, već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine", rekla je Aleksić.

Objasnila je da društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koje su im dostupne su vrlo selektivne, kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja.

"Smatramo da je potrebno da se o ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji. Smatramo da bi ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece", rekla je Aleksić.

Poslanik SVM Akoš Ujhelji je govorio o finansijskoj pomoći preduzetnicima pa je upitao Ministartsvo finansija da li Vlada planira uvođenje dodatnih kriznih mera, kao što su nove garantne šeme za likvidnost, dodatne subvencije za kamatne razlike, ili mogućnost uvođenja ciljanog moratorijuma na otplatu kredita za najugroženije sektore male i srednje privrede.

Pitao je i da li će Vlada razmatrati mogućnost uvođenja privremenog ograničenja, odnosno maksimiziranja efektivne kamatne stope na komercijalne kredite za privredu, kako bi se sprečio dalji odliv kapitala iz realnog sektora u bankarski sektor.

Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić je govorio o rudarskim istraživanjima na planini Bobija kod Ljubovije i pitao Ministarstvo za zaštitu životne sredine da li privredno društvo Konstantin Resources d. o. o, odnosno Middle Island Resources, ima projekat primenjenih geoloških istraživanja na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na Bobiji.

Pitao je Ministarstvo odbrane kada će objekat 27, lamela 3, u drugoj mesnoj zajednica Bežaninska Kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je, kako kaže, obaveza investitora, u ovom slučaju Ministarsvo odbrane i dodao je da su stanovi u toj lameli useljeni u aprilu 2009. godine.

Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine je upitao kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa i iz kojih država potiče.

Macut:Vlada u stalnoj komunikaciji sa EK, ispunjavamo obaveze iz Plana rasta

Premijer prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da su ministarstva, kao i Vlada u stalnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom i istakao da Srbija ispunjava obaveze iz Plana rasta.

On je u Skupštini Srbije ocenio da su navodi o suspendovanju sredstava iz EU, kako je rekao, "jedan potpuni irelevantan momenat koji se postavlja kao mogućnost".

"Ne mogu da prihvatim konstataciju da će nešto biti zaustavljeno zbog toga što postoji grubo kršenje nekakvih prava u bilo kom segmentu našeg društva, a pre svega obrazovanja. Incidenti koji se pojavljuju su niskog inteziteta da bi se nešto ukinulo“, rekao je Macut u Skupštini Srbije.

On je rekao da pristupni proces Evropskoj uniji ima svoje trajanje, a da za to vreme treba da usvojimo jako puno i propisa i zakona.

Macut je kazao da postoji čitav spisak mera koje se moraju utvrditi u pravnom saobraćaju u našoj zemlji, ali i u svakom drugom smislu, kako je kazao, usklađivanje sa evropskim standardima jeste neminovnost na putu za Evropsku uniju. 

"Ono što jeste sigurno jeste da je Srbija jedina od zemalja u pristupnom pristupanju Evropskoj uniji u grupi zapadnog Balkana koja ima najizgrađeniji i ekonomski i finansijski i bilo koji drugi kapacitet koji je jedan od uslova za zatvaranje poglavlja i pristupanje Evropskoj uniji. Srpska vlada, odnosno i vlada i ministarstva su u stalnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom, postoji jedna stalna razmena i nacrta određenih zakonskih rešenja, ali sami zakoni odlaze na verifikaciju pre nego što budu usvojeni u ovom visokom domu", rekao je on.

Dodao je i da se intenzivno radi na tome.

"Mi imamo Plan rasta koji ispunjavamo. Prema tome, da li ćemo to da ostvarimo ili nećemo, da li ćemo otvarati poglavlje ili nećemo, to je potpuno stvar tehničke prirode. Znači, vrlo visoki stepen politike je uvučen u ovo sve. Svaki odlazak u Brisel, svako protestovanje, svaki korak koji nije u skladu sa, da kažem, normativima normalnog komuniciranja i postizanja nacionalnog konsenzusa o bilo kom pitanju, ne vodi rešavanju problema. Znači, otvaranje poglavlja ne znači da mi ne radimo na njima", rekao je Macut.

On je u obraćanju poslanicima rekao da vlada zaseda u punom obimu i podsetio da je na mesto premijera došao u trenutku kada je bila najveća kriza na univerzitetu u zemlji pre godinu dana.

"Prošlo je godinu dana i mislim da smo se iz te krize vrlo uspešno izvukli, treba sa ljudima razgovarati, moramo da razgovaramo o svim potrebama ljudi koji imaju ili u obrazovnom sistemu, ali i u bilo kom drugom. Neko ko želi da obavlja volonterski svoju funkciju, a da takođe nastavi da radi svoj primarni posao, trebalo bi da bude zapravo jedna pozitivna poruka i drugima da se usude da obavljaju više angažovanja", rekao je Macut osvrnuvši se na zamerke opozicionih poslanika što premijer i dalje radi kao lekar.

Premijer je poručio i da nije dobro za perspektivu univerziteta i visokog obrazovanja to što postoji manir grubog mešanja politike u život akademije.

"Visoko obrazovanje mora ostati nezavisno, ali mora biti i kvalitetno i odgovorno prema studentima koji su na tom univerzitetu. Takođe mislim da zloupotreba ili upotreba studenata u te svrhe ne sme da se radi", rekao je Macut.

On je naveo da je mali procenat studenata koji pokušavaju da svoja politička razmišljanja pretoče u svakodnevni univerzitetski rad.

Macut je istakao i da nije dobar način komunikacije da se proziva i pozvao je poslanike da budu konstrukivniji.

Rasprava Selakovića i opozicije o Fakultetu srpskih studija

Ministar kulture Nikola Selaković pozvao je one koji učestvuju u formiranju Fakulteta srpskih studija u Nišu da ga pozovu ako još nešto može da pomogne u formiranju fakulteta, i dodao da ako je nekome i pomogao u nameri da se formira fakultet, da će to biti nešto čime će se ponositi.

On je tako u Skupštini Srbije odgovorio poslaniku Narodnog pokreta Srbije Đorđu Stankoviću, koji je tvrdio da Selaković direktno utiče na podelu Filozofskog fakulteta u Nišu, kako bi se formirao Fakultet srpskih studija.

"Ako još nešto mogu da pomognem u formiranju Fakulteta srpskih studija, slobodno, evo pozivam sve one hrabre, odvažne ljude sa moralnim kredibilitetom i integritetom koji su u tome učestvovali, da me slobodno pozovu. Gde god mogu nešto da pomognem, pomoći ću, a pogotovo ću pomoći i da se formiraju novi departmani i novi studijski programi. A isto važi i za najavljeno formiranje Univerziteta Sveti Sava", rekao je Selaković.

On je odgovorio Stankoviću i da je "jadno i žalosno što živi u gradu u kom postoji fakultet na čiji se dan fakulteta poziva dekan albanskog Filozofskog fakulteta iz Prištine kao počasni gost".

"Žalosno i jadno je da na odsecima koji su čisto identitetske discipline, kao što je Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu, za devet godina uprave, iste te uprave koja je pozivala sa Kurtijevog albanskog Filozofskog fakulteta dekana kao počasnog gosta u Nišu - Departman za istoriju sa 16 zaposlenih bude sveden na 7 zaposlenih", rekao je Selaković.

Upitao ga je kako mu ne smeta što se ne zove dekan iz Kosovske Mitrovice, sa jedinog legalnog srpskog univerziteta na Kosovu i Metohiji, već se zove albanski dekan iz Prištine i predstavlja u Nišu kao počasni gost. 

"I to vam godinama ne smeta, to vam je sve u redu, ali vam smeta kada se pobuni većina profesora Departmana za istoriju i kažu 'Nećemo da budemo pod ovakvom upravom koja nas teroriše'. A od sedmoro to je uradilo petoro njih, i tih petoro nisu važni, ali vam je važna profesorka koja uz svoju objavu kači pesme Marka Perkovića Tompsona", rekao je Selaković.

Poslanik "NPS-NLS" Đorđe Stanković je prethodno rekao da je osnivanje Univerziteta Sveti Sava "jedan od uvoda u priču da se bilo koji fakultet koji nije pod potpunom kontrolom razmontira i da se preseli na taj univerzitet".

Juče je završena objedinjena načelna rasprava o 40 tačaka dnevnog reda i počelo razmatranje zakonskih predloga u pojedinostima.

Na dnevnom redu je set trgovinskih zakona, među kojima je Predlog zakona o zaštiti potrošača, kao i Predlog zakona o trgovačkim praksama. Na dnevnom redu su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Poslanici razmatraju i više predloga odluka vlade iz oblasti kulture i međudržavnih sporazuma.

Sednica je počela u četvrtak, 16. aprila.