Mali odgovorio Šoškiću: "Nekada je Srbija imala dvocifrenu inflaciju; Plata od 1.000 evra misaona imenica"

Izjavu ministra Sini&scaron;e Malog prenosimo u celosti: &quot;Кada o &#39;nestručnoj makroekonomskoj politici&#39; govore ljudi pod čijim je upravljanjem Srbija imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan MMF aranžman i kolaps vi&scaron;e državnih banaka, onda je vi&scaron;e nego legitimno reći da je kredibilitet kategorija sa kojom se nikada nisu susreli, a kamoli da imaju pravo da se na nju pozivaju.&quot;Izgleda da je gospodin &Scaron;o&scaron;kić zaboravio da je u periodu 2008&ndash;2012, Srbija imala prosečnu inflaciju koja je bila među najvi&scaron;ima u Evropi, da je dinar dramatično oslabio, javni dug eksplodirao, privreda u&scaron;la u recesiju, a nezaposlenost dostigla rekordnih 25,9 odsto. &quot;Izgleda da je zaboravio i da je u tom nekom periodu ba&scaron; on bio na čelu Narodne banke Srbije. Prosečna plata bila je oko 360 evra, minimalna oko 170 evra, a NPL krediti su dostigli skoro 20 odsto. To su rezultati politike koju su vodili isti ljudi koji danas dele lekcije o &#39;održivom razvoju&#39;.&quot;&Scaron;to se tiče &Scaron;o&scaron;kićeve teze da Srbija ima problem jer &#39;plate rastu brže od produktivnosti&#39;, ona u su&scaron;tini znači da bi građani trebalo da ostanu jeftina radna snaga kako bi neko statistički bio &#39;konkurentan&#39;. &quot;To nije razvojna politika, već ekonomija niskih očekivanja. I upravo u vreme kada su takve politike vođene, u vreme gospodina &Scaron;o&scaron;kića i ostalih koji bi da se vrate na vlast, Srbija je imala masovno zatvaranje preduzeća, rekordnu nezaposlenost i egzodus radne snage. &quot;Na osnovu te teze gospodina &Scaron;o&scaron;kića, zaključujemo da bi oni, kada bi ponovo do&scaron;li na vlast, smanjivali plate zaposlenih. Plate za čiji rast, u realnom iznosu, se konstantno zalažemo i borimo, uprkos svim izazovima koji nas prate prethodnih godina. &quot;Uostalom, prosečna plata u Srbiji je u decembru pro&scaron;le godine, po prvi put u istoriji pre&scaron;la hiljadu evra, dok je minimalna zarada od 1. januara dostigla 551 evro. Za vreme gospodina &Scaron;o&scaron;kića, prosečna plata od hiljadu evra na nivou Republike Srbije bila je samo misaona imenica, a za hiljade i hiljade otpu&scaron;tenih radnika misaona imenica je bila bilo kakva plata.&quot;Posebno je neozbiljno govoriti o &#39;ga&scaron;enju izvoznog potencijala&#39; u zemlji u kojoj je izvoz roba i usluga vi&scaron;e nego učetvorostručen u odnosu na 2012. godinu. Sa 11,5 milijardi evra u 2012. stigli smo do 47,7 milijardi u 2025 godini. Da je politika stabilnog kursa i rasta plata uni&scaron;tila konkurentnost, izvoz ne bi porastao preko 315 odsto, niti bi Srbija postala jedna od vodećih investicionih destinacija u regionu.&quot;Takođe, potpuno je ekonomski nepismeno predstavljati tekući deficit u uslovima snažnog investicionog ciklusa kao dokaz &#39;propasti&#39;. Srbija danas uvozi opremu, tehnologiju, infrastrukturu i kapitalna dobra jer se gradi i investira. To je su&scaron;tina investicionog ciklusa. Da je spoljna pozicija neodrživa, MMF to sigurno ne bi godinama izostavljao u svojim izve&scaron;tajima. Naprotiv, Srbija već godinama u potpunosti pokriva deficit tekućeg računa stranim direktnim investicijama, osim 2025. godine, ali za 2025. godinu znamo razloge odlaganja investicija.&quot;Dakle, zaista je paradoksalno govoriti o &#39;padu investicija&#39;, a istovremeno relativizovati blokade puteva, &scaron;kola i institucija koje direktno utiču na poslovni ambijent, turizam, transport, trgovinu i investicionu percepciju zemlje. Pro&scaron;le godine je deo privredne aktivnosti bukvalno bio fizički blokiran. Turizam, usluge i transport su to direktno osetili. Uprkos tome, Srbija je već u prvom kvartalu ove godine ponovo među najbrže rastućim ekonomijama Evrope.&quot;I na kraju, teza da je ključ ekonomije u 21. veku poljoprivreda i jeftina radna snaga zvuči kao ekonomska politika iz pro&scaron;log veka. U većini razvijenih evropskih zemalja poljoprivreda učestvuje sa 1,5&ndash;3 odsto u BDP-u. Savremeni rast nose industrija vi&scaron;e dodate vrednosti, IКT, usluge, infrastruktura, inovacije i investicije. I upravo u tim oblastima Srbija poslednjih godina beleži najveći napredak.&quot;I ono &scaron;to je najvažnije. Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu nije imala decenijama &ndash; investicioni kreditni rejting, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, istorijski najnižu nezaposlenost. To nisu politički stavovi, već merljivi rezultati, koje građani jasno vide&quot;, zaključio je ministar Mali.

Mali odgovorio Šoškiću: "Nekada je Srbija imala dvocifrenu inflaciju; Plata od 1.000 evra misaona imenica"

0 Komentari