Mediji: Zlo ne miruje

Od kada postoji ljudski rod sukobljavaju se dobro i zlo, a ovo potonje želi da bude dominantno. Preduslov da zlo postane dominantno je da dobro obuzme strah, preneli su mediji.

Svedoci smo zadnjih godina da latentno zlo u Srbiji, koje je uvek postojalo, kao u svakom društvu, počinje na momente da izbija kao dominantno, i da preuzme primat nad dobrim, navode mediji. 

Nezapamćeni zločini u OŠ Vladislav Ribnikar, kao i u Duboni i Orašju, pustili su zlo kroz pojedince, ali se tu nije zadržalo, nego je nastavilo da se širi i prima kod mnogih građana Srbije, a naročito među mladima, koji su najosetljivija kategorija.

Posle velike tragedije u Novom Sadu, zlo koje je hranjeno od strane svih mogućih neprijatelja naše države i društva izlilo se u najokrutnijem obliku na ulice  i što je najtragičnije na fakultete, srednje, pa čak i osnovne škole. Zlo je uvek zamaskirano, nekom lepom i pristojnom maskom koja je prijemčiva za mnoge.

Posledice koje zlo proizvodi samo su u vidu trenutnog nasilja i destrukcije viđeni odmah, pa iako ne uspe na realizaciji svojih ciljeva, tada ostavlja dalekosežne posledice da bi moglo da se pojavi kada god to poželi. Preduslov bujanja zla je strah kod onih koji  treba da ga spreče. Tako da je ta večita borba dobra i zla, koja se intezivirala u Srbiji, zadnjih petnaest meseci, samo na jednom zatišju, navode mediji. 

Sada, ponovo, kada se desila tragedija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pokazalo se da zlo samo tinja i nikad se ne zna gde će i kada eskalirati, pišu mediji. 

Pojavili su se instruisani, potplaćeni od rušitelja naše države, studenti blokaderi i uz pomoć velikog broja svojih profesora blokirali i okupirali fakultete, obesmislili njihovo postojanje, sprečili njihov rad, preneli nasilje na ulice, a sve pod plaštom borbe protiv ove vlasti, a sve za slobodu i demokratiju. Ovo je važilo i za srednje, pa čak i osnovne škole koje su maloletna deca blokirala.

Mediji postavljaju pitanje – čega se građani Srbije plaše, od koga se plaše?

Da li je srpska hrabrost ostala u prošlosti, pitaju se mediji. 

Univerziteti u Srbiji imaju oko 40.000 studenata, a koliko je bilo blokadera? Da li je moguće da bar 30.000 studenata, koji nisu bili blokaderi, pa i njihovi roditelji, nije moglo da digne glas protiv ovog zla? Čega su se bojali, pitaju se mediji. 

Svi su živeli u nekom strahu i prihvatali stanje zdravo za gotovo. Čast izuzecima, hrabrim studentima koji su se pobunili, ali to je bio samo jedan mali broj, koji potvrđuje napred navedeno, navode mediji. 

Bile su vidljive slike, posle tragedije u Ribnikaru i Novom Sadu kako hiljade ljudi ostavlja cveće i pali sveće na mestu tragedije. A kako je danas ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu? Da li smo mogli da vidimo hiljade građana koji su se okupili skandirajući da traže ostavke dekana, svih prodekana na Filozofskom fakultetu? Da li smo videli i čuli da skandiraju i traže njihovu krivičnu odgovornost, pitaju mediji. 

Ne nismo videli nikoga, nema stotina buketa cveća i upaljenih sveća gde je tragično nastradala Milica Živković. O čemu se ovde radi? Da li o strahu? Da li je moguće i pozitivno spontano okupljanje? 

Sve je ovo toliko čudno u zemlji Srbiji, koja je uspela da izbegne građanski rat, koje su strane sile želele kroz blokadere da izazovu, ali su uspeli da uvuku strah u građane Srbije, a zlo neće mirovati.

"Uostalom, nije li po predanju Sveti Đorđe pozivao aždaju na dijalog i poštovanje moralnih načela ili ju je probio kopljem", pita se autor teksta i dodaje: 

"I država Srbija, kao i svaka država ima svoje koplje, a to su zakoni i organi koji su zaduženi za njihovo sprovođenje.

Kada građani Srbije budu videli da se zakoni kojim se štiti država, imovina, pa i oni sami, striktno primenjuju, tada će početi da se oslobađaju straha, a do tada teško".