Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na KiM; "Jedno od najbolnijih sećanja" FOTO

Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.

Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za šta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe.

Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o "napadu srpskih bandita".

Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora.

EPA/SASA STANKOVIC

Od ranog jutra, 17. marta, krenuli su napadi na Srbe širom Kosova i Metohije – u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem Selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.

Prilikom nasilnih pokušaja Albanaca iz Južne Mitrovice da pređu glavni most na Ibru i obračunaju se sa Srbima, nastradali su 36-godišnja Jana Tučev, koja je ubijena na terasi svog doma, i Borivoje Spasojević, star 63 godine, koji je ubijen kod svog stana.

Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko čišćenje.

Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojim kućama. Zapaljeno je još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske.

EPA/SASA STANKOVIC

Proterano je više od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.

Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno.

Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.

Šezdesetak sati "visokog napona" na KiM okončano je pošto je NATO uputio pojačanja, predvođena komandantom južnog krila Alijanse admiralom Gregorijem Džonsonom.

EPA/SASA STANKOVIC

Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni.

Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti UN i Evropska unija. Još nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.

Vučević: "Martovski pogrom je jedno od najbolnijih sećanja"; "Zato jačamo vojsku, čuvamo mir"

Predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je danas da je martovski pogrom koji se desio 17. i 18. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji jedno od najbolnijih sećanja u novijoj istoriji srpskog naroda.

"Zato jačamo državu, zato jačamo vojsku, zato čuvamo mir. Pogroma i oluja više neće biti", poručio je Vučević na Instagram profilu.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Petković: "Cilj je bio egzodus"

Tim povodom oglasio se i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je naveo da stradanje kakvo se dogodilo Srbima ne bi smelo da se dogodi nikome.

"Na današnji dan 2004. godine započeo je višednevni talas nasilja albanskih ekstremista usmeren protiv Srba, čiji je cilj bio egzodus našeg naroda sa Kosova i Metohije i uništenje svega što podseća na naše državno i nacionalno prisustvo na tom području", naveo je Petković u sapštenju koje je objavila Kancelarija za KiM.

Kako je istakao, kao povod za eksploziju nasilja iskorišćeno je utapanje albanske dece u selu Čabra, za koje su albanski ekstremisti lažno optužili Srbe iz susednog sela Zupče. 

"Činjenica da je došlo do brzog okupljanja velikog broja ljudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naselja, kao i na verske i javne objekte, svedoči da je Martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasilje i etničko čišćenje, i da se samo čekao dovoljno snažan povod", istakao je Petković.

SPC: U nasilju 2004. albanski ekstremisti se posebno obrušili na srpske svetinje

Srpska pravoslavna crkva (SPC) podsetila je, povodom 22 godine od talasa nasilja albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji, da je tada proterano 4.012 Srba, od kojih se većina do danas nije vratila u svoje domove, a da su se ekstremisti posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje i da je uništeno 35 crkava i manastira,.

"U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu", navedeno je u saopštenju SPC.

EPA/SASA STANKOVIC

Ističe se da je crkva Bogorodice Ljeviške, koja je jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije i episkopsko središte Srpske Crkve u srednjem veku, unekoliko obnovljena i da je prva liturgija u njoj služena šest godina kasnije, ali da tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.

SPC podseća da je to zdanje 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. U saopštenju se ukazuje da su se albanski ekstremisti posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje.

"Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove", naglašava SPC.